„Ono što mene vodi je patriotizam, da pomognem Srbima i svojoj zemlji„
Učesnik protesta mladih u Srbiji, 2024.
2024. godinu obeležili su protesti protiv Rio Tinta (na koji, ispostavilo se, ipak nije „stavljena tačka“), potom protesti nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu i studentske blokade koje su zahvatile sve univerzitete u Srbiji. Od gotovo 700 mladih ljudi koji su učestvovali u Zoomerovom istraživanju stavova mladih o aktuelnim društvenim temama, njih gotovo 60% učestvovalo je na protestima. Važno je napomenuti da je istraživanje završeno pre početka studentskih blokada, tako da se može pretpostaviti da je sada procenat daleko veći.
Podaci pokazuju da ono što ih pokreće, u preko 80% slučajeva, jeste želja da se izvrši pritisak na vlast, a potom revolt i bes i osećaj da je „to jedino što im je preostalo“, a jedan od čestih pokretača koji se izdvaja iz analize odgovora jeste osećaj dužnosti da se popravi situacija u zemlji i patriotizam.
OSEĆAJ DUŽNOSTI I PATRIOTIZMA
„Mislim da je to svačija dužnost“, „To je moja moralna dužnost“, „U pitanju je naša građanska dužnost“… i slično, samo su neki od najčešćih odgovora sa kojima smo se susreli pri analizi upitnika.
Kod mladih koji se vode ovim vrednostima, borba je ideal kome se teži.
„Smatram da je bitno boriti se ako u nešto veruješ. Pripadnost, bes i volja ka tome da se tvoj glas čuje su čiste detinjarije„, smatra jedan od učesnika našeg istraživanja.
Druga vrednost je osećaj partiotizma, ljubavi prema svojoj zemlji i težnji da se ona zaštiti i očuva. Kod ovog dela mladih, patriotizam je shvaćen dosta široko i ne samo kao narativ često prisutan u javnosti, a koji ima i određeni negativni prizvuk. Pod patriotizmom, ovi mladi smatraju očuvanje naše prirode, zdravu životnu sredinu, poljoprivredu, mogućnost da u građani u svojoj zemlji žive slobodno, i pre svega bezbedno. Ova pitanja, smatraju, tiču se svih nas.
„Postoje društvena pitanja koja se tiču svih nas itekako, a čelnici vlasti ne uzimaju naše mišljenje u obzir. Isto je sa temom litijuma. Većinski deo stanovništva, uključujući i SANU, zdrave glave razumeju da bi taj ekonomski promašaj samo naštetio prirodi, koja je mnogo vrednija od jedne fabrike litijuma, i kojoj bi trebalo ko zna koliko vremena da se oporavi. Sa druge strane, ne radi se na tome da se donesu ideje o korišćenju iste te zemlje i prirode na neki bezbedan način„, kaže za ZOOMER jedna mlada osoba koja je učestvovala u istraživanju.
OSEĆAJ UGROŽENE BEZBEDNOSTI
A dok smo kod bezbednosti, razlog zbog čega onih nešto manje od 40% mladih ne ide na proteste je, upravo – strah za sopstvenu bezbednost. Čak 40% mladih upravo navodi ovaj razlog, dok njih 30% navodi da se „ništa neće promeniti“.
A da bi se malo bolje razumelo čega se oni plaše, ukrstićemo to sa još nekoliko nalaza našeg istraživanja – 77,8% mladih se ne oseća bezbedno u Srbiji, od čega se 82,1% plaši za ličnu bezbednost. Najveći broj mladih ljudi ne veruje institucijama i sistemu, a najveći broj njih, čak 90% nema poverenja u policiju.
„U Srbiji imamo medijsko razvlačenje i blaćenje svih onih koji kritikuju vlast, batinaše koje šalje vlast, činjenicu da se u ovoj državi ništa ne radi kako treba i da može da mi nadstrešnica padne na glavu… zato se ne osećam bezbedno„, navela je jedna osoba koja je učestvovala u istraživanju.
Kada se nalazite u situaciji da ste mlada osoba u Srbiji koja se plaši za svoju bezbednost, kako ličnu, tako i bezbednost svoje zemlje i svog naroda (pri čemu se ne misli na opasnost od spoljnog neprijatelja, već narušavanja kvaliteta života u Srbiji, zdrave životne sredine, prirodnog bogatstva i zajedničke društvene svojine), ne veruješ da postoje institucije ili akteri koji će reagovati, jedino rešenje je – bunt.
Upravo zato ne čudi što su se mladi ljudi u Srbiji, studenti i srednjoškolci, okrenuli direktnoj demokratiji i plenumskom odlučivanju i odbili da razgovaraju ili pregovaraju sa „vođom“, već zahtevaju da se na njihove zahteve odgovori institucionalno. Mladi su pokazali demokratiju i patriotizam na delu.
Sve fotografije u tekstu i naslovna fotografija: Gavrilo Andrić
