„Protestujem iz vere da u Srbiji ima divnih ljudi i da mi mladi ne moramo da idemo u drugu državu u potrazi za boljim životom, već da taj život možemo da stvorimo ovde, u našoj zemlji“
Učesnica protesta mladih u Srbiji, 2024.
2024. godinu obeležili su protesti protiv Rio Tinta (na koji, ispostavilo se, ipak nije „stavljena tačka“), potom protesti nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu i studentske blokade koje su zahvatile sve univerzitete u Srbiji. Od gotovo 700 mladih ljudi koji su učestvovali u Zoomerovom istraživanju stavova mladih o aktuelnim društvenim temama, njih gotovo 60% učestvovalo je na protestima. Važno je napomenuti da je istraživanje završeno pre početka studentskih blokada, tako da se može pretpostaviti da je sada procenat daleko veći.
Podaci pokazuju da ono što ih pokreće, u preko 80% slučajeva, jeste želja da se izvrši pritisak na vlast, a potom revolt i bes i osećaj da je „to jedino što im je preostalo“, a iz analize odgovora može se izvesti zaključak da su glavni pokretači vrednosti zajedništva, nesebičnosti i istinske želje za promenom. I ma koliko se medijski plasirali narativi o „stranim plaćenicima“ i „političkim oportunistima“ koji stoje iza protesta mladih, ono što su sami mladi podelili za naš portal ukazuje na to da je srž svega altruizam.
„Smatram da je vrlo važno trenutno da mi kao narod, kao zajednica, nešto zapravo postignemo, da se za nešto zajedno izborimo. Verujem da bi to probudilo osećaj zajedništva u našem narodu i da bismo tada bili dovoljno jaki da se suprotstavimo i zaustavimo ovu apsolutističku monarhiju u kojoj živimo„, podelila je za ZOOMER jedna mlada osoba koja učestvuje u protestima.
Mladi osećaju da je ovo „njihov trenutak“, kao što je to bio trenutak generacije njihovih roditelja u vreme protesta 1996. godine, te da je njihova odgovornost da budu pokretači ovih promena.
„Glupo mi je da budem kod kuće kada su ljudi na ulicama, i u slučaju da se nešto zapravo promeni bilo bi mi glupo da nisam bila tu„, podelila je za ZOOMER jedna učesnica protesta, dok druga kaže da se „oseća loše kada ne ode“ jer smatra da je to njena odgovornost.
„Ne mogu da se smirim ako znam da nisam probala sve i dala sve od sebe da se nešto promeni, ne bih mogla da živim sa sobom ako sedim kod kuće i gledam sa strane„, oslikava ovaj osećaj mladih jedan od odgovora koji smo dobili, a koji potvrđuje to da je zajedništvo i težnja da se bude deo nečeg većeg važan pokretač mladih.
Prema našem istraživanju, poverenje mladih u institucije je na izuzetno niskom nivou, a posebno poverenje u policiju. Mladi osećaju da sistem ne funkcioniše.
„Mladost mi prolazi u bedi, siromaštvu, stresovima i tragedijama„, podelila je jedna mlada osoba koja je učestvovala u istraživanju osećaj koji opisuje mlade u Srbiji. Kada se sve navedeno uzme u obzir, jasno je da je upravo taj osećaj nepoverenja u institucije, organizacije i političke pokrete razlog što su se mladi u blokadama okrenuli direktnoj demokratiji i plenumskom odlučivanju, a energiju usmerili da odgovornost i reakciju traže od institucija, demokratskim putem, a ne od jednog čoveka oko koga je kreiran kult ličnosti.
Mladi su pokazali demokratiju na delu, iako njihovi motivi nisu političke prirode, već kako će oni reći, iz ljudskog osećaja odgovornosti.
„To je najmanje što trenutno jedan građanin ove zemlje može da uradi da bi mogao da zaspi miran“
Završićemo samo sa ovim citatom jednog od učesnika u istraživanju
Sve fotografije u tekstu i naslovna fotografija: Gavrilo Andrić
