Tompe: tako dobar a tako potcenjen, dokazujemo zoomiranjem „Hajke“

Posle pesama Momenat , Ona i još nekoliko manje primećenih zajedničkih traka sa drugim izvođačima, Makarije Tompe Topalović dokazao je ne samo da može da pravi muziku, već i koliko kvalitetno to radi. A spoiler alert, radi to svetski.

Onaj unutrašnji radar za potencijal i talenat koji svi imamo tiho je pištao dok nije izašla Hajka, EP koji je izbacio pod okriljem Apollo-a krajem prošle godine. Nakon što sam ga odslušao, radar je počeo da zavija.

Reći ću ovo odmah; Hajka je jedan od najboljih EP/albuma sa ovih prostora koji sam čuo. Uopšte.

EP se sastoji od šest traka. Na svakoj pesmi radio je Veljko *ProdByWho?* Petrović, koji je relativno često podloga za Tompetove jezive tekstove. Svaka linija zrači ličnošću. Tekstovi plove kao tokovi misli jedne zrele osobe koja je odlučila da stvari preuzme u svoje ruke. Melodije su van vremena kako i sam kaže u pesmi Olovo. Pesme referenciraju jedna drugu određenim stihovima, praveći čvrstu vezu između delova celog projekta.

Prožima se snežna estetika, što kroz melodije, što kroz aludiranje u tekstu (možda jedan od razloga zašto je izašlo pred novu godinu). Zvuk i tekst svake pesme gotovo da grade ambijent oko slušaoca. Mogućnost ponavljanja ovih pesama je, meni lično, skoro beskonačna. Nije bilo dana kada mi ovaj zvuk nije prijao.

Prva pesma Vakuum, uvodi u projekat linijom Podigao hajku – Rie, postavivši odlučno ledeni ton komplementaran tematici pesme i celog EP-a.

Tompetovi pasivno-agresivni vokali daju do znanja da se više ne zajebava.

Konflikt je svuda, ali bolje da ima konflikta nego da se ništa ne dešava. Bolje rat, nego vakuum.

Ne okreće se ogorčenosti u svetu gde se odanost prodaje za gotovinu, već samouvereno pravi korak spreman da se izbori za ono što vredi.

Pozadinski vokali i prelepo postavljene distorzije kod refrena prosto su za naježiti se.

Instrumental je za svaku pohvalu, ali budući da se kao i u ovoj, u svakoj od sledećih pesama perfektno uklapa sa ostatkom trake, Who? unapred dobija pet pohvala.

Ovako se radi uvodna pesma, (i ako bih je verovatno podjednako voleo koja god bila po redu, da budem iskren), zapisujte!

Sledeća po redu je Ironija, koja skida šarenu zavesu sistema vrednosti koji promoviše onaj površni deo trep talasa.

Kola, droga, žene –Mislimo da imamo, prava ironija.

Ipak, ni Tompe od sebe ne pravi sveca. Aludira kroz linije poput kad punke bankomat srećan i bogat da nije problem u tome što je svima kao i njemu stalo do para, već što će neki za razliku od njega gaziti preko mrvih da dođu do njih.

Dokaži se, budi tu ako si odan
Deliću trpezu, deliću glad.

Tompe shvata da je sve ovo prolazno i nije ono što stvarno juri. Juri se nešto veće. Ono što će od njega ostati za buduće generacije.

Međutim, i jasno daje do znanja da neće da juri takav status ako mu ne daju njegov deo. Ako cena vrha je da postanem siromah – Tompe nikad poznat.

Oko za oko, zub za zub čini se.

Pesma je žešća od prošle, refren prelep po običaju, poruka poslata sa stilom.

Posebna ljubav za liniju : Borba do zadnjeg atoma, idem na sigurno spremiću dva.

Treća traka U Zoni na kojoj gostuje Yungkulovski, je ona upakovana agresivnost koja bi možda falila projektu.

Poenta : Sada je Tompe malo ekskluzivnija roba. Skloni se nisi u mojoj zoni, ne pričamo sorry.

Pored tolike konkurencije koja ga ne voli, čak izjavljuje i završiću ko Tony (pretpostavljam Al Paćino u Scarface-u).

Misle da odneće talas, nekada možda ali ne danas. I očigledno ne njega.

Još aluzija na to da je predvideo ove stvari – biće legenda, pročitao ih je po licima, lepo im je rekao samo nisu slušali…


Yungkulovski po običaju upada sa istom pričom – manji krug (zona), manje problema. Bez obzira da li lovi sa pilotima, grize sa Ajkulama ili bleji sa demonima, (to što smo loši sam bir’o) uklapa se u ovu traku kao kec na deset. Flow je, da ne spominjemo, kvalitetan.

Bengerčić, onako za istresanje, malo komercijalniji – ali nipošto ne odudara od dosadašnje poruke.

I volim kada neko kaže da će od svog grada da napravi legendu/prestonicu/veći grad u pesmama. Ta vrsta lokal patriotizma uvek dodaje neki šmek tekstu – ovde dodatno jer i sam gajim određenu ljubav prema Kraljevu.

Sve u svemu, jedna da nas ugreje pre i posle ostalih pesama sa ovog ledenog projekta.

Prati je Olovo.

Skoro svaka linija ove pesme može biti citat.

Atmosfera koju stvara je na neki način atmosfera EPa ukratko i kompaktno. Skoro da pravi privid da je pesma za opuštanje, dok te bubnjevi u pozadini hajpaju da polomiš zid.

