Sva Hristova ljubav

Opako sam mrzovoljan ovih dana. Pogodila me je ona prava, vrišteća mrzovolja. Toliko sam ljut i ogorčen da počinjem polako da preispitujem sve svoje principe i sva svoja moralna načela. Tačka polazišta je bila pitanje: „Odakle Hristu snaga?“.

Ne morate ovaj tekst shvatiti nužno kao nečiju religijsku krizu ili krizu identiteta prouzrokovanu gubitkom vere. Isusove postupke uzimam samo kao metaforičku pozadinu. Najvažnija je predstava o „savršenom biću“ ka kom moramo težiti, između ostalog zarad nas samih. Jer naš opstanak zavisi od ostalih sa kojima delimo ovaj prostor. Dakle, „savršeno biće“ je ono koje voli. Hrišćanstvo se prikazuje kao religija puna ljubavi prema apsolutno svakom živom biću, ma koliki teret njihovih grehova bio (nešto što bi dobar deo vernika morao shvatiti i početi da praktikuje). Ukoliko Vaša religija Hrista ne priznaje – siguran sam da i dalje možete smisliti nekakav primer bliži Vama. Ukoliko ste pak ateista, opet, trebalo bi da imate predstavu u glavi o savršenom društvenom biću.

Možemo pričati sasvim fino, dokle god niste cinik.

Savršeno društveno biće jeste ono koje je svesno svojih prednosti i mana. Prednosti usavršava, na manama radi. Ono, takođe, neće nikada osuditi drugo biće zbog pokazivanja neke od svojih mana, već će drugom biću pomoći. Samo tokom zajedničkog bivstvovanja mogu ostvariti pravi, društveni napredak.

Biblijski prikaz Hrista govori o osobi koja se pojavila u najcrnjem mogućem trenutku u kom vlada kompletno bezbožništvo, cinizam i generalno govoreći sebičluk. Ovo nije „crash course“ biblije za decu, svi znamo šta se desilo i koje su poruke Hrišćanstva. Ali momenat koji me danas toliko pogađa i ne da mi mira jeste onaj kada Hrist u Getsimanskom vrtu prima viziju u kojoj vidi svaki greh ikada počinjen, u prošlosti, sadašnjosti kao i u budućnosti. Nakon te vizije, Hrist ipak odlučuje da je čovečanstvo dovoljno vredno te bira da se žrtvuje zarad njegovog spasenja. Jevanđelisti novog zaveta nam poručuju da je i pored „furry porn-a“ čovečanstvo ipak vredno.

Šalu na stranu, ovaj momenat je važan jer je Hrist morao uvideti to da sebičnost nikada neće biti iskorenjena i da će oni koji sebe nazivaju „Hristovom vojskom“ i njegovim najvernijim pratiocima biti oni koje je Hrist svojevremeno žestoko kritikovao.

Kako voleti ljude?

Mizantropija, bolest naj…toplija? Ne znam kako da rimujem ovo. Svakako, priznajem ja lepote čovečanstva. Studiram antropologiju, upoznajem se sa najlepšim običajima. Uviđam srž naroda, daleko sam od klasičnog Hobsovca. Ali ne mogu a da ne kipim kada vidim kako neki badža iz „bembare“ sa krstačom na retrovizoru iz kola komotno u prolazu izbaci kroz prozor svo đubre koje mu se u cenjenoj „bembari“ mesecima nakupljalo. Rekao bi neko: „Pusti budalu“.

I pustim ja budalu. Potom vidim sledećeg primerka bezrepe stoke kako na stanici komotno šikne upaljenu cigaretu u žbun. Spreman sam da se kladim da je noćima plakao zbog požara u Hilandaru. Ne moram samo tući po vernicima, ali se nekako uvek nađu prvi na udaru. Sigurno pivske boce, školjke automobila po rekama i opuške razbacane po travi ostavljaju Hrvati, migranti ili ko zna ko.

Klinton nas je gađao osiromašenim uranijumom, nije nas terao da bacamo kese sa đubretom sa šestog sprata. Ipak smo sami krivi za sve.

Našu presvetu, skupo plaćenu slobodu u „svetosavskoj“ zemlji branimo upravo ovako. Huškamo ljude na barikade na severu Kosova. Jako dobro znamo da niko od tih ljudi nije svojom voljom blokirao puteve, već da su dobili direktive političkih moćnika. Biraj, ili posao ili gladovanje. A ako ti se ne gladuje, pravac barikade! Iskoristio bih priliku samo da podsetim da se ti politički moćnici mogu smatrati kvislinzima, jer su položili zakletve takozvanoj Republici Kosovo. Goran Rakić vrši funkciju potpredsednika te takozvane države. Sada se protiv nje buni. A platu uredno prima i iz budžeta Republike Srbije, kao i iz budžeta takozvane države Kosovo.

Nisam siguran koliko mi je ljubavi preostalo. Volim ideju o srpskom narodu. Volim ideju o njegovom nepokolebljivom duhu, o njegovom ponosu i prkosu, ali sve što danas vidim jeste detinjasto inaćenje koje se ovim idejama samo pravda (mada im se pre ruga). Bilo kako bilo, moja ljubav će se uvek tumačiti kao mržnja. Jer ne dao Bog da uvidimo šta smo i gde smo.

Cover photo: Rodolfo Clix / Pexels

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Marko Obradović: Ljubav kao imidž, samo da se vidi

Muzika mu nije bila želja iz detinjstva, iako su početni koraci vodili ka samoj. Koji su mu ciljevi sada, kakvi su planovi...

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još