Ustavni sud vraća Rio Tinto?

Kako su objavili ekološki aktivisti, Ustavni sud će 11. jula, u sred leta, na dan godišnjice genocida u Srebrenici, odlučivati o poništavanju Odluke Vlade kojom je ukinut prostorni plan projekta „Jadar”.

Aktivisti prepoznaju da je tajming izabran tako da se minimizira mogućnost građanske pobune, kao i da se odluka „provuče“ u danu kada će svi mediji govoriti o godišnjici Srebrenice, te neće biti fokus medijskog izveštavanja.

Računajte da će se svuda mlatiti zastavama kako „nismo genocidan narod“ i ogrtati se trobojka dok se država poklanja Rio Tintu kroz Ustavni sud. Neka priča ko šta hoće, ovo je državni udar„, napisao je na društvenim mrežama aktivista Ivan Bjelić.

Kako prenosi N1, sličan stav izneo je i lider Kreni promeni Savo Manojlović, koji je podsetio i to da se o odluci prema zahtevu kompanije Rio Tinto odlučuje na Ustavnom sudu, dok odluka o narodnoj inicijativi još uvek nije na dnevnom redu.

Ustavni sud donosi odluku tajno, bez javne rasprave, na sednici u duboko leto kako bi prošla bez pobune javnosti. Vlada (Ana Brnabić) je namerno Prostorni plan Jadar ukinula na neispravan način kako bi omogućila Rio Tintu da sa Ustavnim sudom odigra dupli pas„, rekao je Manojlović.

Da li će odlučivanja biti, ili ne, za sada je nepoznanica jer Ustavni sud nije odgovarao na pitanja novinara, dok je kompanija dala takav odgovor da nije ni potvrđeno, ali ni demantovano, da se može desiti neko dodatno odlučivanje.

„Nakon što je Vlada Srbije stavila van snage prostorni plan posebne namene Projekta „Jadar“, kompanija Rio Sava Eksplorejšn je iskoristila raspoloživa pravna sredstva u skladu sa propisima Republike Srbije. Nemamo nikakvih saznanja niti smo informisani o odlukama Ustavnog suda Srbije kojima se menja status Projekta „Jadar“, navodi se u odgovoru kompanije Rio Tinto za Insajder.

Sa druge strane, Ustavni sud već drugu godinu nije odlučio o ustavnoj žalbi Kreni – Promeni zbog toga što Narodna skupština nije stavila na glasanje narodnu inicijativu o zabrani ekspolatacije bora i litijuma. Inicijativu je potpisalo 38.000 građana.

Zbog toga su građani blokirali prugu kod Loznice. Tom prilikom sedmoro ljudi je privedeno, a protiv dvoje su podnete krivične prijave za ometanje policijskih službenika i napad na njih. Za sutra, najavili su protest ispred Ustavnog suda.

„Sve pravne i institucionalne metode smo iskoristili, čak imamo i tih 38.000 potpisa koji su kao zagubljeni. Znači više pravnih metoda nema. Mi ćemo doći ispred suda u četvrtak da pomognemo sudijama da donesu odluku jer želimo da se ta sednica održi, a ta odluka je da odbiju tu inicijativu Rio Tinta i stanu uz svoj narod jer samim tim činom usvajanja inicijative vraćaju projekat na mala vrata“, rekao je Zlatko Kokanović iz Udruženja „Ne damo Jadar”, piše Insajder.

I dok pojedini i domaći i svetski aktivisti aktivnosti rudarenja litijuma opisuju kao „ekološki genocid“ i „ekološku katastrofu“, mejnstrim mediji u Srbiji vode otvorenu pro-Rio Tinto kampanju, sa gotovo svakodnevnim prisustvom kompanije i razgovora o litijumu u afirmativnom tonu.

Među najglasnijima je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji se protivio odluci Vlade da stavi tačku“ na Rio Tinto, kako je to tada predstavila tadašnja premijerka Ana Brnabić. Sada, nakon što su izbori prošli, otvoreno se tačka pretvara u zarez, a predsednik Srbije nedvosmisleno ističe da priča sa rudnikom ipak nije završena.

„Bio sam slep kod očiju i nisam video da iza zaustavljanja projekta „Jadar“ stoje strane službe. Iskoristili su proruske botove da nas odvedu na pogrešan trag. A iza toga se krije politička minijatura najmanje dve strane službe kako bi sprečile razvoj Srbije“, rekao je Vučić na TV Prva. Nakon toga je aktiviste pozivao na poligraf, što je vrlo čest potez, a na pitanja koje su to strane službe u pitanju nije želeo da pruži konkretan odgovor.

