Prodaja humanitarnih čestitki „na poverenje“ – građani daju novac i veruju da ide u humanitarne svrhe

Na ulicama gradova širom Srbije se svakodnevno mogu videti ljudi koji prodaju humanitarne čestitke ili zahvalnice. Građani ih često dovode u vezu sa prevarom i sumnjaju da novac ne ide za pomoć onima kojima je to potrebno, već u džep prodavaca. Oni su „ispod radara“ Zakona o zaštiti potrošača, pa građani ne dobijaju ni fiskalni račun, ni druge garancije o konačnoj adresi njihovog novca.

U centralnim niškim ulicama postoji nekoliko lokacija gde se ovakvi prodavci najčešće sreću. Obično prilaze građanima, nude čestitke i pojašnjavaju kome će pomoć biti uplaćena. Cene su simbolične i kreću se od 100 dinara pa naviše.

Kupovinom se dobija samo čestitka i ništa više. Nema fiskalnog računa. Na koricama se nalaze kontakt podaci, ali ne i informacija kome i u kojem procentu će novac biti uplaćen.

Proverom u bazi Agencije za privredne registre se lako utvrdi da se ovakvom vrstom humanitarnog rada najčešće bave određena udruženja. Najveći broj onih koji na ovaj način prodaju čestitke upravo je tako i registrovan.

Zato u niškoj Tržišnoj inspekciji kažu da ih oni i ne kontrolišu. Dodaju da bi kontrolu ovih prodavaca trebalo da radi Komunalna milicija. Načelnik niške službe Dejan Kovačević pojašnjava da on i njegove kolege brinu samo o tome da li postoji odobrenje za uličnu prodaju.

Odobrenja za uličnu prodaju izdaju gradske opštine, konkretno za centralne delove grada Gradska opština Medijana. Ako je u pitanju prevara za takve slučajeve nije nadležna Komunalna milicija. Komunalna milicija svakodnevno ima patrolne aktivnosti, a vrlo često i rejonskog komunalnog milicionera u centralnim delovima grada. Kada pripadnici Komunalne milicije naiđu na neku uličnu prodaju obavezno iskontrolišu odobrenje za isto”, istakao je Kovačević.

U Udruženju za zaštitu potrošača Vojvodine kažu da zakon ne može prepoznati ove prodavce i dodaju da do sada kod njih nije bilo prigovora potrošača povodom ove teme.

Kupovina od lica koja nisu registrovani prodavci je faktički kupovina od fizičkih lica koja nemaju status trgovca u smislu Zakona o zaštiti potrošača. Iz tog razloga, Zakon o zaštiti potrošača ne primenjuje se u navedenoj situaciji i ne postoji kontrola takve prodaje. Ukoliko građani smatraju da se neko lice bavi prevarom, uvek se mogu obratiti nadležnim državnim organima”, kaže ovo udruženje.

Ima i onih koji su registrovani prodavci

I pored brojnih pokušaja, telefonskih poziva i poruka, novinari nisu uspeli da stupe u kontakt sa udruženjima koja se bave prodajom humanitarnih čestitki. Oni koji su se javljali na javno dostupne brojeve telefona uglavnom nisu bili raspoložni da o svom poslu pričaju za medije.

Međutim, istraživanje TV Bačka Palanka iz jula 2022. godine pokazalo je da među prodavcima čestitki postoje i oni koji su registrovani kao društva sa ograničenom odgovornošću (DOO).

Među njima je i „Humano srce doo“ Novi Sad. Njihov predstavnik Velibor Sajić pojasnio je da se njegova firma bavi putujućom vrstom prodaje čestitki, zahvalnica i bojanki. Delom prihoda od prodaje, kako je rekao, pomaže domu „Kolevka“ za decu sa smetnjama u razvoju u Subotici i udruženje građana „Patuljak“ sa sedištem u Obrenovcu.

Novac koji mi prebacimo s računa na račun oni uglavnom šalju Tiršovoj u Beogradu. Dosta ljudi pita koliko novca ide u humanitarne svrhe. To je jedna fiksna donacija mesečno. Za dom „Kolevka“ ide 30 000 dinara svaki mesec, a za udruženje 10 000 dinara svaki mesec”, kazao je Salić za TV Bačka Palanka.

Zvanično se bave trgovinom izvan prodavnica, tezgi i pijaca te su, kako je rekao, oslobođeni obaveze da izdaju fiskalni račun. Pojašnjava da, ukoliko postoji nepoverenje građana, prodaju pravdaju putem reversa na osnovu koga se vidi mesečni tiraž i broj prodatih čestitki. Ali drugih garancija da će novac zaista otići onima kojima je potreban, nema.

Pritužbe na nasrtljivost

Građani se osim sa nepoverenjem često susreću sa prodavcima koji nasrtljivo nude čestitke i zahvalnice. Takvo iskustvo imala je i studentkinja Sara Stojčić.

Nailazila sam na vrlo neprijatne situacije u kojima sam bila opsovana jer nisam imala vremena da u prolazu saslušam momka koji se time bavio i bilo mi je prilaženo sa vrlo neprijatnim tonom. Zbog ovakvih stvari smatram da ne bi trebalo svako time da se bavi, jer ljudima koji su već dovoljno nervozni ili u žurbi u trenutku kada prolaze ulicom, mora da se priđe učtivo i sa strpljenjem”, objašnjava Sara.

Jovan Jovanović iz „Centra za zaštitu potrošača Forum“ iz Niša, potvrđuje da je ponašanje ovakvih prodavaca nasrtljivo i da mnogi pokreću lične i nezvanične inicijative ovakve prodaje nakon čega stavljaju novac u sopstveni džep.

Ako neko radi akciju mora da ima potvrdu i odobrenje za to, a ne da niko ne kontroliše. Zakon o zaštiti potrošača je precizirao nepoštenu poslovnu praksu i tu je predviđeno i nasrtljivo poslovanje. Mi u društvu do sada nismo toliko obraćali pažnju na tu temu, ali trebalo bi poraditi na tome”, ističe Jovanović.

Naši sagovornici se slažu da bi novac za pomoć drugima mogao da se prikuplja i na drugačiji način. Građani koji bi da pomognu to mogu da učine uplatama na račune zvanično registrovanih humanitarnih organizacija ili na specijalizovanim bazarima za prikupljanje pomoći.

Autorke: Magdalena Kostić i Tamara Rajković
Ilustracija: Partneri Srbija

Tekst objavljujemo u okviru serije istraživačkih priča koje potpisuju studenti novinarstva iz Niša, Novog Sada i Beograda, kao deo projekta koji je nastao u saradnji sa organizacijom civilnog društva Partneri Srbija.

Zoomer
Zoomerhttp://www.zoomer.rs
ZOOMER. Priča nove generacije.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još