Tokom novembra 2024. godine sproveli smo istraživanje među mladima o svim gorućim društvenim temama u Srbiji. Cilj istraživanja je razumevanje stavova mladih o pitanjima koji direktno utiču na njihove živote, a za koje ih uglavnom niko ništa ne pita.
Napominjemo da je istraživanje sprovedeno neposredno nakon pada nastrešnice u Novom Sadu, a pre studentskih i srednjoškolskih blokada i protesta – tako da dobijene rezultate treba sagledati u svetlu ovih okolnosti.
UZORAK I DEMOGRAFIJA
U istraživanju je učestvovalo 677 ispitanika i ispitanica mlađih od 30 godina, od čega najveći procenat (63,4%) spada u kategoriju ispitanika_ca od 18-25 godina, što je zapravo kategorija trenutno aktivnih studenata i srednjoškolaca koji učestvuju u studentskim blokadama. Tačnije, 48,2% ispitanika_ca trenutno je na osnovnim studijama, 18,2% ih je završilo, a 11,8% nalazi se na master ili doktorskim studijama. Od ukupnog uzorka, 73,1% osoba se identifikuje sa ženskim, a 25% sa muškim polom, dok su 1,9% ispitanika_ca nebinarne i rodno-varijantne osobe, ili osobe koje se nisu izjasnile. Većina ispitanika_ca (38,9%) je iz Beograda, 27,3% žive u drugom većem gradu (Novi Sad, Niš, Kragujevac…), 22,9% je iz manjeg grada u Srbiji, a 10,9% živi u varošici ili na selu.
AKTIVNO UČEŠĆE U GRAĐANSKIM AKCIJAMA
Čak 68.7% ispitanika_ca je do sada učestvovalo u nekom obliku građanskih akcija: studentskim akcijama, blokadama, inicijativama u svojoj zajednici, organizaciji kulturnih manifestacija, kao i humanitarnim akcijama.
Mladi koji su učestvovali u nekom obliku građanskih akcija, opisali su širok spektar aktivnosti koje su preduzimali. Najčešće spominjane aktivnosti uključuju organizovanje i prisustvovanje protestima, često na teme zaštite životne sredine, borbe protiv nasilja i podrške ljudskim pravima. Mnogi su navodili blokade ulica, simbolične performanse ili „marševe tišine“ kao efektne načine skretanja pažnje na društvene probleme. Pored protesta, značajan broj mladih istakao je i aktivnosti poput volontiranja u humanitarnim organizacijama i sakupljanja pomoći za ugrožene u Srbiji.
Ovi podaci nedvosmisleno pokazuju da su mladi i pre pokretanja studentskih blokada i protesta koji su obeležili decembar 2024. godine bili aktivni članovi društva koji su pokretali društvene promene.
UČEŠĆE NA PROTESTIMA
Čak 59.2% naših ispitanika_ca navelo je da odlazi na proteste, pri čemu se najviše izdvajaju učešće u protestima protiv nasilja, koji su okupili hiljade ljudi širom Republike Srbije nakon tragičnih događaja u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, kao i ubistava u mestima Dubona i Malo Orašje u Mladenovcu. Ovi protesti poznati pod nazivom „Srbija protiv nasilja“, vremenom su postali simbol borbe za sigurnije društvo u Srbiji. Pored protesta „Srbija protiv nasilja“, veliki broj mladih naveo je i proteste protiv potencijalnih ekoloških katastrofa, uključujući i masovne proteste protiv iskopavanja rude litijuma u Srbiji i otvaranja rudnika litijuma kompanije „Rio Tinto“. Među ostalim protestima, mladi su govorili o protestima koji se bave pravima radnika_ca i podrškom LGBTQI+ osoba (Parada ponosa).