Znate ono kad imate osećaj koji ne umete da opišete. To je ova pesma. To je ovaj ceo projekat – ali možda najbolje pokazan kroz ovu pesmu.

Stihovi o pečatu u večnosti. Biću pečat u zidinama. Postaću legenda.

O tome koliko je ono što pokušava zajebano izbalansirati. Svakog dana ko na iglama. Igra je ekstremna CLA. I verovatno najjača, Jesi brat al ne meni. Sve oduzmi saberi, mi smo biznis partneri.

I kako uprkos silnim preprekama želi da izgura ovo. Radim šta umem, radiću uvek. Čupam komade u grudima mi je olovo.

I možda je slučajnost al’ čini mi se(kaže i u singlu Chybe, Pijem zdravo samo čaj) da nije preveliki ljubitelj alkohola.

Dižem čašu, znam da nazdavljam sa otrovom.

Verovatno se slažem – ali ako mi ovo puste na nekoj kućnoj žurci u bližoj budućnosti, jebeš mi mater ako i sam ne nazdravim otrovom nekoliko puta

Peta pesma Tama Pada najduža je na projektu.

Ako već ne mogu da odaberem omiljenu pesmu na Hajci, ovo mi je verovatno omiljeni refren.

Ova pesma je prelepa; melanholija i trijumf u isto vreme. Toliko je povezana sa svim ostalim pesmama po motivima i aluzijama u tekstu da nemam mnogo više da kažem o njoj samoj.

Kristalno nam je jasan kontrast između ljudi koji su tu da mu odmognu (neki su mi metak u leđa, oko mene enemies puno njih, šuma puna vukova slabo ko je drug) I onih koji su tu da pomognu (neki su mi vetar u leđa, majka rekla ne staj, braćo hvala, vi deo ste moga puta kad dođem do vrha ja biću s vama.)

Drugačiji sam – jesam, mora da ima mesta, je linija koja me doslovno naježila skoro svaki put kada sam je čuo.

Šuma puna vukova, slabo ko je drug. Tompe i sam odaje utisak vuka samotnjaka, koji ne pravi kompromise na zacrtanom putu – ali je zahvalan za svaku pomoć koju usput dobije. Idem iz grada. Nisam rođen za poraz, a ovde poraz je standard.

Katarzično iskustvo. Čista umetnost. Toliko.


To nas dovodi do završnice, Shh , na kojoj gostuje Kobi sa kojim je Tompe i ranije sarađivao.

Za kraj Hajke jedna u kojoj želi mir i tišinu. Kao da se cela stvar polako smiruje nakon što nas je udarila snežna oluja.

Na tuđim… (PA KAŽE) greškama učim se! Jeza. Da je radio vokale za ovu rečenicu još sto puta ne vidim kako bi nadmašio način na koji je to ovde izgovorio.

Nisam od loših, opusti se
Loš sam samo po zvučnike

Tompe se povlači (Dole maske ja sam svega sit, manje priče ja sam svega sit. Dušu blindiram lako gubi se) i daje Kobiju nekoliko završnih reči. A Kobijev deo se sjajno uklapa u atmosferu pesme.

Jedna rečenica koja mi je uhvatila pažnju je započnem loše i rušim sve. Izgleda da je tendencija umetnika skoro uvek da budu perfekcionisti. Neću ni da pretpostavljam koliko je puta započinjao i rušio ovo remek-delo dok ga nije doveo do stanja u kom je sada.

To bi bio kraj ovog Zoomiranja, i ako ima šanse da sam omašio pola interpretacija. Ali ovakva stvar je na vama da interpetirate. Osećanja koja se prožimaju kroz ovaj EP su sirova i iskrena.

Čini se da Tompe na neki svoj način veruje u dobrotu, ali je svestan ljudske zlobe i ume da je prepozna. Da veruje u to da je kvalitetan i da su krugovi u kojima se kreće oni koji ga primoravaju da se prilagodi. Predstavlja Tompetovu personu kao nekoga ko zna da čita ljude.

Ali ovaj EP odaje jak utisak da je u pitanju lična ispovest – možda čak i Makarijeva poruka slušaocu da dolazi po sve što se može uzeti. Nešto da nam ostane u glavama. Nešto da ga upoznamo!

S’vremena na vreme pojave se te neke ličnosti koje ugrabe pažnju. Ne možeš baš da staviš prst na to što te ugrabilo, ali ne pušta.

Dakle, vreme je da ovom umetničkom delu presudim, koliko god ne bio ili bio kompetentan.

Omiljene trake: Sve.

Pesme koje mi se najmanje sviđaju: Nema ih braćo i sestre.

Ocena: 10/10

Skoro perfektan album. Uspeo je da se izgradi u mojim očima ne samo kao genijalan izvođač već i kao izvrstan čovek. Ako ću na nešto da fanboy-ujem to je ovaj album, i niko mi to ne može zabraniti! Čovek sa kojim bih zablejao čim bih bio u njegovoj zoni.

Strimujte ovaj album, i zahvalite mi posle. Zapravo, zahvalite svima koji su bili uključeni u projekat. Ja sam samo glasnik. Grehota je da se ovo ne sluša više nego mnogo komercijalnije i lošije stvari.

A da citiram autora lično Hajku podigao, traže još.

Ja sam se odavno pridružio pomenutoj grupi. Kada god si spreman Tompe. Dobre stvari vredi čekati.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još