Nina Pavićević KRITIČKI: Ironično, najnesigurniji prostor za ženu je njen dom

Nina Pavićević, koju verovatno znate kao @kriticki na društvenim mrežama, jedna je od glavnih lica borbe za ženska prava u regionu. Preko svoje platforme Nina je kreirala, i nastavlja da kreira, bezbednu mrežu za žene, koja sve češće dopire i do mladih devojaka i devojčica, što do skoro nije bio slučaj.

U daljem tekstu čitajte više o Nininoj perspektivi na napredak (ili manjak istog) u društvu povodom ženskih prava, njenim ličnim uspesima i važnosti dijaloga između generacija devojčica, devojaka i žena.

foto / Privatna arhiva

Za početak, kako bi rekapitulirala ovu godinu po pitanju ženskih prava, zakonskog regulisanja nasilja prema ženama i podizanju svesti kod samih žena?

To je teško merljivo, i ne mislim da je možemo binarno oceniti kao „dobru” ili „lošu”. Nažalost, imali smo više slučajeva femicida u regionu, a femicid je krajnji i „teži” oblik nasilja nad ženama, kom prethode mnogi „blaži” oblici. To mi govori da smo toliko normalizovali nasilje, da i ne primećujemo koliko se mizoginije krije u jeziku, rodnim ulogama, objektivizaciji žena, psihičkom/fizičkom/seksualnom zlostavljanju, i kako ignorisanje svega navedenog stvara nesiguran prostor za žene, i u javnosti, i u institucijama, ali i u privatnoj sferi. Ironično, najnesigurniji prostor za ženu je njen dom.

Da li su se ove godine desile neke pozitivne promene koje bi izdvojila?

Sve više primećujem koliko ne dopuštamo da mizoginija u javnosti prolazi ispod radara, da se sve više žena bavi ovim temama (i na privatnim i na javnim profilima), i da se u javnom diskursu čuju stvari koje, makar ja, ranije nisam imala priliku da čujem. Javljaju mi se i devojčice koje se zanimaju, uče i primećuju, što mi je divno, jer ja nisam imala pristup ovakvim temama u srednjoj školi. 

Dopada mi se kako smo pronašle način da koristimo društvene mreže kao odličnu alatku za razotrikvanje patrijarahalnih normi, pa čak i kroz trendove. Tako se pojavio boy math trend, gde su devojke delile iskustva o ponašanjima u vezama koje su primetile kod nekih muškaraca, a kako patrijarhat utiče i diktira svima nama kako da se ponašamo – nije neobično što se veliki broj devojaka mogao poistovetiti. Ovakvi trendovi daju pristup ženama koje nemaju teorijsko znanje o feminizmu, da se priključe, povežu i prepoznaju patrijarhalni šablon.

Da li, i koliko često se susrećeš/si se susretala sa momentima odustajanja od profila Kritički? Kako se boriš sa time?

Nikad nisam bila blizu toga da odustanem potpuno, ali jesam imala misli koje mi kažu „ali vidiš da ovo nema smisla”. Trenutno verujem da ima smisla svaki mali pomak koji napravimo, ali istina je da imam faze gde se osjećam nesigurno.

Iako verujem da moramo i treba da pravimo greške, jer niko nije savršen i sve je proces učenja, i dalje se svake greške plašim, jer smo jako grubi i teško opraštamo ženama, a naročito ženama koje javno pričaju o feminističkim vrednostima. Za takve žene imamo jako visoke standarde i ne puštamo ih da bilo šta prođe „nekažnjeno”. A ne verujem u ono „ma samo ignoriši to” jer ljudi smo – dotaći će nas (pozitivna, negativna, konstruktivna) mišljenja i komentari drugih, makar na nekom nivou.

foto / Privatna arhiva

Šta bi izdvojila kao najveći uspeh u svom radu na profilu Kritički?

Kod uspeha uvek volim da naglasim da je indiviudalan, i da ono što je meni uspeh, nekom drugom nije, i obrnuto. Kritički je imao dosta promena u načinu na koji se obraćam ljudima, šta postavljam i iz kog ugla, nekad je to bio više kao portal, ali to više nije slučaj. Ove godine, krenula sam sa ličnijim pristupom, i kombinujem to sa istraživačkim temama kojima se bavim, pa sam srećna zbog te promene. Čak sam podelila priču o borbi sa aknama, koja mi je veoma lična, i da mi je neko prošle godine rekao da ću to uraditi, ne bih verovala. Čini mi se da je takav pristup uticao na to da se značajnije povežem sa ženama koje me prate, tako da bih to izdvojila kao najveći uspeh. 

Šta bi poručila devojčicama, devojkama koje su odbacile patrijarhalni i mizogeni način razmišljanja, ali ga i dalje primećuju kod svojih majki, baka, …? Koji je adekvatan pristup razgovoru sa njima, budući da se neretko čuje argument: „Džabe se raspravljaš, ne možeš ništa da uradiš, tako je odrasla.”

To i ja treba njih da pitam. Ne mislim da postoji jedan, tačan pristup jer je kompleksna situacija i zavisi od sredine u kojoj se nalazimo. Nekad, ako zavisimo npr. finansijski od roditelja i živimo sa njima, možda i nemamo mogućnost da razgovaramo o takvim temama (u zavisnosti od njihovih reakcija, i kako će to dalje uticati na nas). Ja se trudim da ne ubeđujem ljude jer mislim da od toga nema benefita, ali ako je neko raspoložen za otvoren razgovor, tu sam. Starije generacije nas često etikatiraju kao previše nezrele, a verujem da kad bi nas prepoznale kao ravnopravne sagovornike, mogli bismo da napravimo neke pomake. Tako da obe strane treba da budu otvorene za razgovor, a ne samo jedna.

Jeste zanimljivo da su upravo naše majke i bake velike čuvarke patrijarhata, verovatno i zato što je na neki način to zona komfora koja im omogućava da urade sve ono što društvo očekuje od njih. Tužna strana toga je što ne vidim da će imati benefita, jer koliko god mi dekorisali i romantizovali taj patrijarhalni kavez, on je i dalje patrijarhalni kavez koji od žena očekuje da ispuni uske rodne uloge, i ništa dalje od toga.

Šta bi poručila borcima i borkinjama u 2024. godini?

Da pazimo jedni_e na druge. Sve je lakše kad se držimo zajedno.

Ina Stanković
Ovo ćete srediti u montaži.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još