„Važno mi je da pružimo pritisak na vlast!“ najčešći je motiv među mladima za izlazak na proteste; što potvrđuju odgovori čak 83.3% naših ispitanika_ca. Pored pružanja pritiska na vlast, ono što je mladima elan za učestvovanje na protestima jeste „osećaj revolta i besa” (65.8% ispitanika_ca), kao i „želja da se njihov glas čuje” (46.9% ispitanika_ca). Mnogi su istakli frustraciju zbog nedostatka alternativnih mehanizama za promene i naglasili da su protesti postali „jedino što nam je preostalo“, što dodaje i 62.3% ispitanika_ca.
Na pitanje koje se odnosi na delotvornost protesta u Srbiji, mišljenja su prilično podeljena. Najviše ispitanika_ca (35.4%) smatra da se ništa ne menja, ali ne vide drugi način osim protesta da se dođe do promene; 34.4% mladih smatra da su napravljeni samo mali pomaci, a 21.4% smatra da je napravljen dovoljan pritisak zbog koje se vlast nalazi u strahu. Čak 75.1% mladih koji su popunili naš upitnik izjavilo je da podržava i radikalnije metode koje ne podrazumevaju samo protestnu šetnju, već i blokadu puteva, mostova, železnica i institucija.
Ove izjave i podaci, posmatrani kroz prizmu današnjice, pokazuju dugotrajnu frustraciju i nezadovoljstvo mladih koji teže društvenim promenama, gde blokade univerziteta koji su usledili krajem novembra i početkom decembra predstavljaju logičan vid radikalizacije ovih protesta u cilju konačnog ispunjenja građanskih zahteva.
Kada su u pitanju razlozi zbog kojih ostalih 40.8% mladih u Srbiji ne izlazi na proteste, mladi su najčešće navodili strah za svoju bezbednost (40.2% ispitanika_ca) i strah od negativnog uticaja na njihov svakodnevni život (14.1%), kao i tvrdnju da su protesti besmisleni i da se pomoću njih ništa neće promeniti (30.1% ispitanika_ca), dok 14.5% mladih u Srbiji ne slaže sa stavovima organizatora protesta i iz tog razloga ne posećuje proteste, a se 6.5% ispitanika_ca ne slaže sa zahtevima protesta.
Ponovo, posmatrano kroz prizmu današnjice i činjenice da su studentski protesti i blokade samoorganizovani i bez uticaja političkih aktera ili nevladinog sektora i bilo kojih drugih faktora izvan samih studenata – ovi podaci pokazuju da je već duže vreme tinjala spremnost studenata da pokrenu sopstveni protest i zalaganje za društvene promene kojima streme, te da se prva takva akcija koja je bila samostalno studentsko zalaganje odmah raširila na sve univerzitete u Srbiji.
PERCEPCIJA BEZBEDNOSTI ŽIVOTA U SRBIJI
Čak 77,8% mladih se u Srbiji ne oseća bezbedno, pri čemu najviše misle na ličnu i fizičku bezbednost (82,1%), a potom finansijsku (56%) i zdravstvenu bezbednost (50,7%), dok je na četvrtom mestu nacionalna bezbednost (33,4% ispitanika_ca smatra da im je ovo bitan aspekt). Zanimljivo je da najmanju percepciju ugrožovanja bezbednosti mladi imaju kada je u pitanju sajber bezbednost (svega 22,2%).
Kada su u pitanju razlozi zbog čega se mladi ne osećaju bezbedno, većina navodi razloge povezane sa vlašću i institucijama – nepoverenje u policiju, korupciju, neodgovornost vlasti, okupirane institucije, porast nacionalizma i homofobije, organizovani kriminal, zagađenje i osećaj da je nasilje u našem društvu normalizovano.
Sa druge strane, oni koji se osećaju bezbedno (22,2%) uglavnom navode razloge lične prirode – porodica, bliski ljudi, poznato okruženje, krov nad glavom, odsustvo negativnih iskustva iz ličnog okruženja i takvih priča u medijima.
