Zejna: Naša kultura, i moja kultura, su veliki world music potencijal

Ako je sudeći po youtube pregledima, njena „Rumba“ koja se trenutno približava svom prvom milionu ima najveće šanse da nas ove godine predstavlja na Evroviziji, a Zejna je sigurna da će joj ritam, energija, ali i egzotičnost koju nosi u sebi biti karta za Liverpul. U podcastu „U susret Evroviziji“ sa Zejnom smo razgovarali o planovima i pripremama, ali i multikulturalnosti našeg podneblja, romskoj muzici i energiji, ali i o borbi protiv predrasuda i društvenim promenama.

Tvoja pesma je od prvog dana ubedljivo na vrhu liste slušanosti, u ovom trenutku to je već približno milion pregleda i prva si koja se približila tom broju. Da li si očekivala da će pesma napraviti ovakav bum?

S obzirom na to da postojim dugo, a da u ovom trenutku nisam bila posebno aktuelna i popularna, bilo mi je jasno da će biti gledano takmičenje, ali ne i da će da se desi taj bum. Ali mislim da je zaslužna pesma, jer je jednostavno našla svoj put i to je najveća radost kad se desi pevaču da se pesma sama izdvoji. Za sad je broj jedan, ali znam da Jutjub nije merilo, pa sam gledala i komentare i komentare ljudi koji nisu u našoj zemlji i uvek me stavljaju u neki top3, što je meni veliki uspeh za sad. Ali nisam poletela zbog toga, jer znam da je to splet raznih okolnosti i da je sama pobeda na festivalu lutrija.

Tvoja pesma je jedna od retkih koja je baš, što se kaže, evrovizijska, ima taj neki duh starih, velikih hitova, i ti u njoj kombinuješ mnoštvo različitih stilova. Odakle inspiracija da pesma baš ovako zvuči?

U ovom poslu ti uvek razni ljudi i trendovi diktiraju način pravljenja pesama i pevanja, a ja sam sada rešila da pesmu otpevam onako kako je ja osećam i da kombinujem sve moguće stilove, kao što to inače radim. Bukvalno sam je otpevala onako kako je ja čujem. Ona je drugačija zbog same kompozicije koju je radio Burovac, kao i aranžmana koji je radio Dimitrov, ali sam je ja najviše korigovala svojim glasom i energijom. Oni su bili divni i pustili me da ja nju iznesem onako kako je osećam. Interpretacija je ta koja je učinila da ona bude drugačija, da je pevao neko drugi možda bi zvučala kao jedna lagana, vesela pesma.      

Šta je onda veći faktor: sama pesma ili pevač koji je interpretira?

Bitna je pesama, nekada sama pesma pobedi pevača, a nekada pevač svojom interpretacijom iznese neku novu viziju te iste pesme.

I to se obično desi kad se uopšte ne očekuje, ljudi jednostavno prepoznaju da si to potpuno ti.

Tako je. Izgleda da smo dobro uradili i da sam dobro procenila jer su ljudi to osetili baš onako kako sam ja to otpevala i vidim da se ta ljubav dalje širi i da baš vole pesmu, što mi je mnogo drago.

Ove godine si baš izraženi favorit. Koliko ti to predstavlja pritisak?

Svi moji saradnici, kojih ima mnogo, kažu da sam jako čudna jer ja njih smirujem i čak smanjujem probe zato što mi je dovoljno par sekundi da vidim da su oni shvatili viziju i da je to to. Jako sam sigurna u svoju izvedbu, u njihov rad i naš plan. Iskreno, ne bavim se pobedom, želim je naravno jer je ovo takmičenje, ali se ne bavim time i nemam pritisak jer je to nešto što ne mogu da kontrolišem. Uopšte ne osećam pritisak i uživam u procesu. Možda sam, ko zna, prerasla to.

Šta možeš da nam otkriješ o tome kako će izgledati nastup?

Pratiće enegiju pesme, biće devojke sa mnom koje će igrati i još nekih detalja, ali eto mogu reći da će slika pratiti zvuk.

Pored polemike oko toga kako ćeš izneti sve to na sceni, što je glavna tema, često se i u tvom slučaju, kao i kod Džipsija, pominje nešto što odavno ne bi trebalo da bude tema – a to je tvoje poreklo. Kako se nosiš sa tim komentarima?

