„Pre toga sam bila prisutna na predavanju gde je dotični koleginici (studentkinji) rekao da bi joj, da nisu na fakultetu, za 5 minuta pokazao šta je moral i kako se gubi“
ispovest studentkinje Učiteljskog fakulteta
U novoizabranoj vladi čiji je cilj valjda da „prenebegne“ društvenu krizu, se pored prekopiranih, našlo i nekoliko „novih“ lica. Jedan od njih jeste i Dejan Vuk Stanković, omiljeni analitičar provladinih medija, ali i profesor Učiteljskog fakulteta za kojeg postoje svedočanstva jednog broja studentkinja o navodnom seksualnom uznemiravanju koja je u javnost iznela organizacija Osnažene.
„Dejan Vuk Stanković je profesor kojeg sam na fakultetu morala da zamolim da prestane da priča o „filmovima za odrasle“ i da nastavi sa predavanjem“, stoji u jednoj od anonimnih ispovesti koje je podelila feministička organizacija Osnažene na svom Instagram nalogu.
U svedočenjima koje su Osnažene objavile na svom Instagram nalogu, jedan broj studentkinja svedoči o navodnom „neprimerenom“ ponašanju i seksualnom uznemiravanju profesora Stankovića. Ispovesti jednog broja studentkinja svedoče o različitim komentarima Stankovića, sa „seksualnim“ konotacijama, razgovoru o porno snimcima, ali i pozivima na ručak ili vožnju automobilom.
Osnažene su, zajedno sa Autonomnim ženskim centrom objavile saopštenje u kojem zahtevaju povlačenje predloga da se Stanković imenuje kao ministar prosvete. Saopštenje je potpisalo niz organizacija civilnog društva i veliki broj građana. Uprkos tome, Stanković je izabran za ministra.
Tokom diskusije u skupštini opozicija je u više navrata ukazala zabrinutost zbog ovih svedočenja. Kada se poslanik Pavle Grbović iz Pokreta slobodnih građana obratio novoizabranom premijeru u vezi sa navodima o seksualnom uznemiravanju, prekinut je od strane predsednice narodne skupštine.
Ana Brnabić je Grbovića prekinula rečima „Molim vas da o ovakvim stvarima ne pričate na ovaj način, bez dokaza, bez ikakvih optužbi, molim vas“. Ukoliko je tema u skupštini diskusija o sastavu nove vlade, zbog čega o svedočenjima o navodnom seksualnom nasilju ne bi trebalo da se govori?
Staša Ivković, iz organizacije Osnažene kaže da su „Poslanici i poslanice predstavnici građana i građanki i njihova je dužnost da iznesu teme koje zabrinjavaju društvo, pogotovo kada su u pitanju ozbiljna svedočenja studentkinja o navodnom seksualnom nasilju, sada već, visokog državnog funkcionera“.
Na kraju je Grboviću dozvoljeno da upita premijera Macuta da li bi, ukoliko su optužbe tačne, razrešio Stankovića sa pozicije ministra. Macut nije odgovorio.
SISTEM NEPOVERENJA
Rečenica Ane Brnabić ponovo ukazuje na širi društveni problem – neverovanje prebroditeljkama_ima nasilja. Staša kaže da je to „Isto kao kad se postavljaju pitanja: Zašto si ćutala?, Zašto baš sad?“. Generalno, sistemski postoji nepoverenje u osobe koje su preživele neki vid seksualnog uznemiravanja i nerazumevanje da je upravo konstantna sumnja u njihove ispovesti razlog zbog čega se nasilje ne prijavljuje.
„Imamo institucije koje su nefunkcionalne, sudstvo koje nije nezavisno, već korumpirano – kao i mnoge druge institucije koje bi trebalo da budu stubovi demokratije“, podvlači Staša.
Neretko se izražava i sentiment da iz nekog razloga prebroditeljke žele da izvuku nekakvu korist javnim iznošenjem optužbi za seksualno uznemiravanje. „Deo našeg društva i dalje ne razume kroz kakav strah, sram i strepnju žrtve prolaze – od osude, stigmatizacije, pretnji, pa sve do isključivanja iz društva“ napominje Staša. Skepsa postaje tim veća ukoliko imamo slučaj kao ovaj, gde su optužbe anonimne. Međutim, novinarka Jovana Gligorijević za ZOOMER navodi da takva uverenja ovde ipak ne stoje.
