Dragoljub Bakić: Ovu zemlju su pokorili strani investitori

Zahvaljujući svojim nesebičnim kolegama koje su mi pomogle oko kontaktiranja našeg čuvenog arhitekte, dobio sam neverovatnu priliku da o aktuelnim stvarima razgovaram sa Dragoljubom Bakićem u naselju koje je on projektovao (sa svojom suprugom), preciznije Višnjičkoj Banji. Ne samo to, već sam mogao i iz dvorišta kuće u kojoj živi da se divim pogledu na neukrotivi Dunav.

Međutim, nažalost nisam došao da sa gospodinom Bakićem razgovaram o čarima života i lepoti prirode. Došao sam da ga pitam o najgorim stvarima koje se prirodi mogu dogoditi- čoveku i njegovim rđavim namerama i delovanjima.

Gospodine Bakiću, hvala Vam što ste nas ugostili.

Draga deco, hvala vama što ste došli. Samo bih voleo da napomenem, ovo naselje nisam projektovao samo ja već sam to uradio sa svojom suprugom. Ona je svirala prvu violinu, ja sam zaista svirao samo drugu. Šta vas interesuje o Banji?

Kao neko ko iza sebe ima pozamašan staž i kao neko ko je radio zaista zahtevne projekte slobodno mogu reći širom sveta, interesuje me sa kojim ste se sve izazovima susretali, pogotovo onda kada radi projekte od kojih će zavisiti životi hiljada i hiljada ljudi?

Pre svega, naravno da je baza neko znanje koje osoba stekne pri fakultetu, ali to je samo početak. Arhitekta mora mnogo da čita, mora mnogo da prati šta se zbiva u svetu. Mora da putuje i da upoznaje gradove, da ih upoznaje i analizira. Mora prosto stalno učiti. Onda, svo to iskustvo i znanje mora znati kako da primeni onda kada sedne za beli papir i kada se od njega očekuje da projektuje stambenu kuću, školu, bolnicu, aerodrom… šta god. To je svakako jedna zanimljiva struka, mnogoznačna, ali nažalost ne i struka koju bih preporučio mladima. Prosto, zato što se to, barem kod nas, toliko promenilo. Moja supruga i ja smo 40 godina radili u Energoprojektu. Od diplomiranja do penzije. Naše mogućnosti su bile potpuno neuporedive sa mogućnostima koje vi mladi imate danas. Mi smo imali 30 godina, poput Nemanje (urednika, Nemanje Marinovića koji je držao kameru, prim. aut.) kada su nam u Energoprojektu ponudili da biramo kod kog svetskog arhitekte ćemo otići na specijalizaciju. Mi smo odabrali da odemo kod finskog arhitekte Alvara Alta i otišli smo kod njega u Helsinki na specijalizaciju koja je trajala 6 meseci. Tamo smo se nagledali na stotine Višnjičkih Banja. Tamo se prosto ovako živi, u prirodi. Sve je zeleno, sa nizovima porodičnih kuća.

Šta se dešava onda kada nemamo arhitekte sa takvim mogućnostima, već imamo lične interese koji oblikuju planove? Konkretno sada pričam o planovima za izgradnju beogradskog metroa.

Naravno, kada govorimo o metrou, moramo shvatiti da govorimo o istoriji staroj 98 godina. Tada je raspisan međunarodni konkurs preko kog se biralo najbolje rešenje za razvoj Beograda. A danas je to trebalo da uradi jedan devastirani urbanistički zavod koji više nema nijednog urbanistu od imena i prezimena. Već 1938. smo dobili prvi plan koji je podrazumevao tri trase, koje su do 2012. ostale nepromenjene.

