Aleksa Nedić: Hali Gali je doneo logističku povezanost celoj sceni

Kako nam se bliži druga Hali Gali kompilacija, polako smo saznali koji će se bendovi naći na njoj (hint: pogledajte obe epizode mejn stejdž-a za neke od njih). Od izbacivanja prve kompilacije 2019, festival Hali Gali postao je vodeće ime među mladim bendovima i fanovima andergraund scene.
O počecima, novitetima koji je Hali Gali doneo lokalnoj muzičkoj sceni, kao i o večitom najvećem izazovu stvaralaštva govorio je Aleksa Nedić (Vizelj), koji stoji iza organizacije ovog festivala.

Hali Gali – kada, kako i zašto?

Ta ideja je nastala više spontano, u kontekstu da, kad smo mi (Vizelj) nastali kao bend, nije bilo ničega. E, onda se u međuvremenu pojavilo dovoljno bendova da se napravi jedan festival. Ali, naravno, nismo imali ni sredstva, ni resurse, ni ništa. Onda smo tako pičovali na raznim mestima. Onda se našla Kišobran organizacija, u kojoj sam i ja član, da nam pomogne, i oni su isto praktično osnivači. Znači, Kišobranci, Veljko i ja. Bili su tu i neki drugi ljudi u početku. Samo je prvo bilo pitanje bilo da li je uopšte bilo potrebe za time, i onda se dokazalo da jeste. Onda se desio prvi festival i od tada funkcionišamo kao organizacija, koja isto tako, pored Hali Galija, ima svoje akcije. Trudimo se da budemo ispomoć samom komjunitiju na razne načine.

Koji su prvi bendovi koji su svirali na Hali Galiju?

Prvi je bio u Dragstoru. Vizelj, Gazorpazorp, Sitzpinker, onda smo imali taj noćne more stage, gde su bili Eva Ras, Aska, Andrija, Blič, Dženom Electronics, Palms Voice, Nike Eyes, Limbo Lighting, Dogs In Cavala i Sv. Pseta. Buč Kesidi je bio na prvom i bukvalno mislim da su tri meseca kasnije postali ono, najveći bend ikada, tako da smo uspeli da ih uhvatimo na vreme. Tako da, to je bio prvi, i onda kako je rasla scena, tako je rastao i Hali Gali kao takav, koji je sve veći i veći. Tako da, za sad deluje sve dobro, u međuvremenu smo snimili prvu kompilaciju, čisto da se obeleži, i evo sad smo u procesu snimanja druge. 

Kako ide snimanje druge kompilacije?

Ide, rešili da krenemo na vreme ovaj put. Namenjeno je da izađe u februaru. Pored kompilacije imaćemo 2024. i beogradski Hali Gali, a imaćemo i na Mentu u Ljubljani i jedan u Zagrebu, tako će biti super.

foto / Zoran Jesić

Koliko bendova je sad na kompilaciji?

Deset. Sedam bendova od devet su sa prve, oni koji su preživeli. To je baš uspeh kada imaš toliki broj opstalih bendova. I tri nova, Ubili su batlera, Daze i Cactus Fields. 

Da li je Hali Gali rađen po ugledu na nešto već postojeće?

Nije nastao po ugledu na nešto, jer to nije postojalo, bar ne ovde. Koncept da se na ovaj način ujedine bendovi nije postojao ranije. Sada pored bendova imaš i dizajnere i producente i snimatelje, tako da se je formirao jedan krug ljudi koji su tu da pomažu jedni drugima. Jedan od razloga zašto izbacujemo drugu kompilaciju je dokaz da možemo da ih izbacimo dve. Uglavnom, kad se izbaci jedna, ljudi govore da nema potrebe za drugom. Uvek ima potrebe da se vidi gde smo i šta smo. Tako da, u tom kontekstu, izbacujemo dve da se vidi da smo svi i dalje zajedno i da nema tu neke zle krvi i da, bar kod ove generacije mlađe od mene, postoji nekakva homogenizacija veća nego kod ranijih generacija. Svakako, svima nam je cilj da živimo od ovoga, pa se nadamo da će ta kompilacija tome i da pomogne.

Šta je teže, a šta lakše u poređenju sa prvom kompilacijom?

Pa, lakše je ono što je večno teško, a to je nedostatak novca i imanje tih nekih para koje su tu, pa nisu, pa skupo, pa nije, pa nemam pojma. Sada, s obzirom na to da hoćemo da se dignemo na viši nivo, verovatno su pare još veći problem. A lakše je to što su bendovi bolji. Od ovih starih, svi su veći etablirani manje ili više, dokazali su da oni to umeju, a i pesme su mnogo bolje. A što se tiče ovih mlađih, bio je taj strah da li će ti mlađi sa manje iskustva uspeti da se dokažu pred ovima sa više iskustva. Dokazali su se, odlični su. Ja sam čuo skoro sve pesme, dobre su. A nemaština je uvek najveći problem, pošto kreativnog upliva ima, kreativnosti ima, ideja ima, ali para slabo. Radićemo i fundraisere na narednih nekoliko događaja. Biće kutije za donacije i prodavaćemo karte na više lokacija po gradu. 

Šta je Hali Gali doneo beogradskoj sceni?

Mislim da je doneo nekako logističku povezanost u celoj sceni, možeš nekako sve to da mapiraš, da slušaš i da te algoritam odnese na to, kao, ako voliš ovaj bend, dođe sledeći. To što je Buč Kesidi uradio je pomoglo svima nama ostalima, da nije njih teže bi se dolazilo do nas. Mislim da je donelo neki drugačiji pogled na alternativnu muziku. Takođe, kad smo nastali, prestao je da postoji taj big room techno, mislim, ljudi više nisu dolazili u devet uveče na koncerte. I onda smo napravili u suštini rejverski koncept, da traje celo veče, da bude ludnica.

A kako ste došli do ideje da se vrti scena na koncertu?

Isto dolazi iz nekog rejverskog koncepta. Ja najviše volim osećaj kada sam na festivalu koju volim, pa da ne znam gde ću pre od muzike, ovde ima nešto što me zanima, ali i tamo ima nešto što me zanima, i to mi je super osjećaj. I onda smo se dogovorili da nema prestanka s muzikom, da non stop ide.

Šta bi poručio mladim muzičarima?

Znaš ono što je poručio lik iz System of a Down: Kill Yourself. Šalim se. Uvek mogu da se jave, ja to govorim ljudima non stop. Javite se, tu smo, šaljite materijale. Tako da, javljajte se da radimo, pišite na haligaliofficial@gmail.com, eto, to je najbolja stvar koju mogu da kažem.

Ina Stanković
Ovo ćete srediti u montaži.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još