Pinkwashing: Kako Izrael koristi LGBTQ+ zajednicu za opravdavanje genocida

Svakog juna, u okviru „meseca ponosa“ iznova se pokreće priča o „pinkwashingu“ kao upitnoj praksi mega korporacija. Naime, svakog 1. juna korporacije, koje se mesecima ranije nisu bavile pravima LGBTQ+ zajednice, se probude odenute u dugine boje. Iako je tema neetičnih praksi kompanija veoma važna tema, ove godine se kao posledica stravičnih događaja u Gazi izdvaja drugi način na koji se koristi „pinkwashing“. Reč je o načinu na koji Izrael koristi svoj „gay friendly“ imidž kako bi opravdao njihovu ulogu u nehumanim dešavanjima u pojasu Gaze.

NA ŠTA SE OBIČNO MISLI KADA PRIČAMO O PINKWASHINGU?

Sara Šulman, prema Džoj Elison sa univerziteta Roud Ajland,  navodi da je pojam „pinkwashing“ prvi put iskorišćen od strane organizacije Breast Cancer Action 1985. godine. Ovaj pojam iskorišćen je kako bi se ukazalo na prakse kompanija koje proklamuju kako pomažu ženama sa rakom dojke, a u isto vreme profitiraju od njihove bolesti.  Pojam je kasnije preuzet od strane LGBTQ+ aktivista kako bi se ukazalo na prakse velikih kompanija i institucija koje, obično svakog juna, brendiraju svoje proizvode u dugine boje kako bi sebe prikazali kao kompaniju koja brine o LGBTQ+ zajednici. Nije teško zaključiti da je ovakav tip brendiranja isključivo vid performativnog aktivizma, čija je jedina ideja profit.

Svakog juna, kompanije se ogrnu duginom zastavom, bez obzira na to što su možda prethodnog meseca svoj novac dale u kampanji nekom desno orjentisanom političaru. Ovakvim kampanjama obesmišljavaju borbu LGBTQ+ aktivista koji se svakog dana bore za prava zajednice i svode je na žurku i dugine boje – ne Nike, nećemo se izboriti za istopolni brak u Srbiji noseći patike sa duginim bojama.

U trenutnom istorijskom kontekstu je bitno skrenuti pažnju na jedan drugi vid pinkwashing-a čiji su rezultati pogotovo vidljivi od oktobra prošle godine. Kako smo negde na početku i spomenuli, situacija u Gazi veoma je alarmantna, te je izuzetno važno sagledati ceo kontekst.

BRENDIRANJE IZRAELA

Kako navodi Šulman u svom tekst za Huffpost, 2005. godine izraelsko ministarstvo spoljnih poslova i ministarstvo finansija su nakon trogodišnjih konsultacija sa američkim marketinškim stručnjacima pokrenuli kampanju „Brand Israel“. Cilj je bilo preoblikovanje dotadašnjeg imidža Izraela od države tipično shvatane kao izrazito religiozne i militarističke u relevantniju i moderniju u svesti ljudi širom sveta.

Tokom 2010. u sklopu ovog projekta, odlučeno je da se ulaže u tzv. „gej turizam“. Ideja je bila ta da se Tel Aviv pretvori u „gej prestonicu“. Zaposlili su kompaniju Outnow, koja je sličan rebranding uradila i za Berlin, pretvorivši grad u gej prestonicu Evrope, što je pomoglo poboljšanju berlinskog turizma. Sa oko 14 godina razmaka od ove odluke vidimo da je rebrending generalno uspeo i da je prajd u Tel Avivu jedan od najposećenijih na svetu.

Nije teško zaključiti iz prethodno izrečenog da je jedini cilj ovakvog rebrendinga profit. Markirajući Tel Aviv kao jedan od top 10 gradova za izlaženje, prajd je pretvoren u žurku, a njegov politički aspekt je u potpunosti zanemaren. LGBTQ+ aktivisti neretko kritikuju prakse ministarstva spoljnih poslova Izraela. Naime, oni ogromnu količinu novca daju za unapređenje gej turizma, a skoro ništa organizacijama koje se zapravo bore za prava LGBTQ+ zajednice. 

Pred prajd u Tel Avivu 2016. mnoge LGBTQ+ organizacije koje su bile u organizaciji prajda pretile su ministarstvu spoljnih poslova da će sprečiti njegovo održavanje zbog načina na koji je događaj reklamiran. U tekstu iz „The Yale Review of International Studies“ stoji da je te godine za reklamiranje prajda izdvojeno oko 3 miliona dolara. Reklama se svodila na zgodne muškarce, neverovatne gej plaže i noćni život koji traje 24h dnevno.

Ono što je predstavljalo najveći problem jeste to što ove organizacije na godišnjem nivou nisu dobijale ni desetinu resursa koji su iskorišćeni u ovoj kampanji, te su s razlogom bile revoltirane. Možda nije neophodno podvlačiti da je ovde reč o klasičnoj formi pinkwashinga, korišćenja LGBTQ+ zajednice i njenog „brenda“ zarad profita, u ovom slučaju jedne zemlje.

Pored suvog profita, Izrael je ovde uspeo u svojoj inicijalnoj zamisli, uspeli su da se predstave kao progresivna, „LGBTQ+ friendly“ zemlja okružena „nazadnim“, fundamentalističkim i najvažnije homofobičnim muslimanskim zemljama.

