Nedavno je u prostoru Dorćol Platz-a u Beogradu održana konferencija povodom sumiranja rezultata postignutih u okiviru projekta „Changemakers of Serbia“ Centra E8, koji je podržan od strane Ambasade Sjedinjenih Američkih Država.
Konferenciju je otvorila Kristina Petronijević, tim liderka u Centru E8. Kristina je navela da je cilj projekta bio širenje demokratičnosti i objasnila da se to odvijalo na tri nivoa – kroz edukaciju i vođenje, povezivanje i akciju: „Nakon procesa obuke, polaznici su stekli veštine formiranja grupe i koordinisanja timom aktivista, te kako da se povežu kako međusobno kao članovi tima, tako i sa žiteljima svoje zajednice. Nakon toga, ovi mladi ljudi su bili spremni za konkretno delanje i sprovođenje inicijative“.
Učesnici panela su bili mladi „Changemakers“-i, Milica Bicić, Andreja Stanković, Fedor Todorović i Marija Gvozdenović, koji su sa publikom podelili stečena iskustva tokom učešća u ovom projektu, a razgovor je moderirala Marina Milosavljević, projektna koordinatorka u Centru E8.
Pokrenuto čak 13 lokalnih inicijativa
U periodu od oktobra do juna je okupljeno ukupno 24 Changemaker-a, u 37 gradova i opština je okupljeno preko 100 aktivista i aktivistkinja koji su u dva talasa terenske kampanje ostvarili 54 000 kontakata. Timovi su bili rasprostranjeni na teritoriji cele Srbije – najveći timovi su bili u Nišu (11), Novom Sadu i Leskovcu (po 10), dok je najmanji tim bio tim iz Čačka (2). Međutim, iako najmanji tim, polaznice programa su u Čačku sakupile najveći broj potpisa podrške svojoj inicijativi.
Projekat je započeo u oktobru Public Narative treningom, a kako Kristina kaže, polaznici su tom prilikom „stekli znanja o tome kako da pridobiju pažnju ljudi, i kako da se solidarišu sa ljudima sa kojima dele uverenja“.
Petronijević naglašava da je jedan od najvećih uspeha projekta taj što je realizovano 13 lokalnih inicijativa, iako je na samom početku bilo planirano da ih bude pet. Kako učesnici panela ističu, na početku je delovalo nemoguće, ali ih raduje što su uspeli da postignu mnogo više od onoga što je bio početni cilj. Inicijative su pokrenute u Nišu – inicijativa ozelenjavanja opštine, Kuli, Šapcu, Zemunu, Čukarici i Kraljevu – ekološka inicijativa, Somboru – restauriranje železničke stanice, Zrenjaninu i Obrenovcu – postavljanje ulične rasvete, Sremskoj Mitrovici i Pančevu – rešavanje problema pasa lutalica, Palilulu – rešavanje problema divljeg buvljaka, Čačku – sređivanje Spomen parka.
Takođe, polaznici su učestvovali u kreiranju medijskih sadržaja za Zoomer, i priključili se u još dve terenske akcije: pozivanje komšija sa Dorćola da posete Reflektor teatar i akcija prikupljanja potpisa podrške Deklaraciji pokreta „Budućnost za mlade“ koja se zalaže za uvođenje programa iz oblasti životnih veština, rodne ravnopravnosti, prevencije vršnjačkog nasilja, u sistem formalnog obrazovanja. Aktivisti su prikupili preko 6000 potpisa, a Deklaracija je i dalje dostupna za onlajn potpisivanje.
„Želimo da menjamo stvari na bolje“
U drugom delu panela, učesnici su razgovarali o procesu rada koji je prethodio konačnoj realizaciji njihovih ideja. Razlozi za učešće su razni, ali se svi svode na jedno – želju da se pokrenu promene. Andreja, polaznica ChangeMakers škole iz Sremske Mitrovice navodi: „Stiče se utisak da šta god da se dešava – dešava se u Beogradu. Zato mi je bilo važno da pokrenemo nešto i van glavnog grada“, a Milica dodaje: „Svi uvek govore kako nešto treba da se uradi, te sam ovo videla kao sjajnu priliku da se preduzme nešto konkretno“.
