Kultura silovanja: ko te prati kući?

Molim te budi pri telefonu da te zovem dok sam u taksiju.

A šta ako drugarica s druge strane telefona nije ona koja zaista može da te zaštiti? Šta ako je onaj koji treba da te štiti, onaj koji je agresor? Šta onda kad si žena koja…? Šta onda kada si žena jebote?

Pre nekoliko dana saznali smo da je ubijena Sara Everard. Kidnapovao ju je i ubio policajac, Vejn Kuzens. SVET JE ŠOKIRAN! Nije, jer #notallmenbutallwomen. Nije jer, fakat je da nisu svi muškarci isti i da nisu svi muškarci agresori ali je i fakat da svaka žena ima iskustvo nasilja od strane muškarca. Ponavljam, svaka. Bile smo žrtve sajber nasilja, bile smo žrtve praćenja na ulici, bile smo žrtve pipanja u javnom prevozu, bile smo žrtve psihičkog nasilja i ljubomore u emotivnim vezama, bile smo ekonomski izrabljivane i eksploatisane, bile smo silovane – na ulici i u braku, bile smo tučene, bile smo okrivljene. Bile smo one koje uvek imaju šifru za poziv u pomoć. Bile smo, i dalje smo.

Mi smo one čija se dužina suknje meri. Mi smo one čiji se promili alkohola u krvi ne podnose. Mi smo one nečiste, prljave, mi smo one što menstruiramo i plaćamo porez na to. Mi smo one koje su uvek krive, i mi smo one koje nikada nisu do kraja zaštićene.

I ček sad polako, ti patrijarhalni desničaru, pre nego počneš da da mi citiraš Bibliju i pozivaš se na moje feminističke manifeste pa pitaš „pa zar vi feministkinje niste samostalne i ne treba vam da vas neko štiti?“. Pa vidiš Milorade, vrlo smo samostalne. Verujem da je i pokojna Sara bila samostalna. Ipak, ista ta Sara je sada mrtva. Pronađena je mrtva u šumi. Ubio ju je policajac. Znaš, to je onaj čika u plavom koji je plaćen mojim novcem da me štiti. Paradoksalno, ispada da sam platila da me ubije, zar ne?

Eto, ja bih da budem samostalna i živa. Ja bih da se ne plašim svakog muškarca na ulici. Ja bih da mi drugarica bude drugarica, a ne SOS linija. Ja bih da živim u društvu u kome mogu da upražnjavam seks isto koliko i ti, i ja bih da pristanem na taj seks. Pristanak: magična reč.

Ja bih da ne budem mrtva. Ja bih da se borim za sve nas. Ja bih da nas ne pratite kućama, to je poslednje što imamo da se sakrijemo od vas.

Žrtva nikada nije kriva za nasilje koje je preživela. Odgovornost je uvek i isključivo samo nasilnikova.

Kontakti za dobijanje pomoći i prijavu nasilja:

AUTONOMNI ŽENSKI CENTAR
0800/100-007; zene.savet@azc.org.rs, pravnapomoc@azc.org.rs

*na sajtu Autunomnog ženskog centra objavljena je baza besplatnih usluga za žene sa iskustvom nasilja i druge građanke i građane

VIKTIMOLOŠKO DRUŠTVO SRBIJE
065/548-6421 ; vdsrbija@gmail.com

ASTRA
011/785-0000 ; SOS@ASTRA.RS

ATINA
061/63-84-071 ; office@atina.org.rs

ROMSKI CENTAR DAJE
060/131-83-55 ; romadae@yahoo.com

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još