U Prajd info centru održana je panel diskusija pod nazivom „Budućnost drega u Srbiji“. Pred publikom koja je diskusiju pratila uživo i preko društvenih mreža, razgovaralo se o počecima drega na ovim prostorima, razvoju, poređenju sa drugim sredinama i, naravno, budućnosti. Učesnice diskusije bile su dreg kraljice Dekadenca, Ezotera i Novoslovenka.
Na samom početku, kraljice su se predstavile i priču je otvorila Dekadenca, kao jedna od začetnica dreg scene u Srbiji uz Markizu de Sadu i Sonju Sajzor koja je bila prisutna u publici. „Tek 2015. smo počele da sarađujemo zajedno i od tad je maltene svakog meseca bio nekakav dreg događaj. I tako je počelo da se pojavljuje više novih performera, kraljica, kraljeva, mislim, kraljeva manje“, priča Dekadenca i naglašava da je beogradskoj sceni potrebno više dreg kraljeva. Dekadenca i ostale pionirke drega u Srbiji prokrčile su put za danas veliki broj novih performerki, kao što su Ezotera i Novoslovenka.
„Mislila sam ranije da je nemoguće za osobe koje su rođene kao žene da budu kraljice, već mogu biti samo kraljevi, a mene nikad nije interesovalo da budem kralj“, istakla je Ezotera i dodala da je ranije pokušavala da iskaže ženstvenost, te da joj je dreg dao prostor za ekstrem kome teži, kao i za performans. Za nju ženstvenost jeste performans, a ne nešto istinski njeno.
Neizbežna tema kada se priča o dregu je „Drag Race“. Učesnice kažu da je uticaj tog šoua neminovan, ali „melje kreativne ljude zarad 45-minutne zabave“, te nije nešto na šta ne treba previše da se ugledamo.
„Takođe sam za dreg prvi put čula preko „Drag Race“-a i baš zbog toga sam mislila da ne mogu time da se bavim. Ne postoji reprezentacija i tek od skoro su trans osobe počele da se pojavljuju, makar zvanično“, izjavila je Ezotera.
Novoslovenka kaže da postoji dosta stvari iz pop kulture koje nisu nužno zapadne, a mogu poslužiti kao inspiracija: „Koliko puta ja pogledam „Drag Race“ i kažem „Ja želim to, ali mora da bude srpski, mora da bude slovenski““, objašnjava.
Decentralizaciju vide kao nešto neophodno. Novoslovenka kaže da na svoje događaje gleda kao nešto što je sjajna prilika da „izvučemo“ dreg iz Beograda i pošaljemo ga u druge gradove. Takođe porede atmosferu u glavnom gradu i, na primer, Novom Sadu, te kažu da su ljudi u Novom Sadu „gladni“ drega, dok je beogradska publika razmažena. Ipak, kao glavni problem navode infrastrukturu i (ne)uslove van Beograda. Što se međusobne podrške performera tiče, ona postoji i iako su u Beogradu individualniji, postoje manje grupe koje su međusobno dobre, uz one iz Novog Sada i Subotice.
Na pitanje da li u trenutnim uslovima može da se živi od drega, Novoslovenka odgovara negativno. „Samo ako si spreman da daš dušu, da svaki vikend imaš neki događaj, ali to je fizički nemoguće, jer sama organizacija događaja iziskuje previše energije“, kaže. O konceptu dreg majki i ćerki, kažu da nemaju „ni majku ni oca“. Dekadenca kaže da ne podnosi vertikalnu hijerarhiju kada je umetnost u pitanju i ističe slogan projekta „Dragoslavia“ – za sestrinstvo i jedinstvo, a Novoslovenka vidi to kao način da se nove dreg kraljice probiju na scenu.
Za sam kraj, postavilo se pitanje o budućnosti drega. Novoslovenka kaže da već živimo budućnost, te da je dreg pre kovida i situacija sada drugačija.
„Dreg više nije toliko uzbudljiv ako samo staviš štikle na noge i izađeš na scenu, već da treba da se hrani malo većom produkcijom i posvećenošću“, navodi. Dekadenca dodaje da ljudi ne shvataju koliko posla ima oko drega.
„To što ćeš možda negde da se pojaviš, to ne generiše ništa, ne u nekom nužno materijalnom smislu, već prosto ne generiše nikakav sadržaj“, zaključila je Dekadenca.
Naslovna fotografija: Instagram/Belgrade Pride printscreen