Ne mogu da vam govorim mnogo drugih stvari, jer ne želim da ugrozim poziciju Srbije. Moja reč nije neobavezujuća, moja reč, osim što nameće obaveze, nameće i ogromnu odgovornost i ne želim da Srbiji nametnem teret dodatnog sukobljavanja sa onima koji su od nje mnogostruko snažniji. Ovako je dovoljno da mi znamo šta su radili“, rekao je Vučić, prenosi N1.

I dok Vučić govori, a ništa ne govori, aktivisti su sastavili listu deset argumenata „Zašto NE rudarenju litijuma u Srbiji za skeptične i neopredeljene“. Listu koju je sastavio Polekol prenosimo u celosti.

  1. Nedostaju važne odluke i dokumenta u vidu strategija i planova više hijerarhije, u kojima bi se donela odluka da li želimo da postanemo rudarska zemlja. Kao i za mnoge druge velike projekte u Srbiji, u poslednje vreme proces donošenja odluka ide naopako pa se o njima raspravlja pre nego što se strateški reše viša pitanja. Tako naša zemlja i dalje nema Plan razvoja Republike Srbije koji treba da odredi pravce i modele društvenog razvoja, ekonomska, socijalna, ekološka i druga opšta pitanja. Ona treba da bude rezultat širokog dijaloga i treba da odgovori da li mi uopšte želimo da svoj razvoj zasnivamo na ekstraktivnim privrednim granama ili pak imamo svoju ideju o zelenoj agendi za Srbiju.
  1. Prethodni Prostorni plan Republike Srbije za deset godina je istekao 2021. a da novi nije donet. Objavljeni Nacrt PPRS koji je prošao inicijalne javne rasprave je pisan na netransparentan i neinkluzivan način, bez Plana razvoja RS na koji se mora oslanjati, i sadrži veliki broj projekata koji su štetni po životnu sredinu, kao što su npr. više desetina novih rudnika, nekoliko novih termoelektrana, smanjivanje zaštite prirode radi razvoja masovnog turizma. Iz tog razloga su organizacije civilnog društva uputile više stotina primedbi na tekst i tražile njegovo povlačenje i ponovno pisanje. U 2024. godini ne znamo sudbinu tog nacrta, a Srbija nema svoj Prostorni plan.
  1. Srbija je zemlja visokog nivoa korupcije, upitne demokratije i slabih institucionalnih kapaciteta, podjednako u zaštiti životne sredine i u regulisanju rada velikih korporacija. Srbija ima lošu implementaciju ekoloških politika i tamo gde postoje, a posebno afirmativnih politika koje se tiču energetske tranzicije, što se moglo videti na primeru malih hidroelektrana. Lokalne zajednice nemaju nikakvu političku snagu, a stanje demokratije ilustruje “nestanak” narodne inicijative za zabranu iskopavanja litijuma i bora u Narodnoj Skupštini, koju je potpisalo 38 000 građanki i građana Srbije. Nema nikakvih garancija da će se stanje popraviti dok posluje kompanija koja i u drugim zamljama već decenijama ima lošu reputaciju nekažnjivosti i nebrige za životnu sredinu.
  1. Zagađenjem pa i samim rizikom od zagađenja vode, vazduha i zemljišta, i raseljavanjem ruralnog stanovništva direktno se ugrožava prehrambeni suverenitet koji je jedini garant stabilnosti u kontekstu globalne krize proizvodnje i tržišta hrane. Područja koja su predviđena za eksploataciju su većinom poljoprivredna i hrane celu našu zemlju. Svaka Vlada koja radi u javnom interesu bi morala da se pobrine za sigurnost svojih građana, a pretvaranje plodnih poljoprivrednih krajeva, sa kvalitetnom vodom u “zonu žrtvovanja”, u osvit prehrambene krize je u najmanju ruku nepromišljena odluka. Incidenti i gubici na imanjima se već dešavaju u mnogim krajevima koji su pogođeni tek istražnim bušotinama.
  1. Balkanski region Evrope je izvanredno bogat biodiverzitetom i svako pogoršanje ekološkog statusa životne sredine predstavlja nazadovanje, a ne napredovanje u evropskom Zelenom novom dogovoru (Green New Deal). Svedoci smo dramatično naglog izumiranja vrsta zbog uništavanja staništa, kao i velikih ambicija Evropske Unije u pogledu očuvanja i revitalizacije reka, šuma i drugih staništa kroz Zakon o obnovi prirode (Nature Restoration Law). Zemlje regiona su oblasti koje imaju obilje biljnih i životinjskih vrsta koje su često na međunarodnim crvenim listama zbog ugroženosti. Životna sredina ne zna za granice, i zato jednostrano podržavanje eksploatacije litijuma i drugih ruda koje neće rešiti problem klimatskih promena, na uštrb čitavog seta (usvojenih!) politika za zaštitu prirode i životne sredine, od strane pojedinih EU zvaničnika smatramo hipokrizijom.

