Imaš oko 20 godina, muka ti je od tvojih kod kuće i želiš da se odseliš? Ne želiš više da slušaš kako neko konstantno ide iza tebe i govori ti da pospremiš sobu ili prostereš veš iz mašine? Želiš da imaš svoj mir i tišinu, gde ti niko neće govoriti šta i kako da radiš?
Ovim pasusom smo u oktobru prošle, 2023. godine, započeli tekst sa istim naslovom. Danas, godinu dana kasnije, promenilo se mnogo stvari u svetu finansija. U to ime, postavlja se pitanje – koliko novca ti treba u 2024. godini da bi se odselio_la od roditelja i započeo_la „samački“ život? Unapred da znaš, treba ti mnogo. Verovatno mnogo više nego što očekuješ. Ali, do not worry, ipak ne živiš u Finskoj. Pitaš se zašto sada pominjemo Finsku? Nastavi da čitaš tekst, biće ti jasnije. ⬇️
🟡 Šta kaže zvanična statistika?
Na osnovu raspoloživih podataka Eurostata za 2023. godinu, mladi u zemljama Evrope u proseku napuštaju roditeljski dom sa 26.3 godine starosti.
Kako navodi Eurostat, najkasnije se od roditelja odvajaju Hrvati (31.8 godina), odmah za njima su Slovaci (31 godina) i kao nosioci bronzane medalje – Grci, sa prosekom od 30.6 godina kada napuštaju „roditeljsko gnezdo“.
Kako Eurostat nema podatke za Republiku Srbiju za 2023. godinu, poređenja radi, uzećemo podatke iz 2022. godine koji kažu da mladi u Srbiji odlaze iz roditeljskog doma tek sa 31,4 godine. I to, žene su u prednosti; one se osamostaljuju sa 28,9 godina, dok su muškarci u zaostatku za skoro 4 godine – oni se osamostaljuju sa tek 33,9 godina.
Bilo kako bilo, rezultati su i dalje jako loši. Loši su, jer u Finskoj, Švedskoj i Danskoj mladi napuštaju roditeljski dom sa manje od 22 godine, kao što možete videti na mapi iznad! Skoro 10 godina razlike u odnosu na mlade u Srbiji!
🟡 Životni standard – Finska vs. Srbija
Kao proizvoljne parametre za kvalitet životnog standarda, u nastavku ćemo upoređivati iznose prosečnih plata u Finskoj i Srbiji, cene struje, cena litre goriva kao i cene kvadrata stambenog prostora.
Prema podacima sa portala TimeCamp, prosečna mesečna plata u Finskoj iznosi oko 4250 evra. Sa druge strane, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto plata po zaposlenom u julu 2024. godine bila je 95.804 dinara. Kada to prebacite u evre, dobijate 819 evra, što je čak 5 puta niže u odnosu na Finsku! Napominjemo da smo u obzir uračunali prosečne mesečne zarade, a ne medijalne zarade koje su bolji pokazatelj finansijske moći građana.
Kako navodi portal Statista, prosečna cena električne struje po MWh u junu 2024. godine u Finskoj iznosila je 36.13 evra. Ponovo, sa druge strane, cena struje u Srbiji u istom periodu iznosila je 78.67 evra po MWh, kako navodi portal ServisInfo.
Kada su cene goriva u pitanju, prema podacima sa portala Cargopedia, cena benzina u Finskoj je 201 dinar, dok je u Srbiji prilično niža cena, 181 dinar. Litar dizel goriva bi u Finskoj plaćao_la oko 191 dinar, dok je na našim benzinskim stanicama neznatno skuplji, 194 dinara.
Na osnovu podataka Republičkog geodetskog zavoda, kako navodi portal 4zida.rs, prosečna cena kvadratnog metra stambenih prostora iznosi 2070 evra po metru kvadratnom za starogradnju; i 2430 evra za novogradnju.
Međutim, kako navode sa portala 4zida.rs, informacije koje iznosi Republički geodetski zavod formirane su na osnovu kupoprodajnih ugovora između prodavaca stambenih objekata i kupaca; što može dovesti u pitanje pouzdanost ranije pomenutih cifara, jer se neretko vrednost stambenih objekata koriguje u kupoprodajnim ugovorima radi poreskih olakšica. Ono u šta možemo da verujemo, jesu prosečne cene kvadratnog metra na portalima za oglašavanje prodaje stambenih objekata. Kako navodi portal 4zida.rs, prosečna cena kvadrata u novogradnji je neočekivano niža od cene kvadrata starogradnje, i iznose respektivno 2496 evra i 2667 evra. Što se Finske tiče, prema navodima portala Global Property Guide, prosečna cena kvadratnog metra stambenog prostora u Helsinkiju je 4993 evra.
