Najbolja prijateljica Zoomera, Sajsi MC, i ovog puta nam je izašla u susret i posetila nas u studiju gde je razgovarala sa našim novinarima i novinarkama koji su u programu Zoomer Laboratorije. Pošto je to bio jedan grupni live chat, a razgovor je pre svega bio vežba intervjuisanja za našu mladu ekipu – nećemo ceo razgovor objaviti u video formi, ali zato vas čeka gomila reels-ova, kao i intervju iz tri dela, jer smo razgovarali više od dva puna sata. A znamo da ne biste čitali intervju od deset strana, zar ne?
U ovom delu pričamo o položaju žena u repu i počecima jedne od prvih „reperki bez muškog backgrounda“, dok vam ostali delovi donose razgovor o majčinstvu i novoj sili „mamika“, kao i politici, Vučiću i Prajdu. Pa ko šta voli – nek izvoli.
Svi znamo da su počeci teški, a naš Stefan je uspeo da iskopa (iako je tvrdio da se nije spremao za intervju) blamantne trenutke iz Ivanine rane radne biografije. Ali pre svega, hteli smo da znamo da li je ikada radila „običan posao“, znate ono od devet do pet (opet Stefanove frustracije jer menja posao, oprostite mu).
„Zapravo, ne znam da li se to računa, ali mesec dana sam radila u hostelu, u studentskim danima, na početku karijere – od 8h do 15h. To mi je bio prvi posao i dnevnica 1000 dinara, to pamtim upečatljivo jer je za to vreme to bila dosta velika dnevnica. I od prve dnevnice sam kupila Vogue. Vogue mi je očigledno bio važniji nego da kupim hleb, živela sam tada od entuzijazma. U to vreme se moja sestra zaposlila kao konobarica, ona je imala i manju dnevnicu i više posla od mene, a ja sam bila privilegovana u hostelu jer sam jedina mogla da dođem u jutarnju smenu. To je trajalo tačno koliko mi je trebalo da skupim za Mp3 player koji je tada koštao oko 150 ili 200 evra i tad sam dala otkaz kao najneodgovornija osoba, samo sam rekla – ja idem. Kupila sam tada najskuplji Mp3 plejer, na koji je moglo da stane 1gb muzike“, ispričala nam je Sajsi, a onda smo morali da proverimo da li svi zoomerčići znaju šta je uopšte mp3 plejer. Generacijski jaz je čudo 🙂
Od repovanja, u početku, nije zarađivala mnogo, ali joj to nije ni bio prioritet. Prioritet je bila sloboda.
„Moja životna filozofija u to vreme je bila da moram da se bavim muzikom, iako ne zarađujem od nje, a moje životne potrebe će se svesti u najmanju moguću meru. Time sam kupovala svoju slobodu da me roditelji ostave na miru da radim šta hoću. Nemam prohteve, imam minimalnu potrošnju i napravila sam malu umetnost od toga kako preživeti od minimalno para i nositi skupe stajlinge, a nemati dinara u džepu. Ali sam bila oslobođena, nije mi trebalo ništa, sem da me puste da radim šta želim – pa i džabe“, ispričala nam je Sajsi i onda nas šokirala informacijom da je to trajalo čak 15 godina!
„Da, da, realnost je da ja prvih 15 godina nisam zarađivala neki novac, osim možda za račune. Nikad nismo uspeli da napravimo neki skok da akomuliramo neki novac i kupimo recimo bežične bubice. Samo smo pokrivali račune. I tako se ja u isto vreme slikam za Elle i idem na fensi eventove jer svi misle da sam kul i pametna, pijem Proseko, a stvari mi pozajmljuju drugarice. Nosim preskupe haljine i valjam se na travi na Egzitu…“
Fake it till you make it, Sajsi MC!
Bila je spremna da nastavi da radi na isti način, ali joj se desio prvi veliki proboj, pesma „Mama“ i čuvena Tifani koja je zaludela (i posvađala) pola Srbije. Kao i sve u životu, desilo joj se slučajno, jer kako sama kaže – nema osećaj za biznis. A ovu pesmu nije ni doživljavala kao svoju.
„Kada se pojavila pesma „Mama“, kad je došla Tifani, to je bio meni nezamisliv proboj, baš je bilo naglo i neočekivano za mene jer sam tu pesmu smatrala dosadnom. Nisam je smatrala svojom jer je mene kolega pozvao da napišem strofe i on je već napravio bit i bio u refrenu, a ja ako nisam u refrenu ili neko moj kao što je moja sestra Tijana – ja tu pesmu ne mogu da smatram svojom. Na kraju se ispostavilo da je ta pesma više moja nego njegova, tako da #sorrynotsorry“ – moramo se apsolutno složiti sa ovom izjavom na kraju. Milica i Tifani su glavni likovi te pesme.
