Debata Da li Srbija treba da bude članica EU?, koju su realizovali učesnici Erasmus+ programa EU Influencers zajedno sa Debatnim klubom Fakulteta političkih nauka, održana je u ponedeljak 18. septembra na Fakultetu političkih nauka. U njoj su učestvovali debateri Đorđe Mirković i Andrijana Ristić na strani Vlade i Anica Kovačević i Milica Petrović na strani opozicije.
Vlada je istakla mnoge argumente za ulazak Srbije u Evropsku uniju. Trenutni odnos Srbije i EU opisali su kao „neodrživ”:
„Trenutno odnos jeste da mi želimo da uđemo u EU, mi dobijamo dosta para, dosta investicija, trudimo se, ali nije dovoljno. Pod jedan, dosta povlastica koje na primer Bugarska i Rumunija dobijaju su mnogo veće nego naše. To su milijarde evra u investicijama, to su razni programi, to su ukinute carine. Dosta stvari se dobija ako ste ekskluzivno član ove unije. Druga stvar, trenutno u Evropi postoji veliki talas izbegavanja ekspanzivne politike koji prate države u kojima su vladajuće partije konzervativnije. Ove države ne žele nužno da daju toliko para ostalim državama koje nisu u EU, pa samim tim bolje biti deo ove grupe nego van nje”, ističe Đorđe.
Naveli su više ekonomskih razloga zašto ima smisla da se Srbija priključi EU.
„Pre svega, imali bismo pristup EU budžetu, to su milijarde evra iz njihovog budžeta koje su namenjene za prerasporedjivanje manjim državama. Mi već sada dobijamo te pare, ali neke države poput Bugarske dobijaju neuporedivo više, baš zato što su deo EU”, ističu i dodaju da bi investicije tog tipa mogle da se usmere ka ekonomskom razvoju, otvaranju novih škola, građenju autoputeva, koridora.
Drugi argument koji Đorđe daje za poboljšanje ekonomije odnosi se na „percepciju stabilnosti”. „Kada neka kompanija investira ona gleda gde je ta investicija sigurnija. Oni znaju da je mnogo sigurnije investirati u državu koja je deo EU, jer ta investicija čak i da propadne, EU će odmah da je vrati u život”, ističe.
Ulazak u Evropsku uniju bi takođe doveo do stvaranja slobodnijeg tržišta. „Carine bi bile dosta smanjene, proizvodi jeftiniji. Iako je opšte mišljenje da bi to imalo negativan uticaj na domaću proizvodnju, Srbija da bi ušla u EU mora da ispuni određene uslove od kojih je jedan da domaće kompanije budu dovoljno jake da pariraju konkurentnim državama”, ističe.
Još jedan od bitnih argumenata za ulazak u EU jeste da bi se time smanjila korupcija.
„Rumunija je jedan od najboljih primera kako se suočavati sa korupcijom. Oni su bukvalno napravili jedan mehanizam kako se boriti protiv korupcije: uveli su zavisno tužilaštvo, kao i nezavisnu policiju, koja je potpuno odvojena od Ministarstva unutrašnjih poslova, koja se bavi slučajima korupcije”, navela je kao primer Andrijana.
Iako postoji uverenje da je Srbija trenutno u dobroj poziciji, jer ima podršku sa četiri strane, od EU, Rusije, Kine i SAD, ona ističe da „mi trenutno imamo politiku gde nismo nigde„.
„Nije da sedimo na četiri stolice, mi ne sedimo ni na jednoj. Niko ne veruje Srbiji–ne veruje ni EU ni Rusija ni SAD, jer niko ne zna ka kome će se Srbija okrenuti u kom trenutku. Tako da mi zapravo nemamo tu podršku i imamo pritiske sa svih strana”, tvrdi Andrijana.
Ona se takođe dotiče i pitanja brain drain-a: „Iako bi brain drain nastavio da se dešava, bitno je da mladi imaju gde da se vrate. Ljudi ne žele zaista da odu odavde–ovde su se rodili, ovde imaju prijatelje i porodicu, njima samo treba neki razlog da se vrate čak i ako odu na studiranje u inostranstvo”.
Prilikom diskusija o Kosovu, Andrijana ističe da Kosovo nije najveći problem koji sprečava Srbiju da udje u EU. „Mi imamo 35 poglavlja koje moramo da zatvorimo. To je ono što sprečava Srbiju da uđe u EU, za Kosovo će se naći rešenje kad treba„, zaključuje.
