Da li je nastup pesnikinje Radmile Petrović u popularnoj emisiji Zorana Kesića uspeo da prodrma stolice i mora li nacionalno pitanje da se povede svaki put kada se pomene bilo kakvo srce Srbije pa makar ono bilo poetsko? Ili sve ovo treba da nas raduje, zato što smo napokon došli do trenutka da javnost obrati pažnju na pesništvo mladih ljudi u Srbiji?
Naime, pesma „Srpkinja sam, al mi Kosovo nije u srcu, nego ti“, koju je Radmila pročitala u emisiji sadrži par stihova koji su, za jedan deo javnosti, preko noći postali problematični. Kao i u ostalim svojim pesmama, pesnikinja peva o svom odrastanju, o porodici, o stavovima sa kojima je rasla, o kojima je razmišljala i koje je prihvatala ili ne. Najviše, ipak, peva o ljubavi. I o mladosti kao takvoj. Tako je i ovoj pesmi.
Zanimljivo je i to što na ovu pesmu, koja se već dugo citira na društvenim mrežama i na raznim portalima, pre gostovanja kod Zorana Kesića, niko nije obratio posebnu pažnju. Pitanje koje se nameće jeste sme li se Kosovo ili bilo koji politički stav, koji nije čak ni nepodoban, slobodno iznosti i ne prihvatati odmah kao napad na patriotizam?
Politički stav iznet na bilo koji način, pa i kroz poeziju, jeste podložan kritičkom razmatranju. Da je neko rekao: „Loša je to poezija“, bez ikakvih daljih komentara, oni kojima se dopada samo bi slegli ramenima, ali pošto je u pitanju kritika, to je postalo problematično. Zato stvar nije poetske, već političke prirode. Što pokazuje koliko smo daleko od poezije, a bliski politici.
Sa druge strane, nameće se još jedno, možda i važnije pitanje – sme li mladost da peva o čemu god hoće? Sme li makar mladost da bude ta koja će slobodno da govori o ljubavi, čak iako je „ugušena“ konstantnim pritiskom da bude umešana u političke igre i probleme, na koje i nema mnogo uticaja, umesto da slobodno i radosno živi?
Mi imamo samo jedan savet za vas, informišite se ko je Radmila pre nego što je osudite. Ili još bolje – razumite, ne sudite.