Ljudi moraju da shvate da, jeste ovo 21. vek i jeste moderno vreme, ali će ljudi uvek imati predrasude i tabu teme. Ja potpuno otvoreno pričam o tome, meni je reći Rom isto što i reći Kinez ili Šveđanin, nemam komplekse i vrlo sam sigurna u sebe i smatram da ja, kao neko ko stoji iza jedne trenutno najslušanije pesme treba da razbijem tu tabu temu i da otvoreno pričam o tome i da ljudi shvate da to nije ništa čudno, čak je vrlo lepo i da požele delić te energije. Ljudi će uvek naći nešto o čemu će pričati – debela nisam, ružna nisam, pa je ostalo to i drago mi je da ljudi to pominju, ma koliko čudno zvučalo, jer time želim da doprem do ljudi. To je jedna od tema o kojoj mora da se priča u Srbiji.

Da li si se susretala sa diskriminacijom tokom odrastanja, deca u školi znaju da budu posebno surova kada su te stvari u pitanju i misliš li, kao neko ko ima ćerku tog uzrasta, da je njoj danas lakše nego što je bilo tebi u vreme kada si išla u školu?

Moja ćerka ne izgleda kao ja, totalno je na tatu. Ovde nikada nije bilo bitno ni ime, ni prezime, ljudi ne ulaze u te detalje, ali sama boja moje kože je tema i to je nešto što me odvaja od ljudi. U mnogo slučajeva u mom životu do sada negativno, a zapravo je vrlo pozitivno – ja ne moram da se sunčam, kvarcam, ja uvek imam ten i uvek sam onako egzotična. Moja ćerka je na tatu, bela je i ne izgleda kao ja, ali imala sam sa njom razgovor pre polaska u prvi razred da joj objasnim ako dođu određene situacije i pitanja drugara kako da to razume. Ona je već jako upućena i što se tiče rasne i etničke razlike, što se tiče gej i strej ljudi… naučila sam je šta je bitno u životu, šta su vrednosti i da treba sve to da gleda jako normalno i da bude jedno svesno, odgovorno, dobro dete… što hvala Bogu i jeste.

Misliš li da ti ta, kako kažeš, egzotičnost i to što si drugačija može biti prednost na Evroviziji?

Ja sam sigurna da će svi Romi Evrope da glasaju, pogotovo zato što se osećaju kao da je konačno otvorena tema o tome i da nemamo predstavnike samo narodne muzike koji o tome govore. Ja sam zapravo prva mlada pevačica romske nacionalnosti koja totalno otvoreno govori i pokušavam da napravim trend od toga, nešto što je jako kul. I to mogu da postignem samo tako što ću da pričam o tome i da najbolje što mogu izgledam, pevam i radim svoj posao. Kao i sve ostalo u životu i ovo je proces i mislim da ćemo uskoro da zatvorimo tu temu i da će biti glupo da se bilo ko izdvaja na taj način. Dolazi vreme kada je potpuno nebulozno pominjati razlike među ljudima u bilo kom smislu.

Pored tih negativnih stereotipa, postoje i oni pozitivni, kao na primer to da su svi Romi muzikalni i da imaju osećaj za ritam. Kako to komentarišeš?

Isto kao što ne znaju svi crnci da igraju, tako ne znaju ni svi Romi da pevaju. Romski narod, navodno, ima razvijeniju takozvanu muziku inteligenciju i samim tim bolje čuju i bolje pevaju, jer ne moraju da uče od starta, već je to usađeno.

A kako komentarišeš to što su glavna asocijacija uz romsku muziku narodnjaci, daire i slične stvari, ali i sa druge strane da to, zapravo, nije naša muzika i da ne treba da se predstavljamo na taj način?

Ja baš radim na tome da ovaj naš reon predstavim jer ja pevam sve. Najlakše bi mi bilo da idem na siguricu i pevam samo narodnu muziku. Zato pevam sve žanrove. Imamo prostora da to što radim predstavimo u najboljem svetlu i multikulturološki – da ne postoji osoba u Evropi koja ne bi osetila tu energiju i snagu, a predstavljenu kao Srbiju. Jer smo mi zemlja toplog, raspevanog naroda koji zapravo ne deli žanrove i voli da se veseli i slušamo sve. Mislim da predstavljam naš narod u pravom svetlu.

Ne znam koliko su ljudi uspeli to da povežu, ali u jednoj od najemotivnijih scena u filmu „Toma“, sceni u čamcu, romsku pesmu koja je mnogo doprinela toj emociji koju publika oseća pevaš upravo ti. Da li ćemo imati priliku uskoro da čujemo tu pesmu i van filma?

