fbpx

thedancingis_good: Da li išta ima smisla bez umetnosti?

Moj današnji sagovornik, Miroslav Živanov, aka @thedancingis_good uspeva da prepozna srž tema koje su sveprisutne i da ih na osvešćen način, kroz svoje plakate i ilustracije, predstavi publici. Smatra da se protiv stereotipa u našem društvu možemo i moramo boriti glasno i da oćutati nikad nije rešenje. Miroslav je scenograf i grafički dizajner, i pored mnogih, postavlja nam jedno suštinski važno pitanje: da li išta ima smisla bez umetnosti?

Kako je nastao tvoj profil @thedancingis_good? Koja je bila početna ideja od koje je sve nastalo?

Nakon što sam usled pandemije ostao bez posla, a ujedno kao i svi bio zatvoren u kući, imao sam potrebu da stanje u kom se nalazim i to kako se osećam na neki način iskažem. U tom periodu su se desili i protesti, koji su bili okidač. Želeo sam da na neki način pružim podršku, da budem prisutan i da zajedno sa tim ljudima iskažem nezadovoljstvo. Tad je i nastao plakat „Ovo je za sve nas“. Ubrzo sam posle toga počeo da govorim o društvenim i političkim temama jer nas se, prosto, tiču. Tiču se svih nas na ovaj ili na onaj način. Thedancingis_good profil je deo mojih stavova, moje ličnosti, moje DA i moje NE, moja podrška i moj bunt.

Na kreativan i inovativan način uspevaš da kažeš važne stvari o društvu u kom živimo, emocijama, ali i svakodnevnim mislima sa kojima se svako od nas suočava.. Koliko je izazovno smestiti poentu i poruku u ovako kratku formu?

Grafički dizajn je forma koja ima svoje konzumente i treba efektivno da komunicira. Kad kažem da komunicira, mislim prvenstveno da svaka ta rečenica za cilj ima da pozove ljude na razmenu mišljenja. Međutim, prvenstveno mora da podstakne na razmišljanje, da nas pita ko smo, čemu težimo i u šta verujemo. Jer, mislim da je glavni problem to što u moru informacija mi često više ne znamo šta zapravo mislimo o nekoj pojavi, a šta automatski izgovaramo i prezentujemo kao svoje mišljenje. Kritički osvrt je moj cilj i želja za osvešćenijim i otvorenijim stavovima društva. U osnovi svega toga je činjenica da se društvo menja iznutra. Nekad jeste izazovno i kompleksno jer su same teme po sebi kompleksne, a sa druge strane ja nisam, niti pretendujem da budem stručnjak za sve što se na mojim plakatima nađe. Ponekad mi je potrebno da se konsultujem sa nekim, da malo više istražim, za neki plakat se razmišljam danima, dok mi neki drugi odjednom padne na pamet i u istom momentu odlučim da uradim i okačim na Instagram.

Jedna od najprepoznatljivijih serija ilustracija na tvom profilu je „dragi dnevniče“. Šta za tebe ona predstavlja? Da li kroz nju najviše uspevaš da govoriš o sebi?

Često uhvatim sebe kako izgovorim da smo mi svi više sličniji nego što smo različiti. Ipak, svako od nas ima neki svoj dnevnik u kom iskazuje svoje najdublje emocije, strahove, lepe a i one malo manje lepe trenutke. Ti, sad, nikad ne znaš šta tom nekom drugom piše u dnevniku, ali možda bismo svi bili bar malo povezaniji i manje otuđeni kada bismo iskreno govorili o tome šta nam je zapravo potrebno, šta duboko želimo i što se, zaboga, toliko plašimo da to kažemo. Zato je dnevnik zamišljen kao forma treninga, da u njega pišemo sve iskrenije i otvorenije, i kako se treniramo da budemo otvoreniji, tako ja kroz dnevnik postajem ranjiviji i beskompromisniji, kao umetnik i kao čovek. Ono, što me posebno raduje, je da vidim da se ta ista transformacija dešava i kod moje publike sa kojom imam predivnu komunikaciju, pa dobijam uvid i u njihove „stranice dnevnika“, što mi je ogromna priviligeija.

