Nova Varoš se nalazi na vodoizvorištu – a voda im je bakteriološki neispravna. Nalazi se na planini – a nema zelenila. Nalazi se tim do zaštićenog rezervata prirode – koji gutaju nelegalni objekti. Kako je sve ovo moguće u podcastu ZOOM NA REKE pričali smo sa aktivistkinjom udruženja Studenac iz Nove Varoši Ernom Paljevac.
Kada se govori o zagađenoj pijaćoj vodi najčešće prvo pomislimo na Zrenjanin, ali sličan problem postoji i u Novoj Varoši. Koji se problemi dešavaju u vašoj lokalnoj zajednici?
Problema je previše, a nas nije dovoljno da bi se svima posvetili. Glavni akcenat naše borbe je zaštita voda i vodoizvorišta na području Nove Varoši. Nova Varoš se nalazi u podnožju planine Zlatar, okružena je sa tri jezera i u neposrednoj blizini je rezervat prirode Uvac – a sa mikrobiološkog aspekta ima najzagađeniju pijaću vodu u celoj Srbiji. To je naročitno problematično jer je u pitanju ruralno mesto u zapadnoj Srbiji, bez razvijene industrije – i nameće se pitanje ko nama i na koji način zagađuje pijaću vodu. Ono što imamo od dokumenata koje smo dobili od Zavoda za javno zdravlje iz Užica početkom 2022. godine pokazuje da se na jednom od većih vodoizvorišta, Šaponića vrelu, koje snabdeva pijaćom vodom polovinu gradu, nalaze koliformne bakterije fekalnog porekla i streptokoke fekalnog porekla.
Šta su alternative, da li postoje javne česme koje možete koristiti?
Neko bi sada rekao – dobro, može se otići na javne česme i napuniti voda – ali to nije rešenje jer 66% naših javnih česmi nije ispravno za piće i ta voda nije zdravstveno bezbedna. Sa druge strane, nailazimo na potpuno odsustvo reakcije nadležnih organa, kako od lokalne samouprave, ali i od JKP „Treći septembar“ koji ne uviđaju važnost zaštite vodoizvorišta i sanacije štete i povećanja kvaliteta cevovoda i kanalizacione mreže. Ono što dobijamo kao odgovor je da nema potrebe da se lokalno stanovništvo brine za kvalitet vode jer se uredno dezinfikuje i hloriše i na taj način prečišćava – ali to ništa ne znači jer ljudi imaju zdravstvenih problema zbog upotrebe mikrobiološki neispravne vode. I na to ukazujemo već godinu dana.
Koji su to zdravstveni problemi koje imaju građani i kako izgleda svakodnevni život – da li kupujete vodu ili postoje česme koje jesu ispravne?
Sve je vrlo nejasno i postoji potpuno odsustvo odgovornosti nadležnih – tako da mi i ne znamo koja su vodoizvorišta ispravna, a koje su česme zagađene. One nisu obeležene, ne postoji obaveštenje da se ta voda ne sme upotrebljavati za piće. Mi gledamo u zvezde i nagađamo. Što se zdravstvenih problema tiče, to su najčešće stomačni problemi. Nekoliko ljudi koje znam je otišlo kod lekara gde su dobili informaciju da je uzrok upotreba vode sa česme. Kada smo krenuli da ukazujemo na to ljudi su počeli da kupuju vodu, a sada su već rafovi prazni. Više ne uzimaju stvari zdravo za gotovo i ne razmišljaju „pa mi pijemo tu vodu 30, 40 godina i nije mi ništa bilo“. Ali nije rešenje ni da se kupuje flaširana voda jer je to dodatan trošak građanima, a ne rešava se problem koji se tiče sistema i odgovornosti nadležnih. Mi plaćamo neispravnu vodu, a onda se izlažemo dodatnom trošku tako što kupujemo vodu. To je lepljenje flastera na otvorenu ranu. Čovečanstvo se uveliko sprema da ide na Mars, a mi se plašimo da popijemo čašu vode sa česme. To je neverovatan jaz za današnje vreme.
Šta ugrožava vodu, da li su to otpadne vode i kanalizacija, ili industrija, divlje deponije? Odakle počinje rešavanje tog problema?
Sve je isprepletano i nije lako uočiti gde je konkretno problem, može se samo nagađati. Mi nemamo razvijenu industriju, bila je razvijena opština za vreme socijalizma, ali raspadom Jugoslavije kreće i pad Nove Varoši i industrije u ovom kraju. Ono što definitivno jeste problem jeste manjak kanalizacione mreže, neadekvatna sanacija otpadnih voda, nepostojanje postrojenja za prečišćavanje voda. To se najbolje vidi u turističkoj zoni Zlatara koja se sada potencira. Sve se neplanski gradi, ima šmek Zlatibora, ali to nema uređenu kanalizacionu mrežu. Postoje sredstva za to, što je projekat koji još traje, iako je trebalo da se završe u avgustu prošle godine. Sada je pitanje gde idu te otpadne vode. Sa druge strane, pojedinci imaju neadekvatan odnos prema prirodi. Neki građani neposredno ispred svoje kuće bacaju otpad u rečicu koja tu prolazi, pretvaraju javne površine u divlje deponije – što se posle ne sanira i ne sankcioniše.