I dok smo svi vrteli „Tifani“ i „Roze tašnicu“, Sajsi se probijala and the rest is HerStory… ali morali smo da se vratimo malo unazad, u njen „fake it till you make it“ period i ludilo sa početka karijere.
„Moj prvi nastup je ishod mog ludila u tom periodu i tako nešto se baš ne radi. Ja sam grabila baš svaku priliku da se pojavim na bini, a da pre toga nisam provela jedan dan vežbajući. To se ne radi, moraš da vežbaš i moraš da imaš probe. Kad sam krenula da se bavim muzikom, meni je faks bio na desetom mestu, muzika na prvom i ja sam izlazila svake noći jer je to bio period da si morao da izlaziš i da se družiš sa ljudima koje žele što i ti“, počinje nam priču o svom prvom upadu u „Barutanu“.
„Ja sam tako upala kao neki gerilac od 45 kila i mislila kako je savršeno super i normalno da odeš u prepunu Barutanu, gde te niko nije zvao, gde te zna par ljudi i da se toliko penješ na glavu liku koji je dobio dve pesme – da ti da jednu svoju matricu da nastupaš. Tada većina repera nije imala kompjuter, već su ga imali samo ljudi koji su pravili bitove, što se brzo promenilo. Ja sam tada izašla i u trenutku shvatila šta sam uradila jer mi je to bilo previše ljudi, ali sam zamaskirala da sam fenomenalna i moj stav je bio da sam se rodila sa pesmom u glavi, iako je bio fristajl“ – kao što smo rekli, fake it till you make it!
Međutim, iako je mislila da je „pokidala“ i puna sebe sišla sa bine, kada je videla snimak koji je napravio pokojni reper Gru za neku emisiju – nije bila baš toliko ubeđena u svoj istorijski uspeh 🙂
„Ja sam snimak videla posle par nedelja… I sebe kako samo pištim na toj bini, jer nisam znala ni šta su ti monitori ispred mene…. Ništa nisam znala o poslu, samo sam izašla i provrištala na bini i to je to. Kada sam sebe videla, znala sam da to ne valja. Da nisam muzičar, već tekstopisac, i da ima stvari koje muzičari znaju, a ja ne… i to mora da se nauči. Tada sam samo jurila taj rush, bila sam zavisnik od bine i tog adrenalina“, samokritična je Sajsi, što je dobro jer je iz ovih iskustava uvek učila. A mi smo se baš potrudili da iz nje izvučemo ona, pa, najkritičnija 🙂
„Kada si na početku, prvih desetak godina, posebno kad si reperka – nastupaš svuda. Ako te zovu na feministički festival u Sarajevu, bez honorara, ti trčiš tamo… pa Ljubljana, Tuzla, Zenica… najmanje moguće mesto, Leposavić, Gračanica, Kosovska Mitrovica… i svi ti nastupi imaju neku svoju priču. Na primer, u Leposaviću su toliko loše napravili binu da ako odeš na jedan kraj bine ona se iskrivi cela. A neki pametnjaković je na Ohridu rešio da nas postavi da nastupamo na plaži koja je potpuno u kamenju… a ja u štiklama… i šta ću, ja legnem i ceo nastup ležim na kamenju. Snalaziš se u trenutku“, priča nam, a onda se priseća nastupa koji joj je bio prilično negativno sećanje.
„Bilo je situacija gde se i mi neadekvatno pripremimo na to gde idemo, pa sam se u Podgorici pojavila u lancima, ali cela – i na glavi, preko lica, ma cela sam bila u lancima i bila sam sjajno stilizovana… i onda sam otišla tamo, a mi nastupamo u pabu koji je bio ceo u drvetu… I kao, gde sam ja došla, na šta sam potrošila ja ovaj stajling? Onda se neki likovi deru, „kurvo“, nešto viču… a ja nastupam, samo mi se oči vide, a lanci su skroz po meni. Ispod sam imala samo ono što zovemo „baba gaće“ od Kineza i crni brus“
Danas joj se retko dešavaju takve stvari, ali da bismo probili teške teme i vratili fokus na leto pitali smo je koji ukus sladoleda bi bila njena muzika – RUMENKO, kaže iz topa. Jer nije previše slatka, ali je pink i kul i hladna.
Možda je baš potrebno „ne biti previše sladak“ i biti hladan da bi se probilo u muškom svetu, ali je upornost i to što nije bila spremna na kompromise Ivanu održalo u vremenu kad je bila maltene jedina žena u repu, bez muškog background-a.
