Dominik Peliko osuđen je juče na 20 godina zatvora zbog silovanja i drogiranja svoje žene Žizel. Zajedno sa njim, presudu je dobilo još 50 muškaraca koje je Peliko, tokom prethodnih deset godina, pozivao u svoj dom kako bi napastvovali njegovu suprugu.
Sud u francuskom gradu Avinjonu izdao je presudu Dominiku Peliko i za silovanje žene jednog od svojih saučesnika i pravljenje neprimernih fotografija svoje ćerke Karoline i snaja Aurore i Selin. Peliko je dobio najveću kaznu koja se može izreći za silovanje u Francuskoj, dok su ostali dobili 3 do 15 godina, naveo je BBC na srpskom.
Do istrage doveo radnik u supermarketu
U septembru 2020. Dominik je uhvaćen kako snima ženu ispod suknje u lokalnom supermarketu na jugu Francuske. Policija je tokom istrage otkrila gomilu videa i fotografija na njegovom kompjuteru i telefonu, koje prikazuju kako je mnoštvo muškaraca silovalo njegovu ženu dok je ona bila bez svesti. Ispostavilo se da je on godinama stavljao Žizel narkotike u hranu i piće, a zatim bi nakon što zaspi putem stranice zvane „Bez njenog znanja“, pozivao muškarce da dolaze kod njih i zlostavljaju njegovu ženu.
Policija je uspela da pronađe 50 muškaraca kojima se sudilo za silovanje i seksualno napastvovanje Žizel, od kojih se nekima sudilo i za posedovanje dečije pornografije. Jedan od muškaraca kome se sudilo nije bio osuđen za silovanje Žizel, već svoje supruge. On je, kako navodi BBC, prateći primer Dominika, drogirao svoju partnerku pet godina, silovao je i pozvao Dominika da učestvuje. Osuđen je na 12 godina zatvora i on je 51. muškarac kojem se sudilo.
Lekari nisu posumnjali na silovanje
Tokom suđenja Žizel je navela kako je primetila da ima određene zdravstvene probleme, ali nije mogla da shvati o čemu se radi. Često je bila umorna, pospana i nije se sećala stvari. Počela je da ima ginekološke smetnje i uradila je nekoliko neuroloških testova da bi se utvrdilo da li pati od Alchajmerove bolesti ili moždanog tumora, kao što je strahovala, ali rezultati nisu objasnili sve veći umor i besvesna stanja, prenosi BBC.
Suđenje
Žizel Peliko je odlučila da se odrekne anonimnosti i da suđenje bude otvoreno za javnost da bi, kako je kazala, sramota bila na strani silovatelja a ne žrtve. Ona je zahtevala da se na suđenju prikažu video-zapisi nasilja nad njom koje je njen, sada bivši, suprug organizovao i snimio, preneo je Rojters.
Dominik Peliko je priznao krivicu, a većina njih se branila time da nisu znali kako Žizel nije dala svoj pristanak jer im je Dominik navodno rekao da je to deo unapred dogovorene igre. On je ove optužbe odbacio i naveo kako su znali šta rade i da je on „silovatelj kao i svi ostali u toj sudnici“. Prilikom suđenja Žizel se izjasnila da ne misli kako je Dominik izmanipulisao ostale i da su znali šta rade, što je oko 15 njih i priznalo.
Ko su osuđeni?
Većina osuđenih živi u okolini, nedaleko od sela Mazan, u kom je bio dom Dominika i Žizel. Osuđeni muškarci su različitih starosnih uzrasta, profesija, bračnog statusa… Dolaze iz svih sfera društva čime je u praksi dokazano da ne postoji nešto poput „odgovarajućeg profila silovatelja“. Najmlađi osuđeni ima 27 godina, a najstariji 74. U medijima se prilikom izveštavanja o ovom suđenju pokrenula priča o razbijanju narativa „porodičnog čoveka“. Nekolicina osuđenih je oženjena i ima decu, a upravo se nekim očevima, pored silovanja Žizel, stavlja na teret i posedovanje dečije pornografije.
Značaj ovog suđenja
Kako je prenela reporterka Njujork tajmsa Ketrin Porter, svakog jutra kada Žizel stiže u sudnicu, ispred je dočeka gomila ljudi koji je podržavaju, mahom žena, a po izlasku je pozdrave aplauzom. Ljudi iz javnog života, kao i obični građani, slali su joj pisma podrške, govorili o tome koliko je njena hrabrost inspirativna za medije, a organizovali su i proteste.
Razlog protesta, pored podrške Žizel, bio je zahtev za izmenu krivičnog zakona o silovanju, kako bi ono podrazumevalo odsustvo pristanka, što nije deo aktuelne definicije zakona u Francuskoj.
Najveće suđenje za silovanje u Francuskoj bilo je prikazano kroz celo svoje trajanje, a Žizel je pokazala spremnost i hrabrost da istraje u svojoj odluci, čime je njen slučaj postao simbol ženske borbe i van Francuske. Kako je i sama rekla, želela je ovim postupkom da podstakne druge žene da slede njen primer, ohrabre se da govore o svom iskustvu, kao i najvažnije: „da sramota promeni stranu“.
Naslovna fotografija: Cottonbro studio
