angel.tatjana: želim da pomognem mladima svojom pričom

Moja današnja sagovornica, Tatjana Bašević, poznatija kao @angel.tatjana je model i influenserka koja je odrasla u Švajcarskoj. Široj javnosti u Srbiji postala je prepoznatljiva posle takmičenja „Adrias Topmodel“ čija je bila producentkinja i voditeljka. Tatjana ne preza da na svom Jutjub kanalu govori o sebi i svojim iskustvima, a kako navodi, želi da mladi uče iz njenih priča. Ona je prestala da se bavi modelingom, napustila Švajcarsku i vratila se u Srbiju, što dan danas nailazi na podeljena mišljenja među ljudima. Tatjana o svemu ovome otvoreno govori i objašnjava šta za nju znače život i budućnost u Srbiji.

Kako bi, u tri reči, opisala Tatjanu pre deset godina i Tatjanu sada?

Pre deset godina: vredna, malo pogubljena, iskrena.
Sada: staložena, ambiciozna, iskrena.

Navela si da si počela da se baviš modelingom u trinaestoj godini, ali si i na svom Jutjub kanalu govorila o razlogu prestanka bavljenja ovim poslom. Koliko ti je važno da ljudima „otvoriš oči“ i srušiš predrasude koje se nalaze iza pojma modelinga u Srbiji?

Kada sam došla u Srbiju, to mi je bilo veoma važno. Zato sam i pokušala da produciram TV format „Adrias Topmodel“. Volela bih da na našim prostorima ljudi vide realnu sliku manekenstva i budu upoznati modnim svetom jer je to jedan od mnogih segmenata u kom mislim da smo zaostali i nepovezani sa svetom. To opet utiče na naš napredak, odnosno ne-napredak. Kod nas se reč „manekenka“ koristi kao paravan za druge stvari i narod nema sliku kako zapravo jedna manekenka izgleda ili šta je njen posao, koji je zapravo, jako surov. Istovremeno, imamo dosta neiskorišćenog potencijala upravo zbog neznanja.

Kada govorimo o modelingu, srpska javnost te je više upoznala kroz emisiju „Adrias Top Model“. Govorila si o tome koliko su te tada ljudi pogrešno percipirali i zamerali jezičke greške koje si, usled života u inostranstvu, pravila. Čemu te je naučilo ovo iskustvo? Da li bi sada, godinama kasnije, promenila nešto u svom pristupu ovom takmičenju?

Najveći problem je bio to što sam ja producirala emisiju i dopustila da me ljudi nagovore da je, pored toga, i vodim. To je bio psihički haos: tokom dvadeset jednog dana sam 24 sata bila odgovorna za pedesetoro ljudi, devojke, celo snimanje i, dodatno, svoju ulogu. Nisam mogla da se fokusiram ni na posao iza, niti na posao ispred kamere. Mislim da sam karakterno predstavljena sasvim suprotno onome što ja jesam i da su gledaoci dobili pogrešnu sliku o meni, a za to je zaslužna postprodukcija koju nisam mogla da kontrolišem jer se emiter mešao.

Jedan od videa koji je izazvao najviše komentara je onaj u kom govoriš o napuštanju Švajcarske i dolasku u  Srbiju. Ti si jedna od retkih javnih ličnosti koja je na tako otvoren način govorila o tome šta ne valja u odrastanju i životu u takvom državnom sistemu. Koliko su te iznenadile reakcije na ovaj video? Da li misliš da je važno iskreno govoriti mladim ljudima o realnosti tamošnjeg života?

Mislim da je jako važno: ne samo da bismo sprečavali odliv mozgova i srušili iluzije, već i da
bismo motivisali dijasporu da se vraća. Obe stvari su jako bitne, kako bismo svi zajedno stvorili bolje sutra: ovde gde nam je dom. Ja sam bila jako iznenađena da se toliko ljudi, koji su bili na zapadu ili koji žive tamo, slažu sa mnom i žele da se „vrate“. Još manje sam očekivala drugu stranu koja „obožava“ život tamo. Oni su to shvatili kao ličnu uvredu, te su ružno komentarisali moj lični izbor i stav. To je isključivo jer im smeta da neko ruši iluzije koje oni stvaraju svake godine kad dođu ovde na odmor.