Čak 91,4% mladih pokazuje svest o tome da nisu sve društvene grupe u Srbiji jednako bezbedne, a kao najviše ugrožene grupe prema percepciji mladih izdvajaju se siromašne osobe (74%) i žene (73,8%), a potom aktivisti (67,7%) i LGBT+ osobe (67%), dok je 61,7% ispitanika_ca istaklo da smatra da su „Srbi ugroženi u sopstvenoj zemlji”. Više od polovine ispitanika_ca istaklo je i da su u Srbiji posebno ugrožene osobe sa invaliditetom (56,7%), zatim deca (55,7%) i mladi (54%), kao i Romi (51,7%).
PODRŠKA PREDLOZIMA IZMENA DOMAĆIH ZAKONA
U javnosti se pojavilo više različitih inicijativa i predloga zakona koji regulišu određena građanska prava. Zeleno-levi front je u tokom ovogodišnje nedelje ponosa ponovo podneo predlog Zakona o istopolnim zajednicama (prethodni predlog koji su podneli nije stigao na dnevni red), a prema našem istraživanju čak 58,3% mladih podržava ovaj zakon, dok 53% podržava i zakon koji bi istopolnim parovima omogućio usvajanje dece (što nije predviđeno aktuelnim predlogom zakona). Sa druge strane, zakon kojim bi se zabranila Parada ponosa i propagiranje LGBT+ prava (po uzoru na zakon u Rusiji, koji bi u Srbiji bio neustavan) podržalo bi nešto više od petine mladih (22%).
Kada je u pitanju poboljšanje položaja žena u Srbiji, najviše se govori o zakonu kojim bi se kriminalizovana tzv. „osvetnička pornografija” (pravljenje i objavljivanje nečijih intimnih fotografija bez dozvole), a prepoznavanje ovog vida digitalnog nasilja koji uglavnom pogađa žene podržava čak 91% mladih. Mladi bi većinski (70,9%) podržali i to da femicid bude izdvojen kao zasebno krivično delo, a 27,8% mladih slaže se da seks rad treba da bude dekriminalizovan. Sa druge strane, iako se povremeno pojavljuju slične inicijative u Srbiji i regionu, svega 7,5% mladih bi podržalo zakon kojim bi se ženama ograničilo pravo na abortus.
U javnosti su se pojavile i najave izmene zakona prema kojima bi se iz zakona izbrisala zabrana „iznuđivanja iskaza od strane policije” (što se u javnosti tumačilo kao otvaranje puta za legalizovanje policijske brutalnosti, iako postoje drugi delovi zakona kojima je iznuđivanje zabranjeno), kao i izmena zakona kojima se zabranjuje objavljivanje materijala kojim se savetuje izvršenje krivičnog dela (što se u javnosti tumačilo kao ućutkivanje aktivista koji putem društvenih mreža pozivaju na proteste i blokade). Ove izmene podržava mali broj mladih, svega 28,8% i 26,6% mladih – međutim i ove brojke treba uzeti sa rezervom jer je određen broj mladih koji su popunili upitnik u komentarima sugerisao da ova dva zakona nisu dovoljno jasno objašnjena, kao i to da bi ih podržali u određenim okolnostima – kao npr. kada bi to značilo zabranu nasilja i krivičnih dela u rijaliti programima, ali ne i u aktivističkom delovanju.
(NE)POVERENJE U INSTITUCIJE
Mladi smatraju da su najvažnije za stabilnost države na prvom mestu jake i slobodne institucije (87,6%), dok samo 12,4% smatra da je za stabilnost važnije da na čelu države postoji jak lider.
