„A što ne kopaju u nekim drugim zemljama gde ima mnogo više litijuma nego u Srbiji? Da li ste svesni koliko je litijum u stvari štetan?“
Odgovor iz ZOOMER istraživanja
U toku prethodne decenije svedočimo sve većoj potražnji tehnoloških uređaja, što je dovelo do sve veće potrebe za litijum-jonskim baterijama. Uz želju prelaska na obnovljive izvore energije potražnja će se tek povećavati. Trenutno je industrija litijuma u velikom porastu, u Kini i Južnoj Americi se eksploatišu velika ležišta, kako bi se izvukla što veća količina litijuma, što donosi ogromne posledice na životnu sredinu.
Uzimajući ove informacije u obzir, ne čudi previše informacija da se čak 91,1% mladih protivi iskopavanju litijuma u Srbiji, što je podatak do kog smo došli putem istraživanja stavova mladih koje smo realizovali u novembru 2024. godine.
„Prvo, litijum nije uopšte tako bezbedan, sve što se pravi od litijuma može da bude eksplozivno i opasno po život, a drugo – celu lepu Srbiju bi prokopali zbog stranaca koji naravno govore da je to super, a mi slepo slušamo.“
Jedan od stavova mladih iz našeg istraživanja
Jedan od glavnih problema jeste to što otvaranje rudnika dovodi do eliminacije biljnog i životinjskog sveta, dok na području gde će se kopati i izgraditi ti kompleksi može doći do klizišta okolnog područja. Za ekstrakciju jedne tone litijuma potrebno je 500.000 litara vode, što je ogromna količina i stvara problem ljudima koji žive u okolini, posebno zemljoradnicima kojima bi se oduzeo način za navodnjavanje useva i uzgajanje stoke. Takođe postoji veliki rizik od izlivanja toksičnih hemikalija u reke i potoke, kao što se i dogodilo 2016. godine na reci Liki u Tibetu. Posledice su bile hiljade mrtvih riba i otrovana goveda, što vuče sa sobom i štetnost po ljude.
„Videli smo šta ostaje za njima u zemljama koje su već kopale litijum i dovele ih do bankrota, upropastile ih. I zato što nismo mi pametniji od Nemačke Francuske i ostalih bogatijih zemalja koje imaju solidne zalihe litijuma, ali ne žele da prljaju po svom dvorištu jer su svesne posledica.“
Jedan od stavova mladih iz istraživanja
Konstantna izloženost toksičnim materijama može negativno da utiče na zdravlje čoveka, a posledice mogu biti kardiovaskularne bolesti, ugroženost reproduktivnog sistema, kao i povećanje broja kancerogenih oboljenja. Teški metali se teško izbacuju iz organizma, te je veliki problem konzumiranje hrane i vode koja ih sadrži. Još jedan veliki problem bi bio da bi ljudi morali da se isele iz svojih domova, napuste svoja ognjišta.
Ono što se dominantno ističe kao razlog za protivljenje otvaranju rudnika, jeste potpuno nepoverenje u sistem i institucije. Mladi sa kojima smo razgovarali ne veruju da država ima kapaciteta da kontroliše proizvodnju, i sačuva zdravu životnu sredinu.
„Sigurna sam da bi neki ljudi imali koristi od toga, ali sam jos sigurnija da bi najveći broj ljudi imao štetne posledice, najviše po zdravlje, da ne pričam o zaposlenim ljudima i o tome kako bi se oni tretirali i ko zna u kakvim uslovima bi radili. Kako trenutno u Srbiji nista ne funkcioniše, niko ne garantuje sigurnu budućnost novoizgrađenih objekata, ili rekonstruisanih starih, što se iz dana u dan potvrđuje na novim primerima. E kako onda iko može da garantuje da bi rudnik bio dobro obezbeđen i redovno kontrolisan. Kako imati ikakvo poverenje. Uostalom, mnogo naprednije države, u kojima zakon čak i funkcioniše i ima smisla, nisu otvorile rudnik litijuma……….. Srbija se žrtvovala…“
Stavovi mladih o iskopavanju litijuma u Srbiji iz našeg istraživanja
Kao razlozi u koristi otvaranja rudnika navodi se više radnih mesta, jačanje ekonomije i privrede, međutim ako pitate mlade – i ovo je jako upitno. Mladi veruju da bi profit odlazio korporacijama, delimično korumpiranoj eliti, dok građani od toga ne bi imali ništa osim zagađenja.
„Smatram da naša država nema razvijene mehanizme kontrole i u prethodnom periodu nije uspela da nas uveri da svoje poslove radi kako treba – od investiranja državnog budžeta, preko poštovanja radnih praksi, dozvola, gradnji, do direktnog učešća u aktivnostima koje su loše po građane i naš život – gde takođe nikad ne postoji preuzimanje odgovornosti.“
Jedan od stavova mladih iz našeg istraživanja
Takvo nepoverenje posebno je pojačano dolaskom kompanije Rio Tinto u Srbiju, koju prati negativan publicitet usled ogromnih ekoloških razaranja koje su proizveli. Pre svega, tu se misli na slučaj Papue Nove Gvineje, koja je tek nakon višegodišnjeg krvavog građanskog rata uspela da doslovno istera Rio Tinto iz svoje zemlje. U amanet, kompanija im je ostavila potpuno zatrovanu životnu sredinu usled čega pate od oskudice hrane i vode, kao i od različitih teških oboljenja.
U Srbiji je na Rio Tinto navodno stavljena tačka, kako je to tada pompezno objavila tadašnja premijerka Ana Brnabić, međutim nedavno smo videli da je tačka pretvorena u zarez. Vlasti od litijuma ne odustaju. Kompanija Rio Tinto je u Srbiji prisutna od 2001. godine, 2004. godine su pronašli tada nepoznat mineral nazvan jadarit, taj mineral je litijum, koji je danas najtraženiji u svetu. Kompanija pokušava da pregovara i obećava bezbedno rudarenje, ali u njihova obećanja mladi nemaju nimalo poverenja. U vlast, još manje.
„Inostrane kompanije koje bi vršile iskopavanje ne mare za ekološke uslove u Srbiji. U pitanju je crpljenje resursa koje bi ostavilo veliko zagađenje. S druge strane, ne verujem vlastima i mislim da bi vrlo mali deo novca koji bi Srbija od tog rudnika dobila bio uložen u razvoj zemlje; većina bi najverovatnije završila u džepu pojedinaca koji bi nekvalitetnom gradnjom prali te iste pare.“
Jedan od stavova mladih iz našeg istraživanja
Kod građana Srbije probudio se bunt i revolt, a nakon čuvenog zareza u Srbiji je pokret talas protesta u više od 40 gradova tokom 2024. godine. Većinu tih protesta veliki mediji nisu ispratili, ali se bunt građana ne smanjuje. Nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu energija se preusmerila na ovu temu, kao i na studentske proteste – ali talas bunta zapravo je pokrenuo Rio Tinto.
Mladi aktivisti, uprkos pretnjama i ucenama, hapšenjima i progonu, tvrde da neće odustati.
„Već duže vreme postoje natrijumske baterije, već se mogu kupiti na tržištu Kine. Zašto se ne priča o tome? Smatram da Srbija u svom trenutnom stanju nije sposobna da kopa litijum tako da ne dođe do katastrofalnih posledica po prirodu i ljude, plus, taj rudnik nije čak ni za naše potrebe…“
Iz stavova mladih o iskopavanju litijuma, dobijenih putem ZOOMER-ovog upitnika
Naslovna fotografija: N1