„Period kada sam ja počinjala nije kao sada. Meni nije bilo teško da se probijam u „muškom svetu“ jer sam se zainatila i nisu me mogla poremetiti mišljenja reperskog sela u kom sam se kretala. Ali na početku jeste bio jako negativan feedback, samo zato što sam žena. To je bilo jasno kao dan. Pa ako je meni taj početak bio hardcore, nekoj drugoj devojci bi tek bilo. Bila sam u kontaktu sa devojkama koje su čak i dalje od mene otišle u tom trenutku, uradile puno toga, ali nisu nastavile jer nisu mogle da podnesu pritisak. To je zaista mnogo protraćenog talenta. Kod mene je bila prednost to što sam bila mazga, a one su posustale jer nisu mogle da žive sa negativnim komentarima“, priča nam Sajsi dok samo usputno pominje da će se možda uskoro pojaviti jedan projekat koji demistifikuje njene početke u početnim godinama ovog veka. Ali to ostavljamo za drugi put. Sada nas je zanimalo više o novom projektu i evidentnim preokretima u vođenju njene karijere. Primetno je da od „Kardinalne“ više stvari ne radi stihijski, već planski, za šta je zaslužan njen kum Aleksandar.
„Rekao mi je – mislim da bi bilo pametno da godinu dana ne izbacuješ pesme! Kad mi je to izgovorio dobila sam napad panike, počela da se gušim… meni je to bilo ravno samoubistvu – umreću ako ne izbacim pesmu ili spot. Onda je on napravio strategiju, pregovarao oko kreativnog tima, kavera… to je bio prvi put da sam ja prepustila sve nekom drugom i bila iz fazona „ajde da vidim šta ćete da uradite“ i nisam se mešala… Što se ispostavilo kao super stvar. Da sam se ja pitala to bih samo izbacila, ne bi bio cover, išla bi pesma po pesma… Ja stalno idem na bum tras… Ustanem i kažem sad ću da izbacim pesmu, zovem Vurdelju i kažem „ajmo sutra da snimimo spot“. A ovo sad je bilo – hajde da se ponašamo kao da smo u muzičkoj industriji“, priča nam kroz smeh i dodaje da se to prelilo i na drugi, najnoviji album, iako je to bilo i uslovljeno time što je bila trudna i nije ni mogla baš u sve da se meša. Njen je bio kreativni deo.
„Album je moj alter ego. Moj kum je predložio da se album zove „Ivana Rašić“, a meni je to bilo top, kao nekom ko je ćerki hteo da da ime Ivana. Ja sam u ličnoj karti dodala muževljevo prezime i album se zove ovako, što je kao oproštaj od prošlog života. Onda su me svi pitali – da li je Ivana Rašić nestala. Što je bilo samo fora za novine, naravno da Ivana Rašić nije nigde nestala. Samo su progutali tu foru“
„Moja pesma je definitivno Manifesting, iako su svi bili iz fazona da nije dovoljno komercijalno. To volim iz mog političkog bića i zato što niko nije obradio tu temu – što je moj ego trip i to mi je jako bitno. Volim i pesme u kojima pevam, ako se tu producent namučio sa mnom, ali mi je bilo zabavno Tijanino nerviranje dok snimam jer je iz fazona „kako ne možeš da pogodiš ton, tako je prosto“, a ja to jednostavno ne čujem! I volim „Šerife“ jer je odlična produkcija i ta igra uloga, dominacija i suprotno. Sve sam pesme spomenula na kraju“, priča kroz smeh.
Ona je donekle prokrčila put mladim autorkama i reperkama, zbog čega je jako ponosna jer vidi da su nove autorke napredovale za kratko vreme, savladale ono za šta je njoj trebalo mnogo više vremena, jer je i vreme bilo sporije. A poruka za njih se sastoji od tri poruke:
„Pod jedan, da rade svoje bitove, da vode same biznis, da što više urade same. Da ne očekuju da im bilo kolege ili koleginice rade stvari umesto njih jer su u startu u boljoj poziciji. Pod dva, da rade na svojoj originalnoj pojavi, da njihova misao bude originalno njihova, da nađu sebe, jer ti to ne može niko nikada oduzeti, niti da te „skine“ da bude kao ti. I pod tri, da nauče da razmišljaju, da nauče kritičku misao, jer to je takva muzika da je ta dimenzija potrebna. Da ne budu deo klišea i jednih istih tema“, poručuje za kraj.
Nastaviće se…
A nastavak priče možete odmah čitati u tekstovima: SAJSI MC o majčinstvu: „mamike“ treba da zapale ceo grad! i SAJSI MC o lirici i politici: Meni su političke emisije antistres, što je bizarno!