Kao ono što će poneti iz ovog projekta, učesnici navode da su to nove veštine komunikacije i povezivanja sa drugim ljudima. Marija nam kaže da je način na koji su prolazili trening drugačiji: „Našom pričom budimo motivaciju u drugima da zajedno radimo na nečemu što je dobro za sve. Trening mi je pomogao da sa ljudima lakše ostvarim komunikaciju i da povežemo naše motivacije“.
Ističu da su loši vremenski uslovi tokom rada na terenu bili najveća prepreka, ali da su im svakodnevni kontakti sa ljudima koji su prepoznali značaj onoga što rade, dali podsticaj da nastave dalje, bez obzira na to koliko naporno i teško bilo. Fedor ističe da je bilo malo neprijatnih iskustava na terenu: „Bilo mi je super da čujem šta ljudi misle, šta su njihovi lokalni problemi. Građani vole da ih neko pita kako su, vole da pričaju sa nepoznatim ljudima koji deluju kao ljudi od poverenja. Važno je samo da naučimo da komuniciramo i sa ljudima koji nemaju ista uverenja kao i mi“.
„Nećemo da rušimo vlast, hoćemo da rešimo zajednički problem“
Međutim, iako je odaziv ljudi bio bez većih problema, izazova je bilo prilikom uspostavljanja kontakta sa organima lokalne samouprave, gde Milica kaže da se pojavila dilema da li su neka pitanja više za predstavnike organa uprave glavnog grada, ili su za organe opštinske samouprave: „Postoje sporenja sa opštinskom i gradskom vlašću. Opština nam je izašla u susret kada su u pitanju neke teme, konkretno rasveta i buvljak u naselju Borča. Nejasno je u čijoj je to nadležnošću. Kada smo se vratili na teren i obavestili građane da smo uspeli u nekim stvarima, to nepoverenje koje smo osetili u prvom susretu se u znatnoj meri smanjilo. Naučili smo da se počinje od malih stvari, da bismo došli do nekih promena“, kaže Milica.
Takođe, nisu krili da su u početku primetili skeptičan pristup u komunikaciji sa predstavnicima lokalnih samouprava: „Problem u Sremskoj Mitrovici je taj što je proces rešavanja problema pasa lutalica izuzetno skup. Sam predsednik Skupštine Opštine Sremska Mitrovica je predočio neka rešenja. Problem na sastanku je to što su zazirali od nas, ali je nestao kada su shvatili da nismo tu da rušimo vlast, već čistom građanskom inicijativom promenimo nešto što je problem svih“, objašnjava Andreja.
„Imam nadu u promene“
Na kraju, iz razgovora sa publikom saznajemo da su se svi učesnici složili da je ovo iskustvo svima donelo nešto novo, a ponajviše znanja u oblasti komunikacije i pristupu drugima: „Sazreo sam u komunikaciji sa drugim ljudima, postao sam otvoreniji prema drugima, doživeo sam nadgradnju“, kaže Fedor, a Marija dodaje da je na zabavan način i uz sjajnu saradnju sa drugim članovima svog tima doživela brojna nova iskustva: „Nisam poznavala ni jednog člana svog tima, a sjajno smo se uklopili i bili smo maksimalno kolegijalni. Sve aktivnosti koje su propratne su ostavile najveći utisak na mene. Iz projekta izlazim kao bolja i svestranija“.
Za kraj, Andreja je poručila da je ono što je ponela iz čitavog projekta NADA: „Kada sam klonula duhom, ljudi su me razuverili. Posle svega ovoga, imam nadu u promene“.
Autori: Teodora Brkić i Darko Gligorijević
Foto: Lena Bogdanović i Marina Milosavljević