„Prvo, ne radi se o jednoj ženi, radi se o svedočenjima brojnih studentkinja učiteljskog fakulteta.“, navodi Jovana. Dodaje i da nisu više ni sva svedočenja anonimna. Naime, na društvenoj mreži TikTok, učiteljica, koja je završila master na Učiteljskom fakultetu u Beogradu javno je iznela svoje iskustvo sa profesorom Dejanom Vukom Stankovićem.
Ispričala je da su se studentkinje trudile da uvek budu u grupama kada upisuju ocene kod profesora Stankovića. Svedoči i da je Stanković navodno voleo da „demonstrira silu“, tako što bi navodio da to kakvu će ocenu dobiti ne zavisi od njih (studenata), već od njegove dobre volje.
„Neće ni jedna osoba koja je učiteljica u malom mestu iz ne znam kakvog egzibicionizma izaći i pet minuta pred kamerom svog telefona iznositi prilično uznemirujuće iskustvo“ rekla ja Gligorijević.
Dok su studentkinje delile svoja iskustva, Dejan-Vuk Stanković podneo je krivičnu prijavu protiv NN lica zbog krivičnih dela Ugrožavanje sigurnosti, Proganjanje i Izazivanje panike i nereda kako su preneli mediji. Nakon toga, Više javno tužilaštvo u Beogradu uputilo je Ministarstvu unutrašnjih poslova RS zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja u cilju provere navoda podnosioca krivične prijave, prenosi N1.
„Prema izveštaju MUP-a koji je dostavljen tužilaštvu, Stanković nije registrovan kao lice protiv koga su podnošene prijave za seksualno uznemiravanje. Podnosilac krivične prijave ne prolazi ni kroz sistem prekršajne evidencije, niti kroz sistem krivične evidencije (nije ni prekršajno, niti krivično osuđivan), navelo je Više javno tužilaštvo u saopštenju.
Takođe, prodekanka za nastavu Slađana Jaćimović je za Danas navela da „Fakultet za obrazovanje učitelja i vaspitača (nekada Učiteljski fakultet) nije primio nijednu prijavu (niti potpisanu niti anonimnu) od studentkinja, a u vezi sa seksualnim uznemiravanjem od strane profesora Dejana Vuka Stankovića“.
INSTITUCIONALNO NEREAGOVANJE
Staša kaže da „Ne možemo govoriti o jednakosti pred zakonom kada se slučajevi poput Mike Aleksića, Jutke ili Palme razvlače, zataškavaju ili obesmišljavaju“. Slučaj Jutke i Marije Lukić mesecima se razvlačio po medijima i završio se presudom. Palma je preminuo, a navodi o „bunga-bunga“ žurkama i podvođenju maloletnih devojaka nikada nisu istraženi. Suđenje Miroslavu Aleksiću traje od 2021. godine.
„Kada Milenko Jovanov kaže „ako je kriv, biće u zatvoru“, to bi imalo težinu samo kada bismo živeli u zemlji u kojoj stvarno postoji vladavina prava“ navodi Staša, aludirajući na izjavu poslanika Narodne skupštine.
Sva trojica gorenavedenih ličnosti su osobe koje su uvažavale određeni nivo moći, zbog pozicija na kojima su se nalazili. Žene koje su u javnost istupile sa svojim pričama ili su stigmatizovane u svojim sredinama ili su razvlačene po tabloidima. Kako onda u takvoj atmosferi, kada vidimo primere ovih veoma javnih slučajeva možemo da očekujemo da prebroditeljka seksualnog nasilja prijavi to isto nasilje?
„Umesto podrške, često ih čeka tišina sistema i galama okoline koja ih sumnjiči i gura nazad u tišinu. Zato je važno da se o ovim temama govori – javno, jasno i glasno. Jer ćutanje štiti nasilnike, a ne dostojanstvo institucija“ zaključuje Staša.
Naslovna fotografija: Lidija Antonović / Novinarke protiv nasilja