🟡 Koliko novca ti treba da se osamostališ u Srbiji?
Za početak, prvi korak ka osamostaljivanju je napuštanje roditeljskog doma. Kako ne dolazi kao opcija da spavaš napolju, potreban ti je bilo kakav stambeni objekat. U slučaju da imaš devojku ili dečka i da želite da živite zajedno, realno vam je potreban prostor od otprilike 50 kvadrata.
Kako je gore ranije pomenuto, novogradnja je jeftinija od starogradnje, tako da ćemo računati da vam je za stan od 50 kvadrata potrebno 50×2496=124.800 evra. Za učešće za stambeni kredit, moraćete odmah da date 20%, tačnije 24.960 evra. Kada bi celokupnu sumu podelili sa periodom otplate od 20 godina, mesečna rata bi bila 520 evra (bez učešća i bez kamate). Naravno, moramo uzeti u obzir i mesečne režije, koje u proseku koštaju oko 100 evra. Dakle, samo za krov nad glavom, u narednih 20 godina izdvajali bi oko 620 evra.
Kada uđeš u prazan stan, nekako ćeš morati da ga opremiš, jer nećeš spavati na podu. Na Forma Ideale onlajn prodavnici postoji opcija kupovine komplet nameštaja za opremanje stana veličine do 60 kvadrata. Kako navode na svom sajtu, za opremanje ćeš morati da izdvojiš približno 2820 evra. Ne očajavaj, ovu sumu možeš da podeliš na 12 mesečnih rata čekovima građana, ili u prevodu na dodatnih 235 evra mesečno.
I dalje, duboko verujemo da u 2024. godini automobil kao prevozno sredstvo ne predstavlja nikakav luksuz, već osnovno sredstvo za život. Polazimo od pretpostavke da nemaš dovoljno novca da sebi odmah za keš kupiš auto, već bi morao_la na rate. Kupovina automobila na rate najčešće je moguća samo u salonima i važi samo za nova vozila. Na najpopularnijem sajtu u Srbiji za kupovinu i prodaju automobila, polovniautomobili.com, možeš naći novi Citroen C3 za 13.450 evra, ili kada se taj iznos podeli na 72 rate, mesečno bi plaćao_la 187 evra.
Na kraju, moramo da se posvetimo ceni osnovnih životnih potrebština, poput hrane i pića. Kako navodi u izveštaju Ministarstva za unutrašnju i spoljašnju trgovinu Republike Srbije, vezanim za kupovnu moć stanovništva i potrošačku korpu; prosečna potrošačka korpa u junu 2024. godine iznosila je 103.384 dinara. Kako strukturu potrošačke korpe ne čine samo hrana i piće, već i obuća, odeća, stanovanje, obrazovanje, i još mnogo toga; analizom podataka dolazimo do zaključka da se za hranu i piće od gore pomenutog iznosa izdvaja 40,21%.
Kada ove procente pretvorimo u brojeve, pa potom u evre, za hranu i bezalkoholna pića na mesečnom nivou izdvajaćete oko 353 evra.
🟡 Suma sumarum – „ekonomski tigar“ je stigao u Srbiju!
Pre nego što saberemo sve ranije pomenute cifre, i kažemo vam koliko će vas koštati „samački život“, kratko ćemo se osvrnuti na rezultate našeg prošlogodišnjeg istraživanja. Naime, prošle godine, utvrdili smo da je za iste ovde pomenute kategorije (stan, nameštaj, automobil i hrana i piće) potrebno 1437 evra. Ako te zanima konkretno za svaku kategoriju, baci pogled na naš proglodišnji tekst tako što ćeš kliknuti ovde.
Takođe, prošle godine je prosečna zarada bila 718 evra, što u slučaju dvočlane zajednice znači 1436 evra mesečnih prihoda. Dakle, nedostajao bi vam 1 evro!
Što se 2024. godine tiče, da biste se osamostalili potrebno je da izdvojite na mesečnom nivou 1415 evra. U slučaju zajednice, i pod pretpostavkom da oboje primate prosečne plate, na mesečnom nivou u zajedničkoj kasici bi imali 1638 evra. Kada oduzmete ova dva broja, na dnu kasice ostaće vam 223 evra.
Šta uraditi sa 223 evra mesečno, imajući u vidu da u našu matematiku za početak nismo stavili ni jednu drugu kategoriju iz potrošačke korpe osim hrane i bezalkoholnih pića? Da li smatrate da dvoje mladih može da zadovolji sve ostale potrebe sa 223 evra mesečno?
Ako pitate ekonomskog tigra, on može. Tigar je konačno našao svoju oazu.
Srbiju.
Naslovna fotografija: Canva
