Poništena presuda u slučaju „Poternica“

Viši sud u Šapcu je oslobodio Milana Filipovića, koji je bio optužen za lepljenje „poternica“ sa fotografijama tri osobe – novinarke Isidore Kovačević, tadašnje urednice Podrinskih, advokata Aleksandra Mijailovića i tada maloletnog Veljka Anđelića.

Plakati sa natpisom „Traži se“, koji su 2021. godine preplavili Šabac, pojavili su se nakon što su maskirani napadači tukli demonstrante na Šabačkom mostu. Na dnu plakate se nalazi i navodi da postoji i nagrada – „Miran san Šapčana“. Filipović je prvobitno bio osuđen na dve godine zatvora, ali je ta odluka ukinuta i predmet je vraćen na ponovno suđenje.

Novinarka Isidora Kovačević kaže da ju je odluka suda potpuno zatekla i da dodatno produbljuje osećaj nesigurnosti u kojem živi od 2021. godine.

„Moram da kažem da se osećam prilično uplašeno i razočarano. Želela sam da verujem da postoji sistem, da postoje dobri ljudi u policiji, tužilaštvu i sudu. Međutim, ispostavilo se da ih ipak nema. Kada dobijete papir na kom piše da mogu da vam rade šta god i da za to neće odgovarati, to je vrlo uznemirujuća poruka — posebno kada se sve dogodilo samo zato što ste radili svoj posao.“

Kovačević kaže da je presuda pogodila jednako teško kao i trenutak kada je prvi put videla svoj lik na plakatima po gradu.
„Mislila sam da me ništa ne može iznenaditi nakon poternica, ali uspeli su. Danas mi je možda čak i teže, jer sada znam da ne postoji niko ko može da te zaštiti bez obzira šta ti se desi.“

Zašto je presuda preinačena?

U obrazloženju piše da prvostepeni sud nije pravilno cenio dokaze i nije ispravno utvrdio pravnu prirodu dela. Zbog toga je presuda ukinuta i doneta je nova odluka, koja oslobađa osumnjičenog.

Sud smatra da plakati nisu sadržali poruku koja obećava tačno određeno zlo (npr. da će se nekome nauditi, ubiti, povrediti). Pretnja mora biti ozbiljna, konkretna i objektivno shvaćena kao najava napada na život ili telo, a sud je zaključio da toga u ovom slučaju nema. Takođe, Sud tvrdi da, na osnovu izvedenih dokaza, nije nesumnjivo utvrđeno da je okrivljeni svojim radnjama ostvario ono što mu je stavljeno na teret.

Nastavak pretnji i mere bezbednosti

„Čim bih napisala nešto što ne odgovara vlasti — dobijala sam pretnje. Prijavila sam još najmanje tri puta, ali nikada niko nije reagovao. Presretali su me u slepoj ulici u kojoj živim, sedeli su u automobilima ispred zgrade tokom izbora, slali su mi poruke da treba da se iselim, da sam ‘Turčin’ i da je ‘jedino dobar Turčin — mrtav Turčin’. To sve traje godinama“.

Zbog ovakve radne atmosfere Kovačević se već godinama ne oseća bezbedno. Ona je u svoj život implementirala mere bezbednosti kojih se pridržava i nakon tri godine.

„Od decembra 2021. moj život je potpuno drugačiji. Ne postoji mogućnost da se krećem negde, a da moji najbliži ne znaju gde sam u kom trenutku. Ne objavljujem ništa u realnom vremenu, ne stavljam lokacije, ne objavljujem ljude koji su mi bliski. Sve mere koje sam uvela pre tri godine i dalje važe. Samo se sada još teže vraćam u svoj rodni Šabac.“

Pravna borba skoro zatvorena

Prema rečima naše sagovornice, mogućnosti za dalji postupak su ograničene.

„U suštini, ne postoji mogućnost da osumnjičeni bude ponovo osuđen. Ono što mi možemo da uradimo još jeste da sada podnesemo i žalbu Ustavnom sudu. To je procedura koja traje nekih pet- šest godina možda. Ako se i desi da donesu bilo kakvu presudu, onda nakon toga tek može da se ide na Evropski sud. Tako da u suštini vrata su u ovom trenutku potpuno zatvorena. “

Kovačević dodaje da je tokom postupka ukazivala da Filipović nije delovao sam.

„Na snimku se vidi da je bio sa još trojicom. To je ozbiljna organizovana grupa. On je rekao i pred sudom da je bio nateran da preuzme krivicu, ali da ne sme da kaže ko su ti ljudi. Ostaje na tužilaštvu za organizovani kriminal da obezbedi njegovu bezbednost i dođe do ostalih počinilaca.“

Odsustvo podrške na lokalu

Isidora objašnjava da ju je povredilo to što su lokalne redakcije u Šapcu, na njen slučaj, ćutale.

„Stizale su privatne poruke da me podržavaju, ali da ne smeju javno da kažu ništa. Javno se gotovo niko nije oglasio. To ostavlja gorak ukus — kao da je ta borba samo moja, a radila sam nešto što je u javnom interesu.“

S druge strane, podrška iz drugih medija i od kolega na nivou Srbije bila je značajnija:
„Ta podrška mi je mnogo značila, ali na kraju dana opet ostajete sami. Kada prođu kamere i poruke, sama izlazim iz kuće.“

Iako oslobađajuća presuda znači kraj ovog postupka, posledice događaja iz 2021. godine, prema rečima Kovačević, ostaju. Osećaj izloženosti, nepoverenje u institucije i poruka da napadi na medije mogu ostati nekažnjeni — sve to, smatra ona, utiče kako na nju kao osoobu kojoj se pretilo tako i na novinarsku zajednicu i njihov rad u javnom interesu.

Naslovna fotografija: Privatna arhiva sagovornice