Diskriminacija LGBTIQ+ osoba na tržištu rada još uvek velika

Zoomer je nedavno pokrenuo veliko istraživanje o diskriminaciji trans osoba na tržištu rada. Ako ste trans, nebinarna ili rodno varijantna osoba – molimo vas da popunite upitnik i prosledite svojim prijateljima i prijateljicama.


Zakon o zabrani diskriminacije zabranjuje diskriminaciju prilikom zapošljavanja i promoviše jednake uslove za uživanje svih prava koja se odnose na sferu rada, uključujući unapređenje, stručno usavršavanje, pravične i zadovoljavajuće uslove rada. Zakon o radu zabranjuje neposrednu i posrednu diskriminaciju zaposlenih i lica koja traže zaposlenje na osnovu pola i seksualne orijentacije.

Uprkos postojanju zakonskih okvira u Srbiji, LGBTIQ+ osobe neretko su izložene diskriminaciji u oblasti rada i zapošljavanja. Iako predstavljaju jednu od najvećih manjinskih grupa radnika, takođe predstavljaju i grupu o kojoj postoji mali broj istraživanja i kvantitativnih podataka. Pretpostavlja se da je to zbog činjenice da je radno mesto stresno okruženje za većinu LGBTIQ+ osoba i da postoji određena doza straha od gubitka posla. Međunarodna istraživanja ukazuju na značajan stepen diskriminacije LGBTIQ+ radnika. Izveštaj OHCHR-a iz 2015. godine ukazuje da je diskriminacija LGBTIQ+ osoba na tržištu rada široko zastupljena, odnosno da se antidiskriminacioni zakonodavni okvir i kada postoji ne primenjuje efikasno, da prava u okviru radnog odnosa mogu biti uskraćena LGBTIQ+ radnicima, kao i da se radnici suočavaju sa visokim stepenom diskriminacije, verbalnog i drugog uznemiravanja na radnom mestu. O ovome svedoče i rezultati regionalnog istraživanja Nacionalnog demokratskog instituta iz 2015. godine, gde je 24% ispitanih LGBTIQ+ osoba navelo da je doživelo neki vid diskriminacije prilikom zapošljavanja ili na radnom mestu. Ovi rezultati, između ostalog, pokazuju da Srbija ima potrebne zakone da bi se sprečila diskriminacija na radnom mestu ili pri zapošljavanju, ali da se oni ne sprovode adekvatno ili ne sprovode uopšte. S obzirom da su ovi podaci prikupljani pre 8 godina, ukratko ćemo sagledati rezultate istraživanja koja su sprovođena u međuvremenu, kako bi videli da li se i koliko poboljšala/pogoršala situacija.

U istraživanju iz 2018. godine, koje je sproveo Centar za istraživanje i društveni razvoj IDEAS, 38% LGBTIQ+ osoba prijavilo je da je trpelo diskriminaciju na tržištu rada u prethodnih pet godina. Slično nalazima ostalih istraživanja, deo ispitanika je izjavio da svoj seksualni identitet skriva na poslu, dok je gotovo polovina (46%) prijavila da je bila izložena psihološkom nasilju na poslu.

Rezultati su ostali nepromenjeni i u istraživanju koje je 2020. godine sprovela ista organizacija zajedno sa Regionalnim info centrom. Ovo istraživanje je pokazalo da 24% zaposlenih LGBTIQ+ smatra da su doživeli diskriminaciju na poslu u prethodnih godinu dana, dok  16% LGBTIQ+ osoba veruje da je njihova prijava za posao odbijena zbog njihove seksualne orijentacije i/ili rodnog identiteta.

Kada je u pitanju autovanje i ispoljavanje seksualnog identiteta na radnom mestu, nalazi pokazuju da se 65% LGBTIQ+ osoba ne oseća slobodno da ispoljava svoj identitet na poslu, što ukazuje na postojanje doze straha, kako od moguće diskriminacije i različitih vidova zlostavljanja tako i od ugroženosti njihovog karijernog napredovana pa čak i eventualnog otkaza. Ipak, iako je više od polovine zaposlenih LGBTIQ+ osoba verovala da njihov seksualni identitet ne utiče na napredovanje u radu (64%), 33% smatra da to negativno utiče na njih.

Čak 92% LGBTIQ+ osoba izrazila je uverenje da nacionalni sistemi i mehanizmi zaštite nisu u stanju da ih zaštite od diskriminacije na poslu. Istraživanje takođe ukazuje da poslodavci ne sankcionišu efektivno zlostavljanje i diskriminaciju LGBTIQ+ zaposlenih. Tako tek 17% učesnika i učesnica istraživanja smatra da organizacije efektivno sankcionišu zlostavljanje i diskriminaciju, dok 53% smatra da uopšte ne sankcionišu zlostavljanje i diskriminaciju LGBTIQ+ radnika i radnica. Ovi rezultati samo idu u korist tvrdnji da se uprkos postojanju zakonodavnih okvira, oni ipak neretko ne poštuju i da se članovi LGBTIQ+ zajednice ne osećaju bezbedno i zaštićeno na svom radnom mestu.

U skladu sa prethodnim nalazom, samo 12% zaposlenih navodi da organizacije u kojima rade aktivno rade na inkluziji LGBTIQ+ zaposlenih, 19% da donekle rade na uključivanju LGBTIQ+ zaposlenih, a 69% smatra da uopšte ne rade na inkluziji.

Jedan od retkih ohrabrujućih rezultata jeste percepcija izloženosti diskriminaciji, koja je bila značajno niža 2020. u odnosu na 2018. godinu. Dok je u 2020. 46% LGBTIQ+ osoba smatralo da je u prethodnih godinu dana bilo izloženo diskriminaciji, 2018. godine isto je izjavilo čak 67%. Iako rezultati pokazuju da je izloženost diskriminaciji i dalje visoka, ipak se može primetiti njeno smanjenje, što ostavlja mesta za nadu da će se tokom narednih godina dodatno smanjivati.

Posebno je zanimljiv (i pomalo zabrinjavajući pokazatelj stvarnog stanja) i podatak iz Istraživanja potreba i problema LGBT zajednica u Srbiji za 2018. godinu – Samo neka je šareno, koje je sproveo Labris, prema kom četvrtina uzorka (25,1%) uopšte nije bila upoznata sa postojanjem mera zaštite od diskriminacije na radu, dok skoro 30% ispitanika/ca nije bilo upoznato sa time da postoje mere zaštite od diskriminacije pri zapošljavanju.

Kako bi se poboljšala uključenost LGBTIQ+ osoba na tržištu rada, potrebno je da država prepozna važnost inkluzivnih radnih sredina i uloži napore za njihovo stvaranje. U tom smislu, država treba da pruži primer i radi na razvoju diverziteta na nivou institucija države. Pored države, preduzeća takođe treba da uspostave delotvorne mere zaštite od diskriminacije na radu i osiguraju da svi zaposleni mogu da imaju jednake koristi od posla, odnosno obezbede dostojanstven rad za svakog radnika.

Foto: Christina Morillo / Pexels

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još