Prva linija je išla preko Zvezdare, grebenom bulevara kralja Aleksandra do Zemuna. Druga linija je išla od Čukarice, preko pančevačkog mosta do Rospi Ćuprije. Treća linija je išla od Banjice, preko Slavije do Kalemegdana. Određivanjem ovih trasa usmeren je razvoj grada. Ovim novim planom usmeravanje razvitka grada urađeno je na jedan pogrešan način. Potpuna, ogromna, velika greška je planirati metro koji ide od makiškog polja, preko Ade Huje do Mirijeva. To nisu radili nikakvi stručnjaci, to je delo građana. To su trasirali političari i to predsednik, ministar finansija, zamenik gradonačelnika. Oni su rešili da metro ide tuda i dali su nalog inžinjerima koji su to poslušno uradili. Sada imamo pogrešan metro, na pogrešnom mestu koji dovodi u pitanje vodoizvorište kojim se snabdeva veliki deo Beograda. Zašto su to uradili? Zato što su ovu zemlju osvojili strani investitori. Umesto da se prati prvi zamišljen plan koji bi pokrio najveći broj korisnika, oni su rešili da naprave ovakav plan zbog svojih ideja urbanizacije i ličnih interesa. Oni žele da naprave jedan novi Beograd na vodi, a ovim metroom spajaju sve svoje buduće investicije koje su naravno nakrcane korupcijom. Ovako postavljena trasa neće rešiti saobraćajne probleme Beograda. Jedna linija prva 4 kilometra prolazi kroz kukuruzna polja, gde nema žive duše, potom od pančevačkog mosta do Ade Huje gde takođe nema žive duše. To je nedopustivo.

Za ovih 98 godina urađeno je 16 ogromnih, respektabilnih projekata. 11 nacija je učestvovalo u planiranju. 2012. su Francuzi na bazi smart-plana (čiji su idejni kreatori Nemci) pružili jako dobro rešenje. Ali, nakon toga je došao poražavajući ugovor između UAE i Srbije koji je porodio Beograd na vodi. Godine kada je Siniša Mali preuzeo funkciju gradonačelnika, donete su dve pogubne odluke, od kojih je jedna bila građenje Beograda na vodi a druga gradnja kompleksa na makiškom polju. Struka nije ni pitana, meni nisu dopustili da prisustvujem javnoj raspravi, ostavili su me dva sata da čekam ispred, po kiši i na kraju me nisu ni pustili da uđem. Ukoliko stvari ostanu ovakve, Beograđanima mogu slobodno da poručim da će vodu piti iz oluka.

Na Beograđanima je samo ostalo da spreče ovakav scenario.

Dodao bih samo da je ta voda, ta kišnica, odavno kisela.

Kako neće biti, kada prolazi kroz ovakav vazduh. Srbija je zapuštena, dovlače se raznorazni belosvetski trovači kojima se poklanja stotine hektara zemlje, daju im se stotine miliona od donacija i subvencija. One koje su najurili iz njihovih zemalja dovodimo da otvaraju fabrike guma, kopaju raznorazne rude poput Rio Tinta… Moramo pomoći ljudima da se opamete. U redu je da dođu investitori, ali ovakvi investitori aktivno rade na skraćenju životnog veka našeg naroda. Ako su već došli, moraju poštovati propise, moraju voditi računa na primer o tome šta ispuštaju iz svojih dimnjaka, da li imaju filtere? Ling Long u Zrenjaninu radi sa 40 dimnjaka iz kojih izlazi čađ. Oni će zatrovati Zrenjanin i veliku okolinu.

Isto tako, da ne spominjem šta se dešava sa Rio Tintom. Ko ga promoviše? Naša državna televizija! Pušta reklame koje promovišu Rio Tinto, a koje obmanjuju narod. Govore kako su oni naša razvojna šansa. Oni su dobili dozvolu da vrše iskopavanja na preko 40 lokacija.
I upravo to je jedna od glavnih tema koje su pokrenule inicijativu ekološkog ustanka.
Prema tome, pozivam sugrađane da nam priđu i da nam pomognu da zajedno spasimo sve nas.



Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još