Kada su u pitanju argumenti za država mora da ima jakog lidera, većinski argumenti mladih ukazuju na to da mladi jakog lidera vide kao nekog ko narod motiviše, pokreće i usmerava i ko radi u interesu naroda. Jedan broj argumenata dolazi iz vrednosnog spektra koji postojanje jakog lidera (negde čak i uz pominjanje reči „diktatura”) vidi kao „otpor zapadnog hegemoniji”, a kult ličnosti smatra kulturološki uslovljenim modelom vladavine koji je „tu oduvek”. Jedan broj mladih smatra da je jak lider bitan zbog toga što treba da postoji jedna osoba koja predvodi sve ostale, koja bi kontrolisala funkcionisanje institucija kako one ne bi bile „previše slobodne” i da taj čovek treba da upravlja i kontroliše ostalim sektorima države. Takođe neki od mladih smatraju da će na svetskom nivou našu državu više poštovati ukoliko imamo jakog lidera kom narod veruje. Kao pozitivan primer jakog lidera u odgovorima mladih izdvojio se najviše Vladimir Putin (17x), a potom Zoran Đinđić i Aleksandar Lukašenko. Još neki navedeni primeri bili su Aleksandar Vučić, Muamer El Gadafi, Bašar Al Asad, Adolf Hitler, Džon F. Kenedi, Si Đinping… ali i Aleksandar Makedonski, Aleksandar Karađorđević, Karađorđe, Car Dušan, Barak Obama i Martin Luter King.
Kada su u pitanju institucije, mladi smatraju da je da su najbitnije stavke za bezbednost i stabilnost u Srbiji poštovanje zakona i prava (83,5%), jake i slobodne institucije (81,4%), i aktivni građani i građanke koji teraju institucije da rade svoj posao i pokreću inicijative i promene (77,8%), a potom slede jake političke partije koje predstavljaju interese različitih grupa građana i građanki (42,4%) i veća uključenost nevladinog sektora (35,6%).
Ovi podaci nedvosmisleno govore o vrednostima mladih koji ne žele društvo u kome se za sve pita jedan čovek, već institucije koje rade svoj posao. U svetlu trenutnih društvenih okolnosti, može se zaključiti da su upravo ove vrednosti u pozadini studentskih zahteva koji insistiraju na pozivanju institucija na odgovornost i reakciju i odbijaju bilo kakve razgovore i pregovore sa predsednikom republike kome bi takvi pregovori bili izvan ovlašćenja.
NAJMANJE POVERENJA U POLICIJU
Čak 90% mladih koji su popunili upitnik nema poverenja u policiju, što policiju čini institucijom od koje mladi više zaziru, nego što očekuju zaštitu. Od ovog broja 80,8% mladih smatra da policija služi vlastima i vrši represiju nad narodom, dok se 58,3% plaši policijske brutalnosti, a posebno je zabrinjavajuć podatak da je čak 41,9% mladih izjavilo da bi se radije sami branili nego obratili policiji. Kada su u pitanju mladi koji imaju poverenja u policiju, njih 10,2% smatra da policija garantuje bezbednost inače bismo živeli u anarhiji, dok 8,3% smatra da je policija tu da štiti narod i pored njih se osećaju sigurno.
Ovi brojevi nisu začuđujući ako se uzme u obzir povećana policijska represija prema aktivistima i studentima tokom protesta i blokada, a posebno slučaj Ilije Kostića kome je amputiran testis nakon prebijanja u policijskoj stanici. Pored ovog slučaja, u 2024. godini pažnju javnosti dobio je i slučaj homofobičnog nasilja prema Andreju Obradoviću i njegovoj cimerki, policijska racija u romskom naselju u Beogradu i policijsko nasilje prema mladom migrantu kome su amputirane noge usled prebijanja od strane policije – o čemu je Zoomer pisao.
MLADI NEĆE U VOJSKU
Na pitanje da li podržavaju uvođenje obaveznog vojnog roka, čije vraćanje je najavljeno od Vlade Srbije naredne godine, više od polovine (54,5%) ispitanika_ca odgovorilo je da ne podržava, vojni rok podržava 24,9% , a 20,6% izjavilo je da nema stav o ovom pitanju.
Mladi koji se protive obaveznom vojnom roku u velikoj većini smatraju da svako treba samostalno da odluči da li će ići u vojsku (79,4%), dok čak 58,5% smatra da ih „ova zemlja ničim nije zadužila da bi je branili”. Mladi takođe nemaju poverenja da će vojni rok biti dobro organizovan i razviti korisne veštine (46,9%), smatraju da će negativno uticati na posao i druge obaveze (33,6%), a svaka četvrta mlada osoba ne podržava nošenje oružja.
