U nedelju 18. maja održani su predsednički izbori u dve ključne zemlje istočne Evrope – Rumuniji i Poljskoj. U oba slučaja, građani su birali između umerenih, proevropskih kandidata i njihovih desničarskih protivnika.
Pobeda centra nad desnicom
U prvom krugu izbora u Rumuniji, održanim 4. maja, najviše glasova osvojio je Đorđe Simion, lider desničarske stranke AUR (40,9%), dok je drugi bio Nikušor Dan, nezavisni centristički kandidat i gradonačelnik Bukurešta (21%). Iako je Simion vodio, u drugom krugu Nikušor Dan je pobedio sa 53,6% glasova, dok je izlaznost dostigla 64,7% Politički program novog predsednika Rumunije uključuje snažnu podršku Evropskoj uniji, reformu pravosuđa, borbu protiv korupcije i nastavak podrške Ukrajini. S druge strane, Simion je poručio da bi okončao dosadašnju podršku Ukrajini i poznat je po podršci Trampove politike.
Predsednički izbori u Rumuniji održani su kao ponovljeni proces nakon što je Ustavni sud poništio izbore iz novembra 2024. pozivajući se na mešanje Rusije u izborni proces. Ovi izbori predstavljaju obrt u odnosu na novembarske, kako je na njima pobedio kandidat desnice Kalin Đorđesku.
Neizvesnost uoči drugog kruga
U Poljskoj najviše glasova u prvom krugu osvojio je Rafal Tšaskovski (31,3%), kandidat vladajuće Građanske koalicije i gradonačelnik Varšave, poznat po liberalnim stavovima i proevropskoj orijentaciji. Njegov glavni protivkandidat je Karol Navrocki (29,5%), istoričar i konzervativac, podržan od desničarske stranke Prava i pravde.
Na trećem mestu, sa 14,8%, bio je Slavomir Mencen, kandidat radikalne desnice iz stranke Konfederacija. Prvi put je stekao zloglasnost 2019. godine izjavom: „Ne želimo Jevreje, homoseksualce, abortus, poreze i EU.“ Od tada se, kako navodi Gardijan, distancirao od te izjave, ali i dalje ostaje na krajnje desnom političkom spektru. Mnogi mladi glasači izrazili su razočaranje glavnim političkim blokovima KO i PiS, a Mencen ih je privukao liberalno-ekonomskim, evroskeptičnim i antiimigrantskim porukama, prensoi Rojters.
Po broju osvojenih glasova, posle njega je još jedan kandidat krajnje desnice Gžegož Braun. On je široj javnosti postao poznat nakon što je aparatom za gašenje požara 12. decembra izvršio napad na ceremoniji Hanuke u poljskom Sejmu. Ova dva kandidata su zajedno osvojila više od 21% glasova, što je rekordno zabeležen rezultat.
Iako je vlada Donalda Tuska preuzela izvršnu vlast 2023. od konzervativne stranke Pravo i pravda, aktuelni predsednik Andžej Duda, blizak PiS-u, vetom blokira mnoge inicijative nove vlade. Međutim, ukoliko Tšaskovski pobedi u drugom krugu 1. juna, vlada će imati snažnog saveznika kao predsednika i biće u mogućnosti da sprovodi reforme bez opstrukcija.
Obe zemlje igraju ključne uloge u okviru NATO-a i kao članice istočnog krila EU, posebno u kontekstu rata u Ukrajini i bezbednosnih izazova. Iako u Rumuniji već znamo ishod, a u Poljskoj se čeka konačan rezultat, jasni su neki zajednički trendovi. U obe države, proevropski kandidati imaju značajnu podršku. Međutim, iako je Simion izgubio u drugom krugu, njegov provobitni rezultat od 41% pokazuje da desnica u Rumuniji ima značajnu podršku, dok je u Poljskoj krajnja desnice postigla najbolji rezultat do sada.
Naslovna fotografija: Canva
