Godišnjica Karingtonovih: zašto je „Dinastija” bila i ostala najpoznatija sapunica

Pre više od četrdeset godina, na jučerašnji dan 1981. godine, premijerno je ABC emitovao seriju „Dinastija”, tada revolucionarni „soup opera” žanr koji će kasnije postati dominantan žanr širom planeta. U tom trenutku verovatno nikome nije padalo na pamet da će afere, spletke, intrige i poneki kultni šamar Karingtonovih postati ključna pop kulturna referenca koja će oblikovati televizijski program i četrdeset godina kasnije.

OK, možda smo mogli da naslutimo kada je u prvoj epizodi druge sezone dramatično uveden lik bivše žene Aleksis i iza naočara za sunce se pojavio lik Džoan Kolins.

Serija je napravila dramatičan uspeh, bila nominovana za „Zlatni globus” svake godine sve do 1986. godine, a 1983. godine ga i osvojila. Svake godine bili su u top10 serija u Americi, a od 1985. godine na prvom mestu. Serija je, naravno, „reunion”, kao i rimejk 2017. godine, a nastala je i cela franšiza te su svoje „Dinastije” imale razne države – uključujući i Srbiju. Daleko od toga da su mogle da priđu originalu, ali priča Karingtonovih i četrdeset godina kasnije je u našim domovima. Što direktno, što posredno – jer se serija smatra pretečom čitavog žanra i sve latinoameričke telenovele, ali i one domaće produkcije (kao što je recimo „Igra sudbine”) nastale su na krilima „Dinastije”.

Šta je to što je ovu seriju učinilo tako posebnom? Pa, pitali smo fanove.

UVEK PRVA U SVEMU

Nebojša i Henk su verovatno najveći fanovi „Dinastije” koje ćete naći u našem delu planete. Nije im bilo lako da odrede jednu stvar, ali se slažu da je ključno – to što je serija u svemu bila prva.

Pa jao, gde početi sa važnošću Dinastije? Pre svega, dala je format za sve sapunice koje dolaze. Vrući bogataši koji imaju problema, varaju i manipulišu jedni drugima – „čak i bogati plaču”. Dala nam je središnji sapunica-zaplet: dobru moralnu ženu protiv vruće i zavodljive zmije koja spletkari i manipuliše. Dama srce protiv Dame pik. I naravno, patrijarh – John Forsythe. Tradicionalni muškarac uhvaćen između arhetipa žene i ljubavnice“, kažu Nebojša i Henk. Iako su odrastali u različitim zemljama i seriju gledali u drugačijim kulturnim kontekstima – seriju su doživeli na isti način.

Da li je to najveći uspeh serije? To što smo svi, gde god se nalazili, mogli da upijemo njene poruke?

Pisac Stefan Mihajlovski podseća da je, ipak, srpsko gledalište bilo već upoznato sa tim formatom i pre „Dinastije” i to putem serije koje se danas, uistinu, i ne sećamo. Ali je bila, ipak, prva.

Pogrešno je mišljenje da je „Dinastija” osamdesetih godina uvela domaće gledaoce u svet sapunica. To je deceniju ranije uradila srpska serija „Ceo život za godinu dana” emitovana 1971. godine. Ipak, Dinastija je nudila glamur, visoko društvo, pa ako hoćete i gej likove koji su do tada prikazani veoma stereotipno, pogrešno, uz podsmeh. Nije slučajno što se vrhunska ekipa i danas pamti, što se šamari i pojedine replike znaju napamet, što svako ko je gledao i danas može da se seti uvodne špice. Reč je o klasiku među sapunicama“, objašnjava Mihajlovski.

DALA JE GLAS NEVIDLJIVIMA, A MOĆ ŽENAMA

Čekaj, stani, identifikovali smo se sa gej likovima osamdesetih godina, a danas nam smeta crtani film?

Ali da, to je takođe bila jedna mala revolucija koju je donela serija. Iako su stereotipi postojali, ipak je to bio veliki proboj na televizijske ekrane – kako za gej likove, tako i za žene.

Za one koji nisu pratili, jedan od glavnih likova u seriji, sin kultnog para Alexis-Blake, bio je otvoreno gej muškarac – što je za to doba bila revolucija. To je omogućilo da se i kvir ljudi, koji su i danas nedovoljno prikazani, identifikuju sa nekim od omiljenih televizijskih likova.

Serija je uspostavila neke od najvažnijih fiktivnih uzora. Polako, ali sigurno, sve žene i poneki gej muškarac želeli su da budu Alexis, a svi strejt muškarci želeli su da budu Blake Carrington“, objašnjavaju Nebojša i Henk i dodaju da je možda ta promena paradigme najvažnija stvar koju je serija uradila – dala je vidljivost nevidljivima, a dala je moć onima koji je tradicionalno nemaju – ženama. Joan Collins je postala legenda.