Svaka treća mlada osoba kojoj može da stigne poziv za vojsku (33,3%) bi pokušala da napusti zemlju, a skoro svaka četvrta (23,5%) bi radije otišla u zatvor nego na služenje vojnog roka.
Često mišljenje isticano u odgovorima na otvorena pitanja bilo je i da je priča o vraćanju vojnog roka skretanje sa drugih problema i pravljenje panike u narodu.
Kada su u pitanju mladi koji podržavaju obavezni vojni rok, u velikoj meri argumenti dolaze iz korpusa tradicionalističkih vrednosti, pa tako iz ove grupe mladih čak 78,6% misli da mladi treba da steknu navike i da se nauče odgovornosti u vojsci, 69,6% da je za muškarce važno da se nauče disciplini, a 49,4% da mladi moraju da se nauče poštovanju autoriteta i 36,9% da vojska od mladića pravi muškarce. Nacionalistički narativ i percepcija bezbednosti prisutna je u ovoj grupi ispitanika_ca, te gotovo polovina (48,2%) smatra da je važno da imamo jaku vojsku koja je spremna da brani domovinu.
Odgovori na ova pitanja i podeljenost mladih u stavovima o obaveznom služenju vojnog roka pokazuju da je potrebna šira društvena debata na ovu temu i uključenost mladih u proces donošenja odluka koji direktno utiču na njihove živote.
SVEST O EKOLOŠKIM PROBLEMIMA IZUZETNO JE RAZVIJENA
94,2% mladih smatra da ekološki problemi u velikoj ili izuzetno velikoj meri utiču na zdravlje i dobrobit građana Srbije.
96,9% mladih smatra da je zagađenje vazduha u Srbiji veliki društveni problem. Kao najveći uzrok zagađenja vidi se nedovoljna kontrola od strane institucija – 89,2%, a zatim fabrička postrojenja, što je navelo 78,4% ispitanika. Sledeći su požari na deponijama sa 68,8% i preveliki broj vozila 56,6%.
Kao rešenje problema zagađenja vazduha, 93% ispitanika vidi u većem broju parkova i očuvanju zelenih površina i šuma. Drugi najčešći odgovor direktno se naslanja na prethodno pitanje, a to je da je neophodno da institucije rade svoj posao, što je navelo 86,1% ispitanika. 67,7% mladih vidi rešenje zagađenja vazduha u prelasku na obnovljive izvore energije, dok 64,3% kaže da je neophodno bolje regulisati saobraćaj i javni prevoz. Mnogi ispitanici su dodavali da je neophodna bolja edukacija građana Srbije o ovoj temi, kako bi se ovaj problem rešio.
Kada je u pitanju zagađenje vode i zemljišta, čak 91,1% mladih smatra da su voda i zemlja u Srbiji zagađeni, 3% smatra da nisu, dok je ostatak rekao da nema stav. Kao uzroke, u najvećoj meri vide izlivanje otpadnih voda u rečne tokove, što smatra 37,1%. 22% smatra da su najveći zagađivači strane kompanije koje rade u Srbiji. 14,4% smatra da su najveći izvori zagađenja seča šuma i uništavanje zelenih površina. 13% smatra da je problem nesavesno ponašanje građana. Ostatak u najvećoj meri smatra da su uzroci sve prethodno navedeno.
MLADI NEĆE RUDNIK LITIJUMA
Čak 91,1% mladih koji su popunili naš upitnik protivi se otvaranju rudnika litijuma, od čega se gotovo polovina ispitnaika (48%) protivi otvaranju bilo kojeg novog rudnika u Srbiju, dok 43,1% ne podržava otvaranje samo rudnika litijuma, ali podržava ostalo rudarenje. Svega 1,5% reklo da bespogovorno podržava otvaranje novih rudnika.
