Možda je previše što narod koji pravi piknike na groblju sebi daje za pravo da nešto ocenjuje kao paganski i samim tim poziva na linč ljudi koji proslavljaju svetovne običaje. Razmišljam odakle da krenem, ali nemam toliko ni znanja ni strpljenja. Zato, hajmo zbrda-zdola.
Najveći smo Srbi kada napada sneg, ciča zima. Tada se porodice okupljaju, pravimo se da nemamo jezivu statistiku nasilja u porodicama, svi su nasmejani i iščekuju vrelu pogaču u kojoj se nalazi zlatni dinar. Ranije tog jutra, domaćin je sa najstarijim sinom pošao u šumu da naseku granje hrasta, kako bi pripremili badnjak. Iste večeri, po ponoći, badnjak se pali. Božić je, Božić je, pucaju prangije!
Idilična slika, zar ne? Jeste lepa, imam veliki broj lepih uspomena vezanih za Božić.
Međutim, budimo realni. Koliko god običaj bio lep, pun je paganluka. Nije da protiv paganstva imam nešto specijalno, iako sam i sam hrišćanin. Njihova stvar. Ali sam svestan da se praktikovanje moje vere u značajnom procentu zasniva na paganskim običajima. Sasvim slučajno se hrastovo drvo vezuje za Hrista, naravno. Nema ni pomisli da je u prošlosti hrast bio povezivan sa Zevsom, Torom, Perunom…
Hram Svetog Save!
Uskliknimo s ljubavlju, dobri moj narode! Gde ćete naći više primera paganske idolatrije i materijalizma od najraskošnijeg centra srpskog pravoslavlja? Sećam se zbunjenosti koju sam osetio kada sam prvi put ušao u to zdanje nakon završetka rekonstrukcije. Pokušao sam da sebe pronađem u molitvi, ali mi je fokus remetio šljašt pozlate sa zidova. U Jerusalimu postoji Zid plača, kod nas postoji Zid kiča. Pogled koji je šetao levo-desno sugerisao je na pitanje: „Da li je ovo hram, svetinja, ili neka carska riznica?“.
I zaista, setimo se Hristovih reči. Parafrazirano, apelovao je na nas da Mu ne gradimo hramove zemaljske već da naše telo bude Njegov hram.
Sine čovečiji, buniš se protiv skrnavljenja svetosti božje kreacije dok ćutke trpiš Crkvu koja na tvoje oči odlikuje Milorada Vučelića. Hajde da razumem i zašto odlikuju Vučića, mada se lično ne slažem sa tom odlukom. Ali zašto Vučelića, zaboga?
Noć veštica je satanizam, maskiraju se u demone!
Dobro da nemamo i mi sami poklade.
Kada ćemo jasno definisati koji nam to paganizam smeta, a koji ne? Uz to, kada ćemo se konačno dogovoriti da li smo levičari, desničari, ateisti ili ultra-pravoslavci?
Kog sveca slavimo 1. maja, Boga Vam poljubim?
Zato kažem: „Noć veštica a ne Sveti Luka!“.
Da li ste se ikad zapitali zašto se potencira potiranje tog „satanističkog“ praznika i isturanje obeležavanja dana Svetog Luke? Zašto ne Sveti Petar Cetinjski, koji se istog dana proslavlja?
U krajnjem slučaju, Sveti Luka je pribeležen crnim slovom u crkvenom kalendaru, dok je Sveti Petar Cetinjski upisan crvenim slovom. ’Ajde, praštam. Izgleda da više volimo Svetog Luku, zaštitnika slikara. U mojim očima ćete jedino imati pravo da trubite da je 31.10. Sveti Luka, a ne Noć veštica samo i isključivo samo ako slavite Svetog Luku, donirate umetnicima i ne dirate tuđe „paganske“ praznike dok ne iskorenite svoje.