To nije na meni da odlučim, to je do Dragana Bjelogrlića i Željka Joksimovića koji, ja mislim, planiraju da uskoro puste seriju „Toma“. To je jedina kompozicija koja još uvek nije puštena da se bilo gde sluša solo. Ja se nadam da će je oni pustiti, mada je ta kompozicija više muzika sa tim delom koji sam ja otpevala, što je jedan kratak deo koji se ponavlja u krug i zvuči jako divno i emotivno. Do same saradnje je došlo tako što su me pozvali za taj deo ne znajući da ja baš i ne znam romski jezik, ali sve se nauči. „Jag“ znači vatra“ i Dragan Kal, koji je radio tekst, mi je mnogo pomogao i nekako možda najveće stvari u životu se dešavaju tako lagano jer ti možda zaista pripadaju. Mislim da svi mi koji radimo i želimo da postignemo velike stvari samo treba da budemo mi i da budemo sigurni da nas ono što je naše sigurno neće zaobići. To je odgovor i za pobedu – ako je zaista moja, biće, ako nije možda me čeka i nešto veće od toga. Ja nemam nikakvu nedoumicu ili sumnju da bilo šta loše radimo ili da nešto treba da očekujemo ili neočekujemo. Kao što se taj film desio slučajno, možda se desi i pobeda, pa ko zna gde nas to sve odvede.

Ko misliš da ti je najveća konkurencija za pobedu?

Ima tu raznih faktora. Ja sam slušala sve pesme, strofa-refren, da mogu da osetim ima li tu nešto što bi moglo da pobedi. Ima mnogo ljudi koji su različiti, neki su na prvo slušanje, neki na peto ili deseto. Na temelju popularnosti, devojke iz Hurricane-a, iako su nove nose popularnost starih devojaka, a takođe su i jako slatke i dobro pevaju, pesma je jako brza i u njihovom maniru. One su mi super. Luke Black ima nešto što je on zamislio i njegova vizija mi se jako sviđa, tu nema mnogo pevanja, ali ima aranžman i koncepciju koju ćemo tek videti i koja će opravdati ta očekivanja. Princ je nešto što je oličenje nekih pesama koje smo ranije slali na Evroviziju, a moj drug Sava pokazuje našu muzičku kulturu u Srbiji koja je sad aktuelna kao mešavina pop-folk i modernog zvuka. Mattia Zanatta i Angela Kassiani su spojili operu sa modernim aranžmanom. Ima tu zanimljivih ljudi.

A šta je ono što razlikuje „Rumbu“ od svega toga i što može biti taj presudni faktor za pobedu?

Moja pesma je na prvo slušanje catchy, brza i tera te da đuskaš, a na drugo-treće-četvrto shvatiš da tu ima pevanja, da nije jednostavna pesma i da kad pokušaš da je ponoviš ne ide tek tako i zvuči totalno drugačije. Tada se ljudi zakače na mene jer vide da to nije tako lagano i jednostavno. Ne postoje pravila šta će da pobedi i kako neko treba da peva ili da izgleda. Neke stvari se dese i onda ljudi jednostavno prihvate ono što ti njima daš i onda kažu „eto, znao sam“ – a u stvari nisu znali. Kao prošle godine, Konstraktu niko nije ni čuo ni pomenuo, iako je bila iz bitne grupe, ali njenu pesmu nisu shvatili. A onda u polufinalu, kada je došla sa svima ostalima, iako je i Sara imala super performans u vazduhu se osetilo da je ona pobednik. Koliko god ljudi pričali da je nešto namešteno ili isforsirano – nikad ne možeš da namestiš ono što ljudi u tom trenutku čuju da je najbolje. Svih ovih godina mislim da su najbolji pobeđivali, ma koliko to nekad ljudima bilo nejasno ili van trenda.

Koja Zejna si više ti? „Panika“ ili „Rumba“?

Ovo sam ja, zato što ja odlučujem, menjam, korigujem, iznosim celu tu energiju, biram ljude i saradnike… Tada sam bila dete koje je došlo iz Loznice i nisam imala tu namazanost i snalažljivost kao ljudi u Beogradu. Kada sam došla u tu džunglu morala sam prvo da shvatim kako sve funkcioniše i kako da se postavim da bi sebe zaštitila. Kao neko ko peva iz srca i želi da uspe, kao neko ko je mlad, ja sam radila ono što mi je rečeno, iako sam uticala na promene u grupi. Sa Čedom sam zajedno radila „Paniku“ jer jedno je kada imaš kostur neke pesme, a drugo kada daš meni slobodu da je otpevam kako hoću, onda ja sa tobom učestvujem u stvaranju te pesme, iako to ne piše. Mnoge su pesme tako nastale, ali ja sam smatrala da je to super i da ja to želim. Nisam znala kako svet funkcioniše. Kada sam došla do neke treće godine u grupi i shvatila da to ne ide u moju korist, da finansijski za mene nije dobro i da pevam neke pesme koje nemaju poentu rešila sam da izađem iz grupe. Tada su krenule neke laži o meni, ali samo sam htela da izađem jer to nije bila moja energija i moja budućnost. Kao prva godina u srednjoj školi – super ti je, pokušavaš da shvatiš šta ćeš, a onda odrasteš i kažeš – ovo nije za mene. Ali hvala, jer je to bio moj start i zahvalna sam za ceo taj period.