U ovoj malobrojnoj grupi mladih koji su naveli da podržavaju otvaranje rudnika, najveći broj, njih 80% smatra da će to ojačati privredu u delovima Srbije koji su zapostavljeni, a 70% njih reklo je da su benefiti otvaranja novih rudnika nova radna mesta, kao i bolji život građana (30%). Tačno polovina mladih koja podržava rudarenje smatra da otvaranje rudnika neće imati negativnih uticaja na životnu sredinu.
Najveći broj mladih iz grupe koja ne podržava rudarenje u Srbiji, njih 89,5% je navelo da ne podržava otvaranje novih rudnika jer će nam zatrovati vodu i zemlju, dok 76,6% kaže da su najveća prepreka nepoverenje u strane kompanije, a 70,8% mladih kaže da ne podržava otvaranje rudnika litijuma jer će ljudi biti primorani da napuste svoje domove. Nešto više ispitanika, njih 72,9% kaže da se protive otvaranju ovakvog rudnika jer novac neće otići u džepove građana, već u privatne džepove. 49,8% ispitanika je stava da će otvaranje rudnika i iskopavanje koštati više od naknadne dobiti.
Ovi odgovori direktno pokazuju reakciju mladih na narative koji se plasiraju o otvaranju rudnika, kao velikoj razvojnoj šansi Srbije i aktivnosti koja će biti strogo kontrolisana i bez negativnih posledica za životnu sredinu. Veliki broj mladih istakao je u upitniku upravo u to da ne veruje da će se poštovati mehanizmi kontrole. Važno je istaći da je upitnik rađen u vreme pada nastrešnice u Novom Sadu, tako da je u velikoj meri na rezultate uticalo to što mladi ne veruju da će kompleksnu kontrolu rudnika moći da sprovedu institucije koje nisu bile u stanju da renoviraju železničku stanicu.
Odbijanje mladih da prihvate narativ o „boljem životu u Srbiji” pokazuje i podatak da je čak 37,6% mladih reklo je da bi napustilo zemlju ukoliko se otvori rudnik litijuma, a gotovo polovina (49,3%) istakla je da bi se na neki način protivila ovakvoj odluci – protestima (29%), ali i građanskim akcijama, akcijama na društvenim mrežama, ili radikalnijim potezima poput „kretanja na bagere” (11,5%).
ZAKLJUČCI
Svesni smo da 677 upitnika nisu dovoljno veliki broj za izvođenje jasnih zaključaka, ali jeste dovoljan broj da može da oslika određene trendove u stavovima i razmišljanjima mladih. Svesni opasnosti ulaženja u „babl” (da će odgovore davati samo mladi iz grupe koja prati naš portal i bliska je našim vrednostima) upitnik je sponzorisan putem društvenih mrežama i na urbane i ruralne delove Beograda i Novog Sada, a demografska raspodela pokazuje da smo iz „babla” uspeli da izađemo.
Iako možda ne možemo govoriti o apsolutno preciznim brojevima kod određenih pitanja, možemo vrlo jasno izvesti zaključak da su odgovori na upitnik pokazali rastuće nezadovoljstvo mladih društvenom i političkom situacijom u Srbiji i spremnost na aktiviranje radi pokretanja društvenih promena. To se vrlo jasno videlo i sa početkom studentskih protesta i blokada koji su usledili neposredno nakon zatvaranja upitnika.
Istraživanje isto tako nedvosmisleno pokazuje i da je neophodno da mladi budu više uključeni u proces odlučivanja o pitanjima koji direktno utiču na njihove živote – kako o potencijalno kratkoročnim i lako reverzibilnim pitanjima poput uvođenja obaveznog vojnog roka, tako da o dugoročnim odlukama sa potencijalno ozbiljnim posledicama po živote građana, kao što je pokretanje novih industrijskih postrojenja i otvaranje rudnika.
Mladi, na kraju, pokazuju da nisu pasivni, da su spremni da koriste demokratske mehanizme za ostvarivanje društvenih promena i da ne „padaju” na nametnute narative.