  2. Lokalna energetska tranzicija Srbije nije direktno povezana sa proizvodnjom litijuma, a globalno, ni jedno istrazivanje ne pokazuje da elektricni automobili zaista saniraju klimatske promene. Potrebna nam je energetska transformacija, a ne tranzicija takva da se nastavi isti nivo potrošnje energije, i samo zameni jedan problem drugim. Litijum koji bi se eksploatisao zarad lektičnih automobilia trenutno služi da sačuva profite automobilske industrije, a ne da pomogne u održivom saobraćaju koji bi svima koristio, a to je javni prevoz.
  3. Ekonomska dobit prvenstveno ide kompaniji (stranoj ili domaćoj, “zapadnoj” ili “istočnoj”) i nema materijalne opravdanosti razvojnog pravca Srbije ka sirovinama na dnu lanca vrednosti. Pored rudne rente koja je poražavjuće među najnižima u Evropi, još veći problem je što rudarenje dugoročno zatvara sve druge mogućnosti za razvoj. Na primer, ekološka poljoprivreda ili turizam su nemogući u uslovima rudnika litijuma, a zagađenje podzemnih voda donosi posebne rizike po sigurnost i javno zdravlje.
  4. Nove tehnologije svakog dana menjaju potrebe za sirovinama i menjaju njihovu vrednost, gotovo je izvesno da tehnologija litijumskih baterija u budućnosti bude prevaziđena. Ovo objašnjava i veliku žurbu i pritiske da se rudnik što pre otvori, iako nismo ni razgovarali da želimo da stavimo sav ulog na kocku sa litijumom i baterijama koje sutra mogu završiti na đubrištu tehnološke istorije, a nove generacija sa dodatnim teretom trpljenja i saniranja posledica rudarenja i pored klimatske krize.
  1. Čak i ukoliko bi potrebe za litijumom bile dugoročna konstanta, izvor sekundarnih sirovina iz reciklaže nije ni blizu iskorišćen, a kopanje novih rudnika oslobađa kompanije pritiska da više recikliraju. Kompanije koje proizvode baterije, kao i one koje ih koriste u svojim proizvodima na tržištu moraju biti odgovorne za čitav životni ciklus njihovog proizvoda i obezbediti maksimalni procenat reciklaže ili ponovne upotrebe delova i sirovina. Takođe, pre nego što iskopamo nove rudnike za nove sirovine, postarajmo se da proizvodnja uređaja omogućuje popravke i maksimalno tehnološko trajanje istih, kako bi se prekinuo konzumeristički tržišni lanac sve kraćeg životnog veka uređaja.
  2. Geopolitička težnja vodećih ekonomija za diverzifikacijom izvora kritičnih minerala mora biti usklađena sa proklamovanim vrednostima zaštite životne sredine i ne sme biti argument za lokalnu vlast. Visoki ciljevi za ugljeničnu neutralnost u nekolicini zemanja neće mnogo pomoći borbi protiv planetarnih klimatskih promena, ukoliko se oni postižu uništavanjem drugih održivih zajednica. Trka za mineralima po takozvanim zemljama u razvoju, koji omogućavaju energetsku tranziciju u zemljama takozvanog visokog razvoja, trenutno je globalno polje konflikata i kritično pitanje ekološke pravde. Srbija nažalost nikako nije usamljeni primer “prokletstva resursa”, ali na sreću možemo biti ponosni jer smo deo rasprostranjenog otpora ekstraktivističkim praksama širom sveta.
Nemanja Marinović
Kad ne uređuje tekstove, bistri politiku. Kad ne bistri politiku, bistri pop kulturu.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još