Sajsi MC, 20 godina među Srbima.
Ovaj jubilej proslavila je velikim koncertom održanim baš na Međunarodni dan borbe protiv nasilja prema ženama, prvog dana kampanje 16 dana aktivizma. I sad šta ćemo, ako smo možda i mislili da malo „iskuliramo“ i pustimo je da odmori od nas – ovo nismo mogli da preskočimo. Koncert smo ispratili iz prvog reda, a sa Ivanom smo potom popričali o tome šta je najvažnije što je do sada ostavila u amanet srpskom rodu.
Od BMX-a, preko Tifani, Pape… šta smatraš da je najvažnije što je Sajsi uradila Srbima?
Mislim da je najvažnije to što nisam odustala i što sam ostala tu i nameravam da ostanem. To što sam tvrdoglava kao magarica. Mislim da je to neodustajanje najbitnija stvar koju sam uradila za sebe, a samim tim i za Srbe, jer sve što uradim dobro za sebe – to je dobro i za Srbe.
Tvoj veliki koncert kojim si obeležila 20 godina karijere dogodio se baš na dan početka kampanje 16 dana aktivizma, na Međunarodni dan borbe protiv nasilja prema ženama. Ceo koncert, pa i izbor gostiju i performansa koji su bili u pauzama imao je upravo ovu temu provučenu… Slučajnost?
Slučajnost jeste, ali i nije, jer nam je samo pokazalo simbolično gde se nalazim ja i ljudi koji su oko mene i meni bliski. Nisam bila ni svesna tog datuma, nisam ni znala koji će govor Sasja da održi, a predstava koju sam ubacila i koja se bavi baš tom temom je meni lično bila važna da bude deo nastupa… i sve se simbolično poklopilo da se desi baš na taj dan. Neke stvari koje radimo bez plana su se ispostavile da su planske. Jako mi je drago što je ovako ispao nastup, jer inače ne radim ovakve nastupe. Uglavnom izađem, izrokam sve pesme što brže mogu, retko koja ide cela… i nekako sam do sada nastupe zasnovala na principu da je to izgaranje na bini, idemo do tačke ključanja. Sada smo prvi put uradili malo smisleniji program, da postoje pauze, gosti… bilo mi je čudno što je tako, trebalo mi je vremena da se naviknem, ali kad je sve prošlo i kad su se utisci slegli – dopada mi se što je tako.
Na koncertu si izjavila da se ložiš na to da u svemu budeš prva. Šta je od svih prvih stvari koje si uradila najviše bilo van tvoje komfor zone?
Ovo mi je jako zanimljivo pitanje, nikad me to niko nije pitao. Da, ložim se na to da sam ja prva, to je malo dijagnoza. Nekad možeš nešto uraditi kao neko drugi, ali iz drugog ugla – nije to zabranjeno, ali se ja ložim da budem baš prva. I onda se naljutim kao dete kad vidim da je neko krenuo u tom pravcu, od neke moje ideje, pa nastavio dalje jer – pa ja sam to prva radila! To je dečija bolest koju moram da prevaziđem.
Ali ako bi gledali van komforne zone – komuniciranje sa ljudima konstantno je van moje komforne zone. Voditi bend je bilo van moje komforne zone, mislim da nisam bila dorasla zadatku i nije bilo lako pet godina intenzivnih proba, komunikacije sa šest ljudi… to je bilo definitivno van moje komforne zone. Nakon toga sam se uvukla u komfornu zonu i samo malo nogicom izlazila van.
Yugo dete mora da ti ovo pitanje postavi javno – gde je na ova pesma na koncertu?! Kako se desio ovakav propust planetarnih razmera? 🙂
To je isključivo moja krivica. Ja jako volim tu pesmu, ali i pored toga ima tu dimenziju da mi do sada nije dosadila da je izvodim. Neke pesme volim, ali su mi jako dosadile da ih izvodim, naporne su mi, ali jbg moje su – šta ću. Ova pesma ima to nešto u sebi i mislim da mi nikad neće dosaditi. I mi smo nju stavili u bis, ali kako se koncert odužio i svašta se dešavalo ja potpuno zaboravim da je stavljena na bis pored „Kiše u Beogradu“ i kažem – idemo bis jedna pesma i gotovi smo, treba žurka da krene… i potpuno zaboravim da je nismo izveli. I naravno, mene ovo Yugo Dete, tj. ti odmah pita to i ja sam iz fazona – brate… stvarno je propust. Ali mi je u isto vreme totalno zanimljiva priča to da najomiljeniju pesmu nisam izvela. Ali sa druge strane, ona je svaki put neizostavna, neke druge pesme smo izveli tada pa ajde – kao neki balans.
Sajsi MC je na Zoomeru skoro pa koliko i kod kuće 🙂 Nema toga o čemu nismo pričali do sada… pa ću zato tebe staviti u ulogu da intervjuišeš sama sebe – šta je ono što te Zoomer nikada nije pitao, a ti baš hoćeš da nam kažeš? 😀
Sad se mislim… mene je Zoomer pitao sve. I verujem da će u budućnosti ponovo biti prvi za neku temu i neka od pitanja. Niste pitali koliko vas volim i moj odgovor je najviše. I iskreno, niste me pitali da li sam ja ambasadorka vaša jer ja i dalje nosim sve Zoomer stvari. Sad ću da vam slikam kako sam ukrasila svoj beauty box sa Zoomer nalepnicama (smeh)
Za kraj, tvoje nominacije – nominuj tri osobe za koje smatraš da su svojim aktivizmom ili javnim istupima napravili važne promene, ili skrenuli pažnju na važne društvene probleme?
Milenko Jovanović, Organizacija krov nad glavom i novinar Insajdera Milan Nikolić.
