U susretu A.N.F.I. teatar festivalu, koji će se održati od 30. juna do 5. jula u Kraljevu, razgovarali smo sa Vladanom Slavkovićem o samom osnivanju festivala i šta možemo da očekujemo ove godine. „Grupa grupa“, čiji je jedan od osnivača naš sagovornik, osnovana je kao nezavisna pozorišna produkcija 2007. godine. Tokom vremena, stekli su bogat pozorišni program i nekoliko sjajnih glumaca iz njihove produkcije ravilo se na scenama Kraljeva i Srbije, što je zahtevalo sledeći korak u njihovom razvoju. Kako nam objašnjava Slavković, u Kraljevačkom pozorištu, zbog političkih razloga, nisu mogli da iznajme prostor, te su svoje predstave izvodili na scenama drugih gradova i u alternativnim prostorima u gradu.
„To je dovelo do osnovnog identiteta festivala : Alternativni prostori i programi kao i stvaranje pozorišnih programa „izvan kutije“. I zaista, postali smo ne samo buntovnički već i progresivnija pozorišna Misao u sopstvenom gradu i kao takvi postali smo jedina pozorišna ponuda za mladu i angažovanu svest u Kraljevu. Tog trenutka, kada smo postali prepoznatljivi na pozorišnoj mapi Srbije, počeli smo da stvaramo programe koji nisu samo prikazivanje već i Inicijativa za bolje i sadržajnije pozorišne i umetničke programe.“, rekao je Slavković za Zoomer, „Postali smo stvaraoci ne samo svesti već i konkretnih umetnika iz našeg grada, koji su sada noseći deo čak i Kraljevačkog pozorišta i njegovih programa. Naprosto, pokazalo se da je stvaranje umetnika i umetnosti zaista bilo neophodno i da je naša vizija dugoročno već počela da kroji umetnički identitet grada. Sada čak i konvencionalne kulturne ustanove moraju da razmišljaju bolje i kvalitetnije da bi opstale sa svojim programima.“
Tako je nastao A.N.F.I Teatar – Alternativa Noema (Misao) Festival Inicijativa
Pored pozorišnih predstava, na festivalu će biti i dodatan program. Možete li nam reći kome je on namenjen i šta biste izdvojili iz njega?
Od samog početka festival okuplja različite formate izvođačke umetnosti i generiše stvaralačku misao književnika, predavača, slikara, fotografa, cirkuskih umetnika i svega što možete da zamislite. Imamo čitavu književnu scenu „Gordan Rašković“ koja će i ove godine predstaviti knjigu profesora i glumca Aleksanra Đinđića i knjigu naše Marije Kovačević. Imali smo već i radionicu i promociju udžbenika kanadskog reditelja i pisca Majkla Divajna kao i vrhunsku promociju „Nova čitanja Šekspira“ koju su predvodili Branislav Jakovljević, profesor Stanford univerziteta i profesor Vladimir Marović – naš umetnički direktor festivala. Samo ovi stručni skupovi na temu pozorišta su već dovoljni pokazatelj zrelog promišljanja, ali i važnosti našeg festivala za samu pozorišnu umetnost. Naime, mnogi programi i festivali se bave pukim izvođenjem programa, a neretko ni time. Naš cilj je da promišljanje o pozorištu i „čitanje“ pozorišta ne (p)ostane samo jeftina zabava za publiku već njeno obrazovanje i oplemenjivanje.
Zato dovodimo i pozorišne teoretičare i umetnike i kritičare. Prošle godine smo imali čak i Sindi Vejd, dobitnicu Oskara za dokumentarni film i projekciju njenog filma na našem festivalu, ali i, najvažnije – razgovor sa njom u kojem je Oskarovka razgovarala za srednjoškolcima Kraljeva i Novog Pazara o filmskoj umetnosti i stvaranju i izazovima. Nama je to bilo neprocenjivo iskustvo, a sjajan primer kako može da se podigne kvalitet jednog festivala kroz sam razgovor i razvoj njegovih protagonista i gledalaca.