Kroz svoje objave, uspevaš da rušiš stereotipe koji su sveprisutni. Koliko je značajno što možeš da govoriš o bitnim temama i problemima sa kojima se konfrontiraju mladi ljudi u društvu koje im nameće svoje stavove?

Smatram da naše društvo još uvek nije prošlo kroz demokratske promene, kao i da je za to neophodan uslov da počnemo da razmišljamo demokratski. To pre svega znači da osvestimo da postoje teme o kojima možemo imati mišljenje, ali to sigurno nisu teme kao što su ljudska prava, prava manjina i pravo svih državljana ove države da u njoj žive i prosperiraju, bez obzira na to što neko uporno apostrofira „sopstveno mišljenje“.

Kada govorimo o stereotipima, jedan od najvećih je položaj žene u našem društvu i nametnuti patrijarhat. Koliko ti je važno što na svom profilu možeš glasno da govoriš o toj temi? Koliko misliš da je bitno da mladi osveste taj problem i zajedno se bore u njegovom rešavanju?

Stereotipi su konstantno prisutni, svi živimo u njima, ali nećemo se izboriti sa njima tako što pognemo glavu ili oćutimo, već reagujemo i glasno komentarišemo, negodujemo, odbacujemo. I baš to smatram najdemokratskijim angažmanom. Iskreno, nema ja šta da mislim da li je to bitno ili nije. Kao što sam rekao, to su elementarna ljudska prava i sa tim nema nikakvog kompromisa.

Ova ilustracija je probudila najviše razmišljanja u meni. Kakva se priča krije iza nje? Kome misliš da odlazimo kad se spusti magla?

Kad se spusti magla, odeš onom/onoj na koga/koju pomisliš kada pročitaš rečenicu na plakatu. Ja svima želim da to bude neko ko ih razume, osluškuje, prihvata baš takve kakvi jesu i pomaže da budu najbolja verzija sebe.

Ti si scenograf i grafički dizajner. Koliko ti umetnost pomaže da se izraziš u svojim radovima? Šta je ono čemu bi želeo da se više posvetiš u budućnosti?

Da li bi ijedan istorijski događaj bio značajan i upamćen da nije bilo umetnosti da ga oboji? Da li išta ima smisla bez umetnosti? Od stolice na kojoj sediš, muzike koju slušaš, arhitekture koja nas okružuje, do pozorišta i scenografije. Mislim da smo prevazišli bavljenje samo jednom vrstom umetnosti. I scenografija i grafički dizajn su alatke kroz koje se ja izražavam. Obe su mi podjedako drage i obema se podjednako radujem. Za mene je umetnost poput morskih struja, tamo gde te odvedu i gde se zadesiš, upotrebi platno i kičicu kojom raspolažeš. Na kraju, budućnost je tamo negde. Kad stigne, već ćemo znati kako i šta.

Da sada možeš da artikulišeš svoje misli i osećanja, šta bi nam nacrtao i napisao?

Dragi dnevniče, šta misliš da otvorimo onaj Chardonnay što nam stoji u frižideru?

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Pronađeno neolitsko naselje u hrvatskom moru

U moru ispred hrvatskog ostrva Korčula je pronađeno neolitsko naselje, iz vremena 4.500 hiljada godina pre nove ere. Neolit...

Od početka godine u Srbiji ubijeno 11 žena

U prvoj polovini 2021. godine, prema najnovijim podacima, u Srbiji je ubijeno 11 žena u porodičnom i partnerskom nasilju.

Kaldea: Žene treba da rade šta god hoće

U okviru festivala „All girls, all green“, koji je održan na Dorćol Platzu, imali smo priliku da razgovaramo sa fenomenalnim street art...

Zavrni rukav: Veće posledice nosi kovid, nego vakcina

U novoj epizodi Edit vloga pod nazivom „Zavrni rukav“ Jana Šarić je razgovarala sa doktorkom Jovanom Milić sa Univerziteta Modena i Reggio...

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još