Premijerka opozicije, Anica, rekla je sledeće po pitanju državne stabilnosti: „Naš prvi argument jeste zapravo jedna iluzija stabilnosti. Oni pričaju da će sve biti super, i sa strane ekonomije, ali, ne. To je jedna čista iluzija. Gledano sa strane ekonomije, mi u Srbiji sada imamo trgovinske sporazume sa drugim zemljama koji su nama zaista bitni, kako pojedincu, tako i kasnije kompanijama. Međutim, ulaskom u EU, sve ono što je nekada bilo, ako se ne poklapa sa EU, automatski pada u vodu. Ulaskom u EU, preuzimamo i njihove odnose sa drugim državama, kako sa ekonomske strane, tako i sa političke”, istakla je i kao primer gubljenja prava na izbor navela carinske tarife.
„Zamislite carinski sporazum. Vlada kaže da će sporazumom biti bolje tržište i carina. To je unutar EU. Ali, šta ćemo sa drugim zemljama? Na primer, ako je njihova stopa 15% za zemlje tipa Rusije, Kine, mi ćemo to isto morati da uvedemo ovde. Srbiji se to ne isplati. A da li se oni pitaju da li se Srbiji to isplati ili ne? Ne pitaju se. Srbijo, žao mi je, tebi se to svidelo ili ne svidelo, mi dispiace, tako će biti”, tvrdi Anica.
Iz novog ugla argumentacije, dotakla se ulaska u Evrozonu. „Centralna banka vodi našu monetarnu politiku i ima svoje monetarne mehanizme koje može iskoristiti (na primer, u slučaju inflacije). U slučaju preuzimanja evra, Centralna banka gubi svoju glavnu funkciju. Ona više neće moći da utiče na našu privredu. Bilo kakvi šokovi da se dese, ili kod nas, ili sa strane, Narodna banka gubi moć”, istakla je i dodala da je stopa inflacije u Srbiji manja nego u državama Evropske Unije, zahvaljujući mehanizmima Narodne banke.
Na pitanje Vlade koja je razlika budući da se krize iz EU svakako često prelivaju kod nas i da Banka reaguje isto kao u Evropskoj Uniji, opozicija je odgovorila da Srbija i dalje ima slobodu da individualno postupa, a da odluke EU služe kao dobar model za to.
„Imamo četiri stuba na koja se oslanjamo: Rusija, Kina, Evropska Unija i SAD. Ulazak u EU nam donosi nove odnose sa tim zemljama. Ako EU „zahladni” prema nekoj od tih država, Srbija neće moći da ostane u bratskom odnosu. Klasičan primer – sankcije Rusiji”, istakla je i navela da su se cene nafte i gasa daleko više podigle unutar EU zbog uvođenja sankcija, za razliku od Srbije.
Završnu reč, na strani opozicije, dala je Milica. „Prvo bih htela da se okrenem na to da mi treba da napravimo situaciju gde će mlade osobe želeti da se vrate u Srbiju. Ali, to neće odmah da se dogodi. Kada Srbija uđe u EU, neće za godinu dana procvetati. Taj proces će trajati. Mi ćemo imati odliv mozgova, ali ljudi se neće vraćati odmah. Možda se tek za neke dve decenije neće osećati razlika u odlivu mozgova. Mladi ljudi će imati olakšanje da idu preko, imaće pristup boljem obrazovanju, ali će ljudi masovno odlaziti. Mi već gubimo i lekare, i medicinske sestre, i stručnjake„, istakla je, te se osvrnula na argument da Srbija odavno ne pravi samostalne odluke.
„EU će moći da nam govori u kom jednom pravcu da se krećemo. A mi ovako (sa osloncem na četiri stuba) možemo da biramo više pravaca koji nam odgovaraju”, navela je i istakla da je, iz njenog ugla, zapravo glavno pitanje Kosovo i Metohija.
„Oni (vlada) kažu da ima više država poput Srbije, kao što je Španija. Mi apsolutno nismo Španija. Oni vrlo lako mogu da izvrše veći pritisak na nas nego na njih. Unutar EU ne bismo imali bolje pregovaračke mogućnosti, već bismo više bili potčinjeni. Srbiji to ne odgovara, jer moramo da se oprostimo od nečega što je dugo u našoj tradiciji. Tamo su i naši ljudi. Šta će da se dogodi sa delom našeg stanovništva na KiM, koji će biti faktički na milosti i nemilosti Albanske vlasti?”, istakla je i zatvorila debatu dodavši da bi domaći proizvod patio jer „dolaze kompanije koje su bolje i jače od kompanija u Srbiji„. „Dolazi do dumping-a: kompanije sa manjom venom bi postale dominantnije na tržištu. Zamislite čoveka koji živi od svoje poljoprivrede. On ne može da se meri sa nekom kompanijom iz Nemačke„, završila je Milica.
Debata je sprovedena u okviru „EU Influecers“ projekta koji je podržan od strane od strane Evropske Unije kroz program Erasmus plus, a partneri na projektu u Srbiji je Centar E8.
Autorke: Ina Stanković i Nađa Radovanović
Foto: Ina Stanković