Prema Vašem mišljenju, da li su pozorište i pozorišni festivali zapostavljeni danas u Srbiji?
Pozorište u Srbiji se nalazi na veoma niskom nivou stvaralaštva. Konvencionalna pozorišta se bore za slobodu govora, a to je nešto nezamislivo u civilizovanom svetu. Imamo situacije da se programski urednici bave jeftinim komedijama „koje publika voli“ i podilazi publici stvaranjem jeftine zabave. Umetnički čin pozorišta je prvenstveno obrazovni. Mnoge uprave guraju glavu u pesak i često angažuju umetnike sa ciljem da samokastriraju sopstvene ideje i namere.
Pozorišni festivali su samo skupovi takvih predstava i neretko služe sami sebi bez preterane svrhe.
Koja je uloga publike u pozorištu? Kako se publika danas uključuje ili angažuje u temama koje se obrađuju u predstavama?
Publika je najvažnija. Ali publika ne diktira stvaranje predstava već predstave oplemenjuju publiku. Već sam gore napomenuo da je neophodno ponuditi publici novu svest i nove ideje, važno je edukovati je i čak gurati prst u oko. Društvo se razvija samo tokom bolnih i katarzičnih procesa. Mi igramo naše angažovane prestave iz omladinskog pogona besplatno za sve učenike srednjih škola u Kraljevu. I zaista, škole nam često pomažu oko dovođenja publike. To su sjajni primeri kako se gradi publika jedan po jedan. Desetine predstava ne liče na normalna izvođenja jer je klincima često nezanimljivo, smešno, izazovno da prate šta se izruči pred njih, ali – vremenom vidite kako se publika smiruje i jedan po jedan uključuje u poruku koju mu saopštavamo sa scene. I zaista, mukotrpan i naizgled beznadežan posao donosi jednog po jednog člana naše zajednice na stranu boljih posmatrača sveta.
Mi smo uporni. I vredni. Bez toga nema načina. I posle svake odigrane predstave, na našu probu stidljivo i upitno dođe još jedan klinac i postaje član naše Grupa Grupa. Tako stvaramo publiku za sve.
Kako definišete društveno angažovani teatar i po čemu se razlikuje od tradicionalnog pozorišta?
Tradicionalno pozorište se brzo ulenji u svojoj samodovoljnosti. Na našim scenama desetine glumaca više i ne glumi jer ih mrzi jer ne znaju ili jer im je dopušteno da ne rade. Mnogi su prestareli. Neki su jednostavno amateri pa ne kapiraju šta bi trebalo da rade. Programski urednici naprosto nemaju ideje ili nemaju para. I tu nastaje usporavanje i gubitak svrhe pozorišta.
Sa druge strane, angažovana pozorišta su sama po sebi primorana da se bore i da stvaraju svoje programe „ni iz čega“. Da počnu od osnovne premise i da se bore sa svim nedostacima, ali i takva – zadrže oštricu reči koju žele da prenesu i ljudi koji igraju u takvim pričama postaju vrhunski majstori svog posla jer se bore sa svim mogućim i nemogućim izazovima u Srbiji.
Na koji način vidite budućnost pozorišta u Srbiji?
Podmlađivanje. Uvek i iznova. Mi koji smo bili mladi pre 20 godina to više nismo. Shvatanje sveta, poimanje potrebnih poruka i borba sa nepravdom kreće od mladih ljudi, nepotkupljive i žestoke svesti i novih novih novih ideja. Nema drugog načina.
Pozivamo vas da se pridružite A.N.F.I. Teatru u Kraljevu, gde vas očekuje bogat program, odlična muzika i nezaboravna atmosfera. Dođite i uživajte u vrhunskim nastupima, zanimljivim razgovorima i kreativnim radionicama. Ne propustite priliku da budete deo ovog jedinstvenog događaja.
