Godinu za nama obeležila je pandemija korona virusa, i to je neosporno tačno. Međutim, problem koji se jasnije no ikada do sada istakao, ostao je u senci slave te pandemije. Kada zagrebete ispod površine problema zvanog „COVID-19“ otkriva se drugi, mnogo kompleksniji. To jeste problem nejednakosti među ljudima.
Humanitarna organizacija Oksfam je prethodne godine upozorila da je pandemija korona virusa značajno uticala na krizu gladi u svetu, te da bi svakoga dana do kraja godine, od gladi moglo umreti do 12.000 ljudi. Ukazali su na to da je pandemija samo poslednji u nizu problema sa kojima se ljudi suočavaju, pored sukoba, klimatskih promena, kao i već prisutne nejednakosti.
Kako je tokom prvog talasa pandemije saopštio britanski zavod za statistiku, a prenela Nova.rs, stopa mortaliteta u toj zemlji bila je dvostruko veća u siromašnijim područijima u odnosu na imućnije. U Francuskoj je situacija bila slična ovoj iz Britanije jer je prema pisanju CNN-a, porast mortaliteta u siromašnom kvartu Sen-Deniju iznosio 295 procenata, nasuprot onom u glavnom gradu te zemlje, od 174 procenta. Francuski milijarderi bili su izolovani na Azurnoj obali, dok su se stanovnici prenaseljenih područija suočavali sa naglim porastom broja preminulih, kao i sa demonstracijama. Anketa za BBC, koja je sprovedena tokom pandemije, a u kojoj je učestvovalo 27.000 ljudi iz 27 zemalja sveta, jasno je ukazala da je pandemija pogoršala stanje finansija, ali i da je produbila jaz među ljudima u čitavom svetu. Istraživanje je pokazalo da je 45% ljudi koji žive u bogatijim zemljama imalo ugrožena primanja, dok je u siromašnijim zemljama taj procenat bio znatno viši (69%).
Uočene su razlike i u generacijama. Pandemija je značajnije uticala na mlađu generaciju. Takođe, razlike u rodnom smislu su prisutne, jer su žene bile pogođenije od muškaraca, kao i u rasnom smisli, jer je afričko stanovništvo pogođenije u odnosu na druge.
Prema tom istraživanju, kako prenosi Aljazeera, pandemija je lošije uticala na ljude koji žive na područijima: Latinske Amerike, Azije i Afrike, u odnosu na one iz Evrope i Severne Amerike.
Prema pisanju Radia Slobodna Evropa, jaz u pogledu finansija je u doba pandemije dobio novu dimenziju. Naime, bogatstvo najimućnijih ljudi na svetu se tokom prethodnog perioda uvećao kao nikada pre, te se procenjuje da ono iznosi 10,2 hiljade milijardi dolara. Sa druge strane, preko sto miliona ljudi živi u ekstremnom siromaštvu sa 1,9 dolara dnevno, kao posledica krize.
New Your Times opisuje stanje u SAD po ovom pitanju, uvidevši da su Amerikanci napustili mesta na kojima je još uvek bilo moguće susresti se. Imućni su prestali da se voze javnim prevozom, da dele biblioteke i bioskope, železničke stanice i učionice sa ljudima slabijeg ekonomskog stanja. Konstatuje da su se oni koji su to sebi mogli da priušte, povukli u svoje sigurne svetove, te da je upravo to dodatno otežalo sagledavanje sve očiglednije nejednakosti. Njigovi sagovornici, između ostalog kažu: „Smanjile su se mogućnosti za interakciju sa ljudima koji nisu poput vas.“
U Srbiji se naime, prema pisanju Južnih vesti, stanje koje je korona zatekla u Srbiji, ogleda u sledećim podacima: minimalna zarada iznosi 32.126,00 dinara, dok je minimalna potrošačka korpa 37.500,00 dinara; prethodne godine je bilo 226.897 korisnika i korisnica socijalne pomoći, koja iznosi 8.626 dinara, dok petina najbogatijih ima deset puta veći prihod domaćinstva raspoređen na članove, u odnosu na petinu najsiromašnijih.
Srbija je pre pandemije bila zemlja koja je, prema istraživanju Fridrih Ebert fondacije „Dohodna nejednakost u Srbiji“, prema vrednosti gini koeficijenta (mera nejednakosti prihoda) bila ispred svih država članica EU.
Dakle, nejednakost među građanima i građankama u našoj zemlji je velika, te je pandemija, kao i u većini ostalih zemalja sveta, tu nejednakost produbila i iznela na površinu. Možda će nam to, ipak pomoći da se sa njom suočimo.
U intervijuu za N1 Danilo Ćurčić iz inicijative „A11“, kaže da je pandemija potpuno ogolila probleme u sistemu socijalne zaštite i pokazala nebrigu države prema najugroženijim kategorijama građana. Iz te inicijative takođe poručuju da je država propustila da preduzme mere zaštite za najugroženije kategorije građana tokom krize izazvane pandemijom. Najugroženije kategorije, među kojima su korisnici i korisnice socijalne pomoći, osobe sa invaliditetom, osobe suočene sa beskućništvom, romska populacija, ljudi angažovani u neformalnoj ekonomiji, kao i izbeglice koje trenutno žive na područiju naše zemlje, morali su biti zaštićeni od strane države, ali umesto toga nastao je muk.
Rešenje za ovaj problem, prema rečima stručnjaka je u poboljšanom sistemu obrazovanja, kao i u povećanju zapošljivosti osoba sa niskim nivoom obrazovanja, povećanju progresivnosti poreza na dohodak i povećanju pokrivenosti ženske populacije penzijama.
U kontekstu pandemije, rešenja nudi inicijativa A11, koja je predstavila preporuke koje bi omogućile bolji položaj ugroženih grupa i njihovu zaštitu tokom krize izazvane pandemijom, ali i nakon nje. Između ostalih mera, oni navode da je neophodno uspostaviti treći krizni štab, koji bi se bavio upravo položajem najugroženijih grupa i unapređenju njihovog poožaja, ali i naglašavaju da je neophodno da mere koje donosi Krizni štab ne budu diskriminišuće za bilo koga.
Celokupne preporuke možete pročitati OVDE.
Država je u međuvremenu preduzela određene mere za pomoć najugroženijim kategorijama stanovništva, ali većina problema još uvek nije dobila adekvatna rešenja.