STVARNOST LBGTQ+ ZAJEDNICE U IZRAELU

Sve prethodno možda i ne bi bilo toliko strašno da LBGTQ+ zajednica uvažava ikakvu obimnu količinu prava u Izraelu, međutim to nije reč. Iako možda LGBTQ+ zajednica nije kriminalizovana, interesantno je da u zemlji koja proklamuje da je izuzetno „gay friendly“ ne postoji način da dve osobe istog pola stupe u bračnu zajednicu. U Izraelu ne postoji građanski brak, koji je odvojen od religijskog kao npr. u Srbiji, vi možete i ne morate da održite crkveno venčanje. U Izraelu postoje isključivo bračne zajednice osnovane od strane neke religijske zajednice. Kako ni jedna od religijskih zajednica u Izraelu ne odobrava istopolne brakove, istopolni parovi ne mogu da se venčaju u Izraelu.

Mnogi od njih odlaze u druge zemlje kako bi se venčali, jer Izrael priznaje istopolne brakove koji su sklopljeni u zemljama gde ta mogućnost postoji. Dakle, jedan gej par ne može da se venča u svojoj „gej friendly“ zemlji, ali može da odleti u npr. Nemačku, venča se i vrati u Izrael sa svim pravima. Bitno je napomenuti da iako parovi ne mogu da se venčaju imaju sva prava koja imaju i heteroseksualni parovi. Međutim, ovde ne smemo zanemariti klasnu komponentu. Dakle, možeš da se venčaš i imaš sve punopravne privilegije samo ukoliko si dovoljno bogat.

S druge strane, druge grupe u okviru LGBTQ+ zajednice su zanemarene. Npr. trans osobe mogu da izvrše operacije za afirmaciju roda jedino uz medicinsko odobrenje. Nebinarnost takođe još uvek nije zakonom prihvaćena.

PINKWASHING KAO STRATEGIJA ZA PRAVDANJE UBIJANJA PALESTINACA

Većina ovih stvari mogla bi da se otpiše kao jednostavno licemerje – nije ih baš toliko briga za LGBTQ+ zajednicu. Međutim, postoji drugi aspekt koji anulira tu tezu, a reč je situaciji koja se mesecima događa u Gazi. Možemo pretpostaviti da je većina ljudi uveliko upoznata sa stravičnom patnjom sa kojom se Palestinci suočavaju od 7. oktobra prošle godine. U trenutku pisanja ovog teksta ubijeno je preko 36 000 Paestinaca od početka eskalacije.

U ovom kontekstu, po rečima Sare Šulman, dolazimo do nove definicije izraelskog „pinkwashinga“ kao namerne strategije za sakrivanje kontinuiranog kršenja ljudskih prava Palestinaca iza slike modernosti ovekovečene u izraelskom gej životu. Dakle, ne samo da je cilj profit, nego i rebrending toliko dobar da će Zapad zanemariti kršenja ljudskih prava Palestinaca.

Ovde naravno nije jedini krivac Izrael, već i prakse u okviru političkog života zapadnih zemalja. Naime, sve češće se pojavljuju desno orjentisani političari, koji donekle prihvataju LGBTQ+ zajednicu (u najvećoj meri homoseksualce i lezbejke), kao manje bolnu opciju u odnosu na „zatucane Arape“ – „nema veze što su gejevi, ipak su naši gejevi ne tamo neki migranti iz Irana“. Izrael se isključivo koristi ovim otvorenim prostorom. Prikazujući Palestince kao „homofobične divljake“ koji ne poznaju demokratiju, opravdava njihovo uništavanje.

PALESTINSKA LGBTQ+ ZAJEDNICA

Sporno je i to što se Izrael ponaša kao da palestinska LGBTQ+ zajednica ne postoji. Među hiljadama ljudi koji su ubijeni u Gazi, sigurno su se nalazili i članovi LGBTQ+ zajednice. Vice je još 2013. pisao o stvarnosti sa kojom se suočavaju gej Palestinci. Homoseksualnost nije kriminalizovana u Zapadnoj obali, međutim smatra se za tabu. Mnogi članovi LGBTQ+ zajednice koji žive u Zapadnoj obali, žele da pobegnu u Izrael, međutim i tu bi ih čekali mnogi izazovi.

Ukoliko bi i nekako uspeli da prođu pored vojske koja se konstantno nalazi na granici između Izraela i Zapadne obale, bili bi suočeni sa rasizmom prema Arapima koji je izuzetno postojan u Izraelu. Ono što je još značajniji podatak iz ovog Vice-ovog teksta jeste činjenica da je izraelska informativna agencija koristila gej Palestince za prikupljanje informacija u okviru Zapadne obale. Očekivano, bili su prisiljeni da postanu doušnici.

Dakle, ne samo da se LGBTQ+ zajednica koristi za ostvarivanje profita, već se koristi i u opravdavanju genocida. Iako Izrael proklamuje da im je stalo do prava LGBTQ+ zajednice, ona nije u mogućnosti da ostvari sva prava ni u okviru svoje zemlje. Kažu da im je stalo do ljudskih prava, a ipak ubijaju civile. Ponovo kažu da im je stalo do zajednice, a iskorišćavaju ih zarad postizanja svojih vojnih ciljeva. Ne, nije im stalo do LGBTQ+ prava, a i da jeste, njihova „osvešćenost“ prema pravima jedne grupe nikad ne bi mogla da opravda ubijanje druge.

Teodora Šulj
Teodora Šulj
Studentkinja sociologije i feministkinja, uglavnom u procesu prokrastinacije.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još