Decenijama se režim u Izraelu i njihovo ophođenje prema palestinskom stanovništvu upoređivalo sa aparthejdom u Južnoj Africi. Sada je ova priča donekle dobila i svoju pravnu potporu. Međunarodni sud pravde je 19. jula izdao „savetodavno mišljenje“ („advisory opinion“), kojim je istakao da se u okviru 57 godina, koliko traje okupacija od strane Izraela, vide značajne posledice po zaštitu ljudskih prava Palestinaca.
Prema Tirani Hassan, izvršnoj direktorki Human Rights Watch-a, ovo je istorijska odluka Međunarodnog suda pravde, prema kojoj je Izrael optužen ne samo za brojna kršenja međunarodnih zakona, nego se i prvi put obeležava kao zemlja odgovorna za aparthejd.
ŠTA JE APARTHEJD?
Pojam aparthejd je prvi put korišćen u kontekstu političkog režima u Južnoj Africi koji je bio obeležen rasnom segregacijom i opresijom. Naknadno je termin počeo da se koristi kao epitet svih režima koji uspostavljaju slične represivne sisteme.
Prema Amnesty International-u, aparthejd podrazumeva institucionalizovan režim sistemske opresije i dominacije jedne etničke (rasne) grupe, nad nekom drugom grupom, uz nameru da se ovakav sistem održi. Takođe se može razumeti i kao sistem dugog i surovog tretmana jedne etničke grupe, od strane druge sa namerom da se prva grupa kontroliše.
Aparthejd je prema internacionalnom kriminalnom zakonu klasifikovan kao zločin protiv čovečnosti i predstavlja tešku povredu međunarodno prihvaćenih ljudskih prava.
Aparthejd u kontekstu Izraela i Palestine, odnosi se na četiri stvari prema Amnesty International-u. Prvi se odnosi na fragmentaciju područja gde se palestinsko stanovništvo nalazi. Naime, kada pogledamo kartu, vidimo da se delom stanovništvo nalazi u Gazi, gde sada stradaju hiljade Palestinaca. Druga oblast jeste Zapadna obala, koja se naziva i „najvećim zatvorom na otvorenom u svetu“.
Drugi aspekt odnosi se na oduzimanje imovine i zemlje. Ovaj proces odvija se još od 1950ih godina prošlog veka. Treći je segregacija i kontrola, a odnosi se na zakone koji ograničavaju i kontrolišu život Palestinaca, a odvajaju ih od jevrejskog stanovništva. Četvrti aspekt odnosi se na lišavanje Palestinaca njihovih ekonomskih i društvenih prava, tako ih održavajući u siromaštvu.
KAKO JE DOŠLO DO OVE ODLUKE?
Dakle, vidimo sistem koji umnogome možemo postaviti kao paralelu nekadašnjem južnoafričkom aparthejdu. Iako možda izgleda da je ovakav razvoj događaja rezultat rata u Gazi, zapravo ovaj slučaj je zvanično počeo da se istražuje još 2022. godine. Generalna skupština Ujedinjenih nacija je tada predala zahtev Međunarodnom sudu pravde da sud da mišljenje o nastavku okupacije palestinske teritorije od strane Izraela.
Naravno, možemo da pretpostavimo da je trenutni razvoj događaja malo požurio donošenje odluke ovog suda. Ovo „savetodavno mišljenje“ ponajviše se odnosi na tvrdnje Izraela da imaju pravo da okupiraju Zapadnu obalu i Istočni Jerusalim.
DA LI SU PRESUDE MEĐUNARODNOG SUDA PRAVDE OBAVEZUJUĆE?
Ukratko, odgovor je ne. Sam papir koji je Međunarodni sud pravde izdao zove se „savetodavno mišljenje“, nije presuda. Ovo je samo odgovor na zahtev Generalne skupštine UN-a, koja će dalje morati da donese odluku o adekvatnoj reakciji. To je potvrdila i Farhan Haq zamenica potparola generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
Međutim, ne možemo reći da je Međunarodni sud pravde baš nemoćan. Kada se radilo o slučaju aparthejda u Južnoj Africi, Međunarodni sud pravde je 1974. suspendovao učestvovanje Južne Afrike u Generalnoj skupštini UN-a, čak i ako su se tada SAD, Velika Britanija i Francuska protivile takvoj odluci. Dakle, Međunarodni sud pravde ima mogućnost da suspenduje učestvovanje Izraela u ovom telu.
I will never back down in speaking truth to power.
— Rashida Tlaib (@RashidaTlaib) July 24, 2024
The apartheid government of Israel is committing genocide against Palestinians. Palestinians will not be erased. Solidarity with all those outside of these walls in the streets protesting and exercising their right to dissent. pic.twitter.com/TSbbXdv13U
Izrael pored ovoga, čekaju još dva suđenja. Naime, Južna Afrika je Međunarodnom sudu pravde predala slučaj o optužbi Izraela za genocid u Gazi. Takođe, Međunarodni krivični sud je izdao naloge za hapšenje premijera Izraela Benjamina Netanjahua i ministra odbrane Joava Galanta.
OLIMPIJSKE IGRE
Dok se čekaju odluke i zvanični predlozi, nas čekaju Olimpijske igre. Sada smo već naučili da će se za vreme bilo koje međunarodne manifestacije (kao i za vreme Evrovizije), dovesti u pitanje učestvovanje Izraela.
Kada se govori o ovoj temi provlače se dve slične situacije. Prva je neučestvovanje Rusije, iako se ona inicijalno desila zbog slučaja dopinga sportista. S druge strane, za vreme aparthejda u Južnoj Africi, prema Anadolu Ajansi, oni nisu učestvovali na Olimpijskim igrama od 1964. do 1988. godine.
Ovaj slučaj je prema Anadolu Ajansi, komentarisao predsednik olimpijskog komiteta Palestine, Jibril Rajoub, koji je celu situaciju nazvao „duplim standardom“.
ZAKLJUČAK
Odluka Međunarodnog suda pravde uliva nadu da možda, ovog puta, međunarodna zajednica neće ostati gluva na patnju Palestinaca koju ignoriše poslednjih pedeset godina. Međutim, ovo nije dovoljno. Neophodno bi bilo da ovakve odluke, prate dela i sankcije kako bi smo mogli da očekujemo ikakvu promenu.
Ovom odlukom nažalost nije ustanovljeno ništa drugo, već su samo potvrđene činjenice na koje Amnesty International već godinama ukazuje.
