Šta zapravo može predsednik?

Trećeg aprila biramo, između ostalog i predsednika. A da li znamo kako se tačno bira predsednik i šta su njegove funkcije?

Pročitaj još: Ko su predsednički kandidati i po čemu se razlikuju?

Istorijska uloga šefa države – monarha ili predsednika, koji je nosilac svih državnih funkcija, u savremenim državama je svedena na vršenje samo nekih državnih funkcija. Danas u Srbiji, predsednik kao inokosni organ čini samo jednu glavu dvoglave izvršne vlasti koju čini i Vlada, dok su zakonodavna i sudska vlast predate drugim organima.

Predsednički izbori

Predsednik se u Srbiji bira na neposrednim izborima, tajnim glasanjem, na petogodišnji mandat. izbore za predsednika raspisuje predsednik Narodne skupštine. Predsedničke kandidate mogu da predlože političke partije, koalicije partija i grupe građana. Kandidaturu svojim potpisima mora da podrži 10 000 birača. Dok se redosled kandidovanih lista na parlamentarnim izborima utvrđuje na osnovu redosleda proglašenja tih lista, redosled predsedničkih kandidata na glasačkom listiću određuje se žrebom.

Za predsednika je izabran kandidat koji dobije apsolutnu većinu glasova od ukupnog broja glasalih. Ukoliko nijedan kandidat ne dobije apsolutnu većinu glasova, u roku od 15 dana organizuje se drugi krug izbora u kome učestvuju dva kandidata koja su u prvom krugu osvojila najviše glasova. U drugom krugu pobednik je kandidat koji osvoji veći broj glasova. Niko ne može više od dva puta da bude izabran za predsednika. 

Nadležnosti predsednika

Predsednik ima malobrojne, ali ne beznačajne nadležnosti u oblastima spoljne politike, izbora Vlade, zakonodavstva i u situacijama vanrednog i ratnog stanja. 

Kao organ koji odražava državno jednistvo i predstavlja državu, predsednik Republike Srbije obavlja poslove iz oblasti odnosa Republike Srbije sa drugim državama i međunarodnim organizacijama, dodeljuje odlikovanja i priznanja utvrđena zakonom i daje pomilovanja.

Kao jedan od organa izvršne vlasti, on proglašava zakone ukazom, predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade, pošto sasluša mišljenje predstavnika izbornih lista i sudije Ustavnog suda.

Ako smatra da zakon koji je usvojila Narodna skupština nije saglasan sa Ustavom ili da je u suprotnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima ili ako zakon ne uređuje neku oblast na odgovarajući način, predsednik može, uz pismeno obrazloženje, vratiti Narodnoj skupštini izglasani zakon na ponovno odlučivanje. Predsednik ne može Narodnoj skupštini vratiti na ponovno odlučivanje zakon o kome su se građani izjasnili na referendumu pre njegovog donošenja i zakon koji su građani potvrdili na referendumu. 

U trećem svojstvu, kao državni organ sa posebnim ovašćenjima, predsednik Republike ima ovlašćenja u dva stepena stanja nužde: vanrednom i ratnom stanju. On zajedno sa predsednikom Narodne skupštine i predsednikom Vlade, ukoliko Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane, proglašava vanredno i ratno stanje. Pored toga, kao lice koje komanduje vojskom, postavlja, unapređuje i razrešava oficire vojske Srbije, predsednik Republike ima značajna ovlašćenja u domenu mobilizacije, organizacije i pripreme za odbranu.

Predsednik donosi ukaze, odluke, pravila, naredbe, naređenja i druge pravne akte koji su određeni zakonom. Ukazom predsednika Republike proglašava zakon, raspušta Narodnu skupštinu, postavlja i opoziva ambasadore Republike Srbije, daje odlikovanja.

U obavljanju funkcija, predsednik na raspolaganju ima Generalni sekretarijat kao službu koja mu pruža tehničku i stručnu podršku. Sredstva za rad predsednika Republike i Generalnog sekretarijata predsednika obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije. 

Mandat predsednika prestaje kada istekne vreme na koje je izabran, pre isteka vremena mandat mu prestaje ako podnese ostavku ili bude razrešen. 

Sa jedne strane, predsednik može da raspusti Narodnu skupštinu samo na obrazloženi predlog Vlade. U slučajevima ako Narodna skupština u roku od 90 dana od dana svog konstituisanja ne izabere Vladu ili ako ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana kad je prethodnoj Vladi istekao mandat, predsednik je dužan da raspusti skupštinu. 

Sa druge strane, Narodna skupština može na predlog najmanje jedne trećine narodnih poslanika da pokrene postupak za razrešenje predsednika zbog povrede Ustava. Ukoliko Ustavni sud donese odluku o postojanju predsednikove povrede Ustava, Narodna skupština dvotrećinskom većinom može izglasati njegovo razrešenje.

Na izborima 3. aprila imaćemo priliku da biramo ko će zauzeti mesto šefa države. Iako se većina poslova nalazi u nadležnosti Vlade, predsednik ima gorespomenute značajne funkcije i glavni je reprezent države koji svoju snagu crpi upravo iz svog neposrednog izbora od strane građana.

Zato, 3. aprila mi biramo ko odlučuje!

Naslovna fotografija: Insajder, youtube printscreen
Tekst je nastao u saradnji sa kampanjom Ide glas

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još