Bilo je zapravo zanimljivo čuti kako Joan Collins govori da je John Forsythe mrzi, jer je ona dobijala svu pažnju, a on ništa. Stoga je takođe ovo jedan od prvih primera u istoriji komercijalne televizije da su ljudi zapravo navijali za „zlikovku” i gde je žena odisala osećajem moći (mislim, jastučići za ramena u izobilju!)“, podsećaju Nebojša i Henk.

Odmah mi na um pada Rubi i to koliko smo voleli seriju samo zato što nije bila klasična plačljivica iz bajki koju muškarac spašava, nego moćna žena koja zna šta hoće. Hm, to znači da su svi današnji narativi po kojima se zlikovkama, poput Maleficent ili Kruele daje „back story” – nešto već viđeno u liku Alexis? Sve što danas gledamo, kreirala je „Dinastija”, koju većina nas, zapravo, nije gledala jer je emitovana davno pre našeg rođenja?

PARADIGMA NEOLIBERALNOG KAPITALIZMA

Još jedna stvar koja je odlikovala ovu seriju je to što se našla na pravom mestu u pravo vreme. Osamdesetih godina u Americi, u vreme hladnog rata, u vreme kada je Amerika sinonim za kapitalizam, slobodu tržišta i nelimitirano bogaćenje, kada se živi „američki san” – pojavljuje se serija koja pokazuje sve ono čemu prosečan Amerikanac teži – ogromno bogatstvo. Tako serija postaje paradigma neoliberalnog kapitalizma.

Ono čega se svi najviše sećamo bila je sva ta raskoš, bogatstvo i lepota. Postavili su ciljeve celoj generaciji koja je odrastala tokom neobuzdane ekspanzije neoliberalnog kapitalizma. Ideja da su novac i uspeh sve čemu treba težiti. U svim tim segmentima „Dinastija” je postigla puno „prvih stvari” i u mnogo čemu bila prva“, podvlače Nebojša i Henk.

Ja se doduše najviše sećam šamaranja i ženskih tuča, ali to verovatno pre govori o meni nešto, nego o seriji. Na primer, to da sad o seriji znam samo ono što ispliva na društvenim mrežama, jer, kao što rekoh – završena je pre mog rođenja. Nije da sam je fanatično gledao. A rimejkovi i domaća ostvarenja mi nikada nisu privukla pažnju.

Iako je nova verzija „Dinastije” u kojoj glumi Grant Show meni često iskakala – nikad joj se ozbiljno nisam posvetio, a domaća serija mi je bila previše krindž i Kadići mi nikako nisu bili adekvatan odgovor na Karingtone. A zašto to nije prošlo, ko može da objasni bolje nego Stefan Mihajlovski – koji je verovatno jedan od retkih ljudi koji su odgledali i staru i novu stranu „Dinastiju”, a i našu domaću verziju.

„Domaća verzija, na moju veliku žalost, nije uspela iz dva razloga. Prvi je što je tekst bukvalno preveden, neprilagođen gledaocu novog doba (kao recimo nova američka verzija), a drugi je što se „pucalo” sapunicom na sapunicu, što se ne radi, jer tako oba sadržaja gube. Konkretno, Pink je rimejkom „Dinastije” želeo da preuzme tron koji sada već godinama drži „Igra sudbine”, takođe rimejk, samo kolumbijske serije. Neka je srećna godišnjica svim sledbenicima Karingtonovih!“, kaže Mihajlovski.

Ja mogu samo da dodam da rimejk nikada nije uspeo da nadmaši original. Što bi rekla moja najomraženija likuša u istoriji filma, Dolores Umbridge:

„Progress for the sake of progress must be discouraged. Let us preserve what must be preserved and prune practices that ought to be prohibited!”

Nemanja Marinović
Nemanja Marinović
Kad ne uređuje tekstove, bistri politiku. Kad ne bistri politiku, bistri pop kulturu.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Preslušali smo sve domaće pesme za Evroviziju – da vi ne biste morali

Na RTS-u ništa novo. Kao što smo očekivali kada smo pročitali listu izvođača, nakon proslogodišnjeg vrlo uspešnog izlaženja iz zone konfora, kada...

Mitrovčani traže sterilizaciju i vakcinaciju pasa lutalica

U razgovoru sa građanima Sremske Mitrovice, aktivisti kampanje Ide glas koji sprovodi Centar E8 saznali su da je jedan od najvećih problema...

Preslušali smo domaće pesme za Evroviziju da vi ne biste morali… part 2

U prethodnom tekstu podelili smo sa vama prve utiske o ovogodišnjim takmičarima za Pesmu za Evroviziju i pre svega se fokusirali na...

Građani Kule i Crvenke u borbi protiv smeća

Građani Kule kivni su na svoje sugrađane zbog nesavesnog odlaganja smeća zbog čega, kako kažu, Kula „liči na deponiju". Kako bi rešili...

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još