Ko je uopšte odličan tata? Onaj koji lupi rukom o sto i pošalje nemirno dete da pronađe prut kojim će ga tući, jer ipak je strahopoštovanje ključno u vaspitanju? Možda tata kog, kad dođe sa posla, obavezno mora da dočeka spreman ručak i sređena kuća, pa sledi rutina izležavanja na fotelji uz gledanje fudbalske utakmice ili Noleta kako vešto barata reketom, dok žena kao “sluškinja” prinosi pivo? Onaj tata koji odvaja minimalno vremena i pažnje za svoje dete ili decu i kome je jedina obaveza da kupuje dosta igračaka, jer na osnovu nekih nepisanih društvenih standarda dete je must have modni akcesoar? Ili ipak onaj tata koji uopšte nije tu. Kao odgovor na moje pitanje sigurno nije teško odgovoriti “Nijedan od ponuđenih”.
Pokušajmo sada da izađemo iz naseg “bezbednog” okvira patrijarhata i da zaista opišemo potencijalno dobrog oca, zato dalje se vodimo pretpostavkom porodice u kojoj oba roditelja imaju podjednako važnu ulogu.
Već mogu da naslutim reči da se kod nas vekovima u domaćinstvu zna “ko kosi, ko vodu nosi” i da obaveze “gazde” kuće nisu da radi te “ženske” poslove čišćenja, kuvanja, pranja sudova i peglanja. Koliko je onda ta muškost na klimavim nogama i nestabilna ako četka za čiščenje u ruci može da dovede u pitanje njeno postojanje? Ako mene pitate – ti problemi su ipak složeniji i dublji.
Toksični maskulinitet očigledno je i dalje duboko ukorenjen u našem regionu, pa se sinovi uče da “muškarci ne plaču” već je to dopušteno samo devojčicama, ili da samo “pičke plaču“. Time se stvara nezdravo okruženje, pogodno za nastavak tog začaranog kruga. Tako da super tata mora da bude snažan i jak, odnosno da bude svestan sebe i da bude u kontaktu sa svojim osećanjima jer će tek onda moći da bude dobar i za svoje okruženje.
Dejvid Bekam je full time tata tri sina i jedne kćerke koji očigledno svoj zadatak posvećenog roditelja vredno obavlja. “I dalje svakog dana učim o očinstvu”, izjavio je za magazin Men’s Health. On je takođe i odličan kuvar sudeći po njegovim storijima na Instagramu. Paaa… jel mozda ni on nije dovoljno muško za naše standarde? Kako god, prisvajamo posvećenost deci koju poseduje Dejvid kao jednu od ključnih osobina super tate, uz zadršku da i dalje ne znamo šta se dešava u četiri zida njegove porodice, i uz svest da je u privilegovanoj poziciji.
Američka tinejdž serija “Euphoria” pokazuje nam dosta mračnih strana milenijalaca, ali ništa ne moze biti skroz crno. Odnos protagonistkinje Džuls sa njenim ocem predstavlja jedan od najneobičnijih, ali u dobrom smislu. Džuls je trans žena i tokom svog detinjstva prolazila je kroz terapije “preobraćanja” koje je forsirala njena majka i koje su joj u velikoj meri poremetile psihu ostavljajući trajne posledice. Spas, podršku i razumevanje da bude ono što jeste Džuls je dobila od strane svog samohranog oca. Uvek je olakšavajuće znati da vas neku bezuslovno voli i da vas prihvata onakvog ili ovakvu kakvi/kakva jeste, u suprotnom sebično i nerazumno je unapred odrediti kakva će ličnost i identitet svog deteta biti bez obzira na pol/rod.
Nisam psiholog ni pedagog, ali im verujem. Oni kažu da u roditeljskom odnosu mora da postoji dvosmerna komunikacija, ne onaj princip “na jedno uvo uđe drugo izađe”. Ne mora niko da ima poverenje u svoje najbliže samo zato što se to podrazumeva, jer što se mora ja ipak ne bih. Na taj način roditelj, odnosno otac, se uključuje u život svog deteta sticanjem njegovog poverenja. Dobar otac na taj način i upoznaje svoje dete, umesto da bude stranac koji povremeno podigne glas ili ruku.
Zaključak je da je odgajanje detete posao i oca, odnosno zajednička investicija vremena, ljubavi, neplaćenog emotivnog i kućnog rada oba roditelja. “Super tata” zapravo je tata koji je prisutan i aktivan, a očevi ne treba da “pomažu” već da ravnopravno učestvuju u odgoju i vaspitanju sopstvene dece.