Govorila si o tome da bi želela da imaš mnogo dece i da ih odgajaš u Srbiji, što je mnoge iznenadilo. Šta misliš da je ono kvalitetno što detetu donosi odrastanje u našoj zemlji? Koje su stvari, koje bi iz Švajcarske, donela u Srbiju?

Već u vreme mog detinjstva, kada sam leta provodila kod bake i deke i to uporedim sa ostatkom godine u Švajcarskoj, mogu da kažem da su to dva sasvim različita detinjstva. Mi smo mnogo otvoreniji i socijalni. Deca se i dalje igraju (bez obzira na digitalizaciju) i to na drugačiji način: kreativan, iskren, strastven. U Švajcarskoj mnogo različitih kultura živi zajedno na „tuđem“ mestu i to se, nažalost, odražava i na „igralištu“. Grupacije, predrasude i klasifikacije društva su deo detinjstva, a to ne bi trebalo da opterećuje dečiji mozak ili obeleži razvoj. Jedino što bih iz Švajcarske prenela, jesu delovi školskog sistema: ali ne obrazovanje, samo sistem.
U Švajcarskoj ima mnogo vise opcija, kao što su: zanati, više skole ili mature pored posla.
Mnogo više se uzima u obzir praktičan deo, koji obuhvata iskustvo, a ne samo teoriju. Po mom mišljenju, to je veoma važno, posebno za odluku čime će se neko baviti. Samim obrazovanjem, koje traje kraće, u kombinaciji sa praktičnim delom, postiže se velika efikasnost.

U jednom od svojih videa si pričala o tome da si u Švajcarskoj pohađala školu za autističnu decu. Spomenula si i količinu neosvešćenosti u Srbiji kada govorimo o takvim temama. Koliko ti je važna tvoja Jutjub platforma na kojoj  možeš otvoreno da pričaš o ovakvim stvarima? Šta misliš da je važno da ljudi u Srbiji shvate kada govorimo o mentalnim bolestima i mentalnoj higijeni?

Mislim da je i loše i dobro što nismo suviše osetljivi na mentalnu higijenu. Loše je jer će neko, kome je potrebna pomoć, često odustati zbog nerazumevanja okoline ili straha da to podeli, a sa druge strane nas to i sprečava da postanemo društvo kao što je zapadno: gde se tabletama sve rešava i svaki problem ima dijagnozu u korist farmako industrije. Ja ću nastaviti da delim svoja iskustva: deliću sa publikom sve moguće prepreke koje mi je doneo život, kako bih se konektovala sa ljudima, a posebno mladima, koji možda, upravo u tom trenutku, prolaze kroz tako nešto. Želim da im pomognem svojom pričom.

Broj pratilaca na tvojim platformama svakodnevno raste, a ti si spomenula da uživaš u kreativnom delu posla, poput montaže i edita koje voliš da radiš sama. Koliko su ti važni estetika i sadržaj fotografija i videa na tvojim nalozima? Da li taj broj pratilaca sa sobom nosi određenu odgovornost i nužnost govorenja o važnim društvenim temama?

Meni je estetika, možda nažalost, veoma bitna, te zbog važnosti kvaliteta, retko izbacujem fotografije i snimke. Moja publika je podeljena u dva ekstrema: jedan deo se zanima samo za površne teme, a drugi deo interesuju ozbiljne priče. Jako je teško balansirati, ali ta dva ekstrema sam zapravo i ja. Mnogo mi je značajnije da moji pratioci budu „kvalitetni“ od toga koliko će ih imati.

Ti si došla u Srbiju i iza sebe već imaš karijeru modela, jutjuberke, influenserke, a uz to i studentkinje. Koliko je bilo teško doći u novu sredinu i postići sve to? Šta bi poručila našim mladim čitaocima i čitateljkama kojima treba ohrabrenje kako bi ostvarili svoje ciljeve?

Zapravo sam sve vreme živela kao preduzetnica, od posla koji nije interesantan javnosti. Sve ostalo sam radila iz ljubavi. Nova ili stara sredina, sa podrškom ili bez nje, brz napredak ili brzi neuspesi: do vas je. Svaki dan predtsavlja vašu odluku, da li želite da ostvarite svoj cilj ili ne.

Cover photo: Dušan Petrović

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još