Ti si učestvovala i prošle godine, sada je dosta novih imena. Šta bi ti poručila?

Svima želim sreću i želim da se super provedu jer znam po prošloj godini kako zna da bude naporno i da se umoriš jer mi prvo odglumimo celu emisiju, pa je onda vi gledate uživo ponovo, posle pauze od pet minuta. I gladni smo i žedni i umorni i sad kao ja treba da se brinem da li sam dobro stala i slično… Ne, treba da uživamo jer ima mnogo bitnijih i gorih stvari u svetu od ovoga, ovo je lepa stvar.

Kome bi ti dala 12 poena?

Ne znam trenutno jer još uvek nisam ni čula ni videla kako će to da izgleda. Mnogi zvuče dobro u pesmama koje su studijski prerađene, moram da čujem kako uživo pevaju, da vidim kako se kreću jer je to ono što će da se vidi na Evroviziji. Ne pesma snimljena u studiju sa autotjunom i sređenim falševima, već se tamo čuje ono što jeste i ton mora da se slaže sa slikom, a često se ne slaže, pa čak ton ni ne bude taj koji smo čuli snimljen. Moramo da sačekamo i vi i ja finale, tamo će pobednik da se sam izdvoji.

Da li si se razočarala prošle godine zbog svog plasmana i kako gledaš sa ove distance na prošlu godinu?

Ja sam se zaista radovala prošle godine Konstrakti jer sam znala da sam postigla svoj cilj i da su ljudi čuli da ja nisam tek tamo neka pevačica koja se nešto tu dere, već imam sve. Ljudi su počeli da poštuju to kako ja radim, kako stvaram muziku i postigla sam svoju neku pobedu tada. Svake godine se lestvica penje, pa videćemo šta će biti ove godine.

Česta kritika pesme je da ima jako malo teksta, te zvuči nedovršeno. Zbog čega ste se odlučili za tu varijantu?

Miloš Roganović je napisao još teksta u refrenu, ali ja sam rekla da to ne želim. Ono što ja čujem je najbolje opisano u te tri reči. Ljudi će prvo da traže više teksta, pa će da ih nervira što nema više teksta, a onda će da kažu „pa nije ni trebao tekst“ – a onda će da zavole to sve. To je proces, psihološki momenat stvaranja muzike.

Da li bi pesmu prevela na engleski za potrebe Evrovizije?

Glavni deo te pesme, rumba-bum-bum-bum-bum ne mora da se prevodi i samim tim ne menjam energiju pesme i ne moram da menjam velike stvari. Na primer – Qele, qele, Ruslana i ostali… pevali su na engleskom, a ta ključna reč je ostala izvorna i ja bih možda tako – možda bih je prevela na engleski, ali bi ključni delovi ostali i ne bismo mnogo izmenili. Ja razmišljam kao robot, mnogo unapred, pa tako i o ovome i mislim da smo dobro uradili što je pesma takva.

Učešće na Evroviziji bi ti svakako promenilo planove u narednih par meseci, ali šta je ono što su tvoji naredni koraci?

Moj naredni korak nije samo srpski, već svetski. Na osnovu naše kulture i moje kulture ima mnogo materijala za razne world music korake. Nikola Burovac i ja imamo već u planu neke saradnje i zaista mislim da bi učešće na Evroviziji bilo ostvarenje jednog od mojih velikih snova i nešto što zaista želim da se desi. Ali nakon toga postoje stvari koje takođe želim i na kojima dugo radim i sve se nekako spojilo tako da to ima neki isti tajming.


CEO PODCAST SA ZEJNOM SLUŠAJTE NA ZOOMER.RS I SVIM STREAMING PLATFORMAMA

Nemanja Marinović
Kad ne uređuje tekstove, bistri politiku. Kad ne bistri politiku, bistri pop kulturu.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još