Još od 2004. godine, kada je u pijaćoj vodi u Zrenjaninu nađen povišen nivo arsena, česme u kućama i dvorištima ove opštine su najčešće zatvorene. Zabrana upotrebe vode još uvek je na snazi jer se, kako kažu iz Zavoda za javno zdravlje Zrenjanina, i dalje beleže povremena iskakanja vrednosti arsena. Arsen, kojeg ima oko 200 mikrograma, izaziva razne bolesti, poput raka kože, prostate, pluća, nadbrubrežne žlezde i drugih.
O problemima lokalnih zajednica u Srbiji, onih van glavnog grada, čujemo samo kada se nešto krupno dogodi. Do tada, one su nevidljive. Sa urušavanjem lokalnih medija, do informacija je gotovo nemoguće doći. ZOOMER je imao tu privilegiju da u okviru kampanje koju sprovodi E8 zajednica poseti 33 opštine u Srbiji i razgovara sa građanima i građankama od vrata do vrata.
Sadašnja i prethodna vlast pokušale su da reše problem sa fabrikom vode, međutim ni dva pokušaja ove vlasti i jedan pokušaj prethodne nisu urodile plodom. Po rečima nekih stručnjaka najbolje bi bilo napraviti regionalni vodovod koji bi snabdevao vodom sva mesta u Banatu. Očekivano, ovo je najveći problem koji percipiraju građani Zrenjanina i prva stvar koju su pomenuli u našim razgovorima.
„Deca u školu donose flašice kupovne vode jer čak ni u školama nije obezbeđena ispravna pijaća voda, isto tako i deca iz siromašnijih porodica donose flašice kupovne vode, ali se jasno vidi da je to voda iz česme koja ima oker žutu boju, ponekada možemo osetiti i miris”, žale se građani Zrenjanina.
Levo voda u Zrenjaninu, desno ispravna voda za piće 
Voda kojom se tuširaju Zrenininci
Uistinu, vlast se trudi da flaširanu vodu imaju makar u novogodišnjim paketićima, te je krajem prošle godine gradska vlast u Zrenjaninu odlučila da obraduje najmlađe sugrađane, tako što će da im podeli paketiće u kojima će biti flaširana pijaća voda. „Kao i svake godine, pripremili smo prigodne paketiće, a u svakom od njih će biti voda za piće što će, čvrsto verujem, mališane najviše obradovati”, rekao je tada gradonačelnik Zrenjanina Simo Selapura.
Zdrava pijaća voda nije luksuz, već elementarna ljudska potreba, te ne može zavisiti od ljubaznosti Deda Mraza. Za građane Zrenjanina ova inicijativa, iako lep gest, nije sistemsko rešenje problema koji čekaju već skoro dve decenije.
„Ako nisi u stanju da rešiš problem pijaće vode za 100.000 ljudi, ti treba da odeš sam, a ne neko da te juri”, kaže jedan od žitelja Zrenjanina.
Nabavka flaširane vode ozbiljan je udarac na porodični budžet građana. Kako je pisao Istinomer, statistika potrošnje novca na flaširanu vodu govori građani Zrenjanina dnevno potroše na flaširanu vodu i do 20.000 evra. Ovaj isti podatak iznet je i na protestnom skupu 2018. godine u organizaciji građanske inicijative „Zajedno za vodu”. Ova inicijativa je tada tvrdila i da je u toku 15 godina zabrane vode za piće to građane koštalo sto miliona evra. Samo za flaširanu vodu.
Ovaj dugotrajni problem ima svoje još dugotrajnije korene koji leže pre svega u tome da je Zrenjanin industrijski grad u kome se nije dovoljno obraćalo pažnje na zaštitu životne sredine.
„Još pre više od 30 godina Zrenjanin je bio industrijski grad, sve okolne fabrike su ispuštale otpadne vode u reku Begej koja protiče i kroz sam centar grada, a u reci se i danas povremeno mogu videti naftne mrlje kako plutaju, a na dnu možemo pronaći svega – od šporeta do bicikala”, objašnjava jedna od žiteljki.
Sistemski problemi iziskuju i sistemsko rešavanje, a osim određenih inicijativa – za sada adekvatnog odgovora na ovaj problem još uvek nema.
Autor teksta i fotografija: Darko Mesaroš
Naslovna fotografija: Charles Cather youtube, printscreen
Tekst je nastao u okviru kampanje Ide glas koju sprovodi Centar E8
