Ove nedelje u pozorištu KPGT odigrana je premijera koreodrame „Triptihon za Euridiku”, ujedno i prva autorska predstava umetnice Anisje Gavrilović. Ova koreodrama bazirana je na tekstovima pesama Branka Miljkovića, što je bila činjenica koja mi je najviše privukla pažnju kada sam saznala za predstavu. Kao neko ko veoma ceni njegovu poeziju, kao i umetnost plesa, drago mi je da sam imala priliku da sa koreografkinjom (i Euridikom), Anisjom, razgovaram o samoj predstavi, ali i o njenoj karijeri od ranih početaka do sad.
Anisja je odrasla u umetničkoj porodici, njena majka je balerina i baletski pedagog, tako da je od malena u baletu, od svoje druge godine života. Odlučila je da joj to bude profesija čim je upisala baletsku školu Lujo Davičo sa deset godina, bila je potpuno opčinjena baletom i ta opčinjenost traje do dana današnjeg. Karijera joj je počela u pozorištu KPGT sa nepunih osamnaest godina, kada joj je bila poverena uloga Evrope/Boginje Nemesis u mjuziklu „Tajna Crne Ruke” koji je Ljubiša Ristić obnovio posle više decenija. „Nedugo nakon toga sam dobila stalni angažman u Kairskom Nacionalnom Baletu u Egiptu, gde je karijera počela da mi cveta, i bilo mi je prelepo tamo, ali sam shvatila posle dve godine da je vreme da nastavim da se razvijam kao umetnik. I eto me sada ovde gde sam, i presrećna sam!”
Po pitanju nastupa na koje je najponosnije, Anisja je rekla: „Ako gledam sentimentalno, najponosnija sam na svoj odlazak na Bliski Istok tako mlada, jer mislim da me je on mnogo oblikovao u umetnika koji sad jesam. Ali trenutno sam najponosnija na svoju prvu predstavu, „Triptihon za Euridiku” o kojoj sam maštala više od godinu dana, a sada je napokon rođena na sceni KPGT-a.”
Nakon povratka iz Kaira, Ljubiša Ristić je kontaktirao Anisju u vezi sa predstavom „Don Huan”, čija je premijera bila u nastajanju, i pitao je da li želi da bude koreograf, što je oberučke prihvatila. „Kako je vreme odmicalo, on mi je pružio priliku da se oprobam kao glumica, što je bio veliki izazov za mene s obzirom na to da sam navikla da pričam priču na sceni telom, a ne glasom. Međutim, meni se gluma mnogo svidela i evo, ovo mi je treća sezona da glumim sa ansamblom KPGT-a. Kad sam bila spremna, pitala sam da li mogu da radim i na svojoj predstavi, što je Ljubiša prihvatio i pružio mi punu podršku. Tako da mislim da stvarno imam mnogo stvari na kojima treba da budem zahvalna svaki dan.”
Inspiracija za „Triptihon za Euridiku” joj se javila jako spontano dok su majka i ona pričale o poeziji i osvrnule se na Miljkovića i na to koliko obe obožavaju njegovu poeziju. Odjednom su, razmišljajući o Orfeju i Euridiki kao pravom komadu za baletsku predstavu, shvatile da je i Branko Miljković koristio tu priču za svoju poeziju i „Bum, stvorila se savršena ideja. Tako sam na kraju i došla do ideje da predstava bude koreodrama, a ne samo baletska predstava”, istakla je.
„Teško mi je da nabrojim sve umetnike koji me inspirišu na dnevnom nivou, ali ako se držim pozorišta veliki uticaj imaju na mene Jan Fabr (trupa Trublejn) i Ljubiša Ristić”, rekla je Anisja o svojim umetničkim uticajima. „Njihov rediteljski duh i stil mi nekako prirodno prijaju i leže, može se reći da mi u stvaralaštvu oni najviše daju inspiracije. Fabr kao koreograf pre svega, a Ristić kao reditelj i dramaturg i presrećna sam što od njega imam prilike da učim svakodnevno.”
O kreativnom procesu i razlike između prvih nacrta i konačnog proizvoda predstave, Anisja je rekla: „Kreativni proces je počeo polako i staloženo, trudila sam se da ne preopteretim balerine i glumce, nego da ih polako uvodim u predstavu kroz probe. Radili smo ukupno tri i po meseca, što je bilo i više nego dovoljno vremena da sve ideje budu realizovane. Mogu reći da se prvobitna verzija razlikuje poprilično od finalne, najviše zato što sam tokom ovog procesa mnogo stvari naučila iz rada sa kolektivom i odlučila u skladu sa tim da dodatno razvijem predstavu.”
Predstava je, pored simbioze plesa i poezije, uključivala i mešavinu različitih vrsti plesa. Iako joj je ovo bio prvi put da sprema predstavu, Anisja je veoma uspešno sjedinila različite faktore unutar nje. „Prvi deo predstave je u neoklasičnom stilu, a drugi deo predstave je u potpunosti savremen. Tako da su to dve primarne tehnike, ali ima još mnogo nijansi koje sam se trudila da iskoristim i prikažem publici. Mislim da su poezija i igra jako bliski jedno drugom, i s toga nisam imala dileme da će jedno drugo podržati na sceni maksimalno.”
Kao svoje omiljene stihove iz Miljkovićevog „Triptihona za Euridiku” Anisja je izdvojila:
„Svuda u svetu užasna ljubav vlada.
Na horizontu se ukazuju kao poslednja nada
Oblaci puni ptica i budućeg bilja.”
Anisjina koreodrama „Triptihon za Euridiku” od sada je na redovnom repertoaru pozorišta KPGT, a sledeća igranja zakazana su za 8. i 19. mart.
Fotografije u tekstu / Lazar Rodić i Kristina Paunović
