Tekst nastaje kao odgovor na članak „Lidija Vukićević: zašto mene niko nije silovao za 30 godina rada?!“ koji je objavljen juče na portalu Svet Plus.
Gospođo Lidija,
kako bih Vam rekla ali ne radi se o vama i tome kako je i da li je Branislav Lečić (čitaj, muškarac oputužen za seksualni napad) dobar glumac i čovek, kao ni o tome koliko ste Vi dobra riba i dobra glumica. Relativni su to pojmovi. Znate, ono što nije relativno jeste upravo nasilje. Nasilje prema ženama. Silovanje. Traume. Retraumatizacija. Posttraumatski stres. Snimanje filmova o preživljenoj traumi. Nagrade za taj isti film. Podrška istoj ženi koja istupa javno govoreći ime svog agresora.
Mi, mediji, poštujemo prezumpciju nevinosti. Mi, žene, verujemo jedna drugoj. Mi, žene, pokrećemo i održavamo pokret #MeToo. Jer, Lidija pobogu, sve smo mi žene u muškom svetu. Sve smo mi, ili bi trebalo da budemo, borkinje i saborkinje. Sve bismo mi trebale da budemo malo Mirjana Karanović. Ne jer više poštujem nju ili Vas, nego smo sve mi Danijela a sve smo mi i Mirjana – ona koja staje na stranu žena, a ne agresora.
Znate, ima nekoliko studija koje kažu da su nasilnici najčešće oni muškarci koji su u našoj okolini, poznati – očevi, braća, momci, šefovi, kolege… Ne znam, treba li da Vas podsećam na slučaj Jutke? Ili možda na slučaj ubistva žene ispred Centra za socijalni rad? Ili možda, ne znam evo da ne skrećem sa teme: slučaj Mike Aleksića.
Zašto ne verujete Danijeli?
Zašto ne verujete Mileni?
Zašto ne verujete Ivi?
Zašto ne verujete bilo kojoj ženi koja je rekla „ne“?
Zašto mislite da je to u redu?
Podsećam Vas, Lidija, Vi ste javna ličnost, i u redu je da imate stav, ali nije u redu da imate stav koji će obeshrabriti bilo koju žrtvu nasilja da istupi i to isto nasilje i prijavi. Jer je možda pročitala Vaš tekst. Jer možda misli da je u redu da trpi batine. Jer možda misli da joj niko neće verovati. A Lidija, mi joj verujemo. Svakoj ženi. Na kraju krajeva, i Vama verujem.
Solidarno, Tamara Urošević.
Ni jedna žrtva nije kriva za nasilje koje je preživela. Odgovornost je uvek i isključivo samo nasilnikova.
Kontakti za dobijanje pomoći i prijavu nasilja:
AUTONOMNI ŽENSKI CENTAR
0800/100-007; zene.savet@azc.org.rs, pravnapomoc@azc.org.rs
*na sajtu Autunomnog ženskog centra objavljena je baza besplatnih usluga za žene sa iskustvom nasilja i druge građanke i građane
VIKTIMOLOŠKO DRUŠTVO SRBIJE
065/548-6421 ; vdsrbija@gmail.com
ASTRA
011/785-0000 ; SOS@ASTRA.RS
ATINA
061/63-84-071 ; office@atina.org.rs
ROMSKI CENTAR DAJE
060/131-83-55 ; romadae@yahoo.com
Izvor naslovne fotografije: Vidoje Manojlović
