Jelisaveta Miletić: Da trpimo i ćutimo nismo naučeni rođenjem, već kroz odrastanje

Šta voli da sluša i čita voditeljka podcasta „Čitanje uz Tanane”? Imala sam priliku da razgovaram sa Jelisavetom Miletić o njenom podcastu koji se fokusira na domaću poeziju, kao i o Njuz podcastu. U nastavku teksta čitajte o Jelisavetinim preporukama, stavovima o položaju žene u javnom svetu i njenom radu na Njuz.net-u.

⚡ Kako si? Da li su i tebe zahvatili january blues nakon praznika?

Neminovno, da. Jedina razlika u odnosu na prethodne godine da me taj blues nije rastočio na million sitnih komada kao što ume. 

Dugo sam analizirala zašto do toga dolazi, jedno od objašnjenja koje mi pada na pamet jeste što ni telo ni mozak ne stižu da uhvate brzinu kojom se iz decembarske ludnice i prvojanuarskih proslava ulazi u jedno potpuno zatišje. Pitam se da li su i naši roditelji, pa čak i njihovi roditelji osećali nešto slično ili smo mi ta generacija koja oseća posledice ove brzine života, mora informacija i deadline-ova u kojima živimo trenutno.

Da li čitaš nešto trenutno, i šta?

Trenutno sam nešto više u poeziji jer smo baš ove nedelje spremali nove epzode za podcast serijal „Čitanje uz Tanane”. Drago mi je da posle toliko vremena i dalje uspevamo da otkrijemo nove pesnikinje i pesnike, kako iz Srbije tako i iz regiona. 

Ono što mi je na čekanju, a što ću uskoro krenuti da čitam, a nije poezija, jeste „Črna mati zemlja” Kristijana Novaka, kao i Peti Smit – „Godina majmuna”.

foto / Instagram

Da li se susrećeš sa preprekama u smislu toga da si žena koja se bavi komentarisanjem političkih pitanja u zemlji? Da li se dešava da si manje ozbiljno shvaćena nego tvoje kolege? Kako misliš da društvo može i treba da se bori protiv takvih predrasuda?

Ne osećam prepreke u smislu svog razvoja jer sam okružena porodicom, prijateljima i kolegama koji su podržavajući, koji su mi bili i ostali vetar u leđa i koji su me ohrabrivali da mogu ja to. Ono sa čime se jesam susrela jeste sloboda ljudi da komentarišu moj izgled, moj smeh, moje reakcije, generalnu pojavu… Čini mi se u većoj meri nego što to rade sa mojim kolegama. Dobro, Viktor je sad dosta komentara dobio zbog svoje frizure, ali to su ekstremne situacije haha… 

Mislim da su ti komentari, stav ona je klinka, šta sad ova hoće, vidi na šta liči, kako se obukla, kakve su joj tetovaže, nešto na šta smo negde i nažalost navikle, zar ne? Ne znam kako se tačno boriti sa time, sem da uporno istrajavamo u onome što jesmo i da verujemo u sebe.

Ovo društvo ne znam da li može, ali čini mi se da mora da se bori i protiv takvih predrasuda, kao i generalno da promeni svoj stav kada je u pitanju percepcija žene. Čini mi se da nekad odlazimo u krajnosti – ili si majka, posvećena žena i domaćica, ili si ambiciozna ludača kojoj je posao na prvom mestu. Sa druge strane, ne znam da li mi je opasniji pravac – mi žene možemo i moramo sve. I da radimo i da rađamo, i da kuvamo i da čistimo, i da budemo sjajne ljubavnice i najbolje majke i uspešne radnice, kako bismo se dokazale kao vredne, prave, žene. Pred nama je dug put uspostavljanja, jer ne postoji univerzalni odgovor, svaka od nas mora pronaći svoj put, svoju istinu. U tome nas ovo društvo jedino mora pustiti, da same, bez njihovih stega, odlučimo šta je to mi hoćemo.

Šta je najsmešnija stvar koju si doživela zbog toga što radiš u Njuzu? A šta je nešto na šta si najponosnija što ste postigli kao kolektiv?

Najponosnija sam na činjenicu da smo izgradili priču oko podcasta, u njoj istrajali i što imamo ideja, snage i volje da tu priču nastavljamo dalje.

Smeh sa momcima je sveprisutan, teško da sada mogu da izdvojim jednu situaciju kao najsmešniju. Možda je jedan od razloga što sam najzahvalnija životu na ovom poslu, upravo taj što se sa njima uvek i mnogo smejem.

foto / Instagram

U podkastu na Novoj S si pričala o tome kako ti je kao devojčici pripisivan pridev „drukara” zbog toga što si prijavljivala nasilje koje si doživljavala. Kako komentarišeš temu „drukanja” među decom i tu večitu kulturu trpljenja radi opstajanja u lancu ishrane?

Da trpimo i ćutimo nismo naučeni rođenjem, već kroz odrastanje i primere koje nam okruženje daje. Isto tako i je „drukanje”, odnosno suprotstavljanje maltretiranju i zauzimanje za sebe, nešto što možemo i moramo da naučimo. U tom smislu podržavam sve drukare ovog sveta i poštujem hrabrost da se nasilnicima stane na kraj. 

Koliko formati poput Njuza pomažu u smanjenju cenzure i rastu kritičkog pogleda ka izjavama koje nam se olako plasiraju u glavnim medijima? Lako je zaglaviti se u svom bablu u kom cela tvoja okolina deli stavove sa tobom, ali da li si ti, ili vi kao kolektiv, imali priliku da sagledate situaciju van tog babla, i da li primećujete napredak?

Nadam se da ono što radimo pomaže i negde doprinosi boljem stanju društva. U kojoj meri ni sama ne mogu da pretpostavim, ali na kraju dana to nije ni važno. Ukoliko se našim podcastima, tekstovima, tribinama i malo nešto promenilo na bolje, ja sam zadovoljna.

Da li bi volela da postoji još jedna žena u Njuzu?

I sada postoje žene u Njuzu, Teodora i Nikolina su neizostavne i dragocene članice, samo nisu ispred kamera. Doduše, već neko vreme se trudimo da dovedemo Teodoru u podcast, videćemo da li ćemo u tome uspeti.

foto / Goran Srdanov

Imaš li omiljenu Njuz podkast epizodu, ili omiljeni period Njuz podkasta?

Uzbudljiv mi je svakako bio period kada smo uveli Popkast kao novi format, i ti meseci u kojima smo odlučili da snimamo dva puta mesčno jer se pokazao kao nešto što naši gledaoci baš vole da isprate. Generalno, raduje me i period koji dolazi jer planiramo da uvedemo i neke nove formate.

Preporuči našim čitaocima poeziju ili muziku koje trenutno gotiviš.

Od poezije uvek preporučujem Ognjenku Lakićević, Vitomirku Trebovac i Marka Tomaša. Od pesnikinja mlađe generacije koje jako volim i radujem se njihovim novim zbirkama su Radmila Petrović i Višnja Begović. Višnja je baš nedavno objavila zbirku „Džetleg”, a uskoro će biti i gošća u podcastu „Čitanje uz Tanane”, tako da eto poziva da se ljudi i kroz taj format malo bliže upoznaju sa poezijom.

Što se tiče muzike, preporuka za novi bend Oxajo i singl „Sijam”, kao i za pesmu „Ti i ja”, saundtrek za film „Sunce mamino”, koji su radili Nipplepeople i Filip Mitrović.

Ina Stanković
Ovo ćete srediti u montaži.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još