Vi dakle imate informacije da je voda bakteriološki neispravna, ali ne postoji studija koja pokazuje šta je ugrožava i gde je ona ispravna, a gde nije?
Tako je. Jedan procenat zagađenosti voda je usled atmosferskih uticaja – topljenje snega, padavine, zamućenost i slično. To je prirodno i oko toga ne pravimo problem. Ali nemamo adekvatan pokazatelj šta i ko nama zagađuje vodu. Sve ostaje na nivou sumnje i ukazivanja na problem, ali nije na nama da tumačimo šta zagađuje vodu – već na institucijama. Mi možemo da ukažemo na problem, ali ne možemo da radimo posao nadležnih organa. Ali izgleda da moramo.
Kada pričamo o Zlataru i „zlatiborizaciji“, kakva je situacija i kako lokalno stanovništvo gleda na to kako sada izgleda planina?
Ja sam iz Nove Varoši, Varošanka i dobro znam izgled i Zlatara i grada i kako se to menjalo kroz godine i razne vlasti – sve se promenilo. Zlatar je bio raj na zemlji, sa jako gustim šumama četinara, bora, smrke, jele… kada se dođe na proplanak, na ono što se danas popularno zove turistička zona – proreže te čist vazduh kada dišeš. Zato je Zlatar proglašen za vazdušnu banju, ljudi su dolazili da se leče od kardiovaskularnih bolesti. Tada je radio i Rehabilitacioni centar Zlatar, koji više ne radi i direktno iz PIO fonda otišao je u ruke privatnika. Poslednjih desetak godina česta je pojava nicanje neadekvatno sagrađenih objekata i to je ta zlatiborizacija – nije problem što niču objekti, ni što se grade hoteli, apartmani i restorani. Mi jesmo za to, mi kao „Studenac“ propagiramo turizam – ali održivi turizam, koji doprinosi svima, a ne samo investitorima.
Naletela sam na neke fotografije Zlatara iz neke 2014/2015 godine i kada ih uporedim sa današnjim stanjem – da ne znam da je to Zlatar mislila bih da je neko građevinsko zemljište. Toliko su se prokrčile šume na Babića brdu gde je sada turistička zona – da je sada retkost da vidite zdravo drvo. Ne morate biti stručni da bi videli da je to cela šuma posečena. Ja to lično emotivno doživljavam jer znam kakav je bio Zlatar, odrasla sam u šumi doslovno i kao klinci smo se skijali na staroj ski stazi čiji je putić prolazio kroz šumu… toga više nema. Sestra i ja smo nedavno tu prolazile i sve mi je izgledalo nadrealno, kao da sam izbegavala da prihvatim činjenicu da je to onaj Zlatar koji ja znam. Sve je ogoljeno pod izgovorom razvoja turizma, što je potpuno promašena teza.
Da li je ostalo išta zeleno na tom području?
Mi imamo zaravan koja se zove Kasarna, koja je relativno blizu grada, na nekih pola sata hoda i to je jedina preostala zelena oaza u Novoj Varoši. Što je jako čudno jer se grad nalazi na planini. Ta površina je bila namenjena komercijalnim delatnostima, a 2021. godine je podlegla uređenjima koji su, mogu slobodno reći, kasapljenje drveća i to sve, opet, pod izgovorom razvoja turizma. To je krajnji neprofesionalizam i nestručnost ljudi. Sada kada tamo odete više čujete saobraćaj nego ptice, u sred šume, što ranije nije bio slučaj.
Šta se tu nalazi i ko gradi toliko po Zlataru?
Ono što se dešava je zapravo jedna neplanska urbanizacija i ilegalna gradnja. Više od polovine tih objekata nema upotrebnu dozvolu, što znači da se nisu pridržavali načela iz građevinske dozvole, a veliki brojt ih objekata uopšte nije ubeležen u katastar nepokretnosti – što može značiti da su tu ilegalno sagrađeni. Ti objekti mahom pripadaju pojedincima iz Nove Varoši koji se nalaze na određenim pozicijama moći.
Kakva je situacija kada su u pitanju vode, koliko su vam dostupne reke i jezera, pošto su vam šume očigledno već oduzete?
Srećom, Nova Varoš nema neku veću reku koja protiče kroz grad, pa nemamo problem ilegalnih splavova. Ali imamo tri jezera koja spadaju pod teritoriju Specijalnog rezervata Uvac i čije su obale okupirane ilegalno sagrađenim objektima. I to u prvoj zoni sanitarne zaštite. Tu ne govorim samo o bespravno postavljenim kamp kućicama i montažnim objektima, već o izgrađenim naseljima. Tu su već postavljene kuće sa ogradama, solarnim panelima, posebnim prilazima i kamerama. Tako da se zapitate ko tu živi, kao da ulazite u neku posebnu republiku. Nije tu više problem same turističke zone, već i u rezervatu koji je u prvoj zoni zaštite imamo izgrađene nelegalne objekte. U samoj zoni sanitarne zaštite neko izgradi kuću i niko mu ništa ne može.
Fotografije u tekstu: Udruženje Studenac Nova Varoš
