Jelena Vlahović: Ne obraćam pažnju na priče da me neko „gura“

Još pre nego što smo čuli pesme za ovogodišnju „Pesmu za Evroviziju“ uz njeno ime je zalepljena etiketa „sukob interesa” – što se u narodu čita kao „nameštaljka”… Da li ima sukoba interesa u tome što je tekstopisac njene pesme „Kao grom iz vedra neba” predsednik Upravnog odbora RTS-a, kako se našla na festivalu i zašto je sada, nakon dugogodišnjeg rada na drugačijim muzičkim projektima odlučila da uplovi u muzičke vode kao solo izvođač u ZOOMER podcastu „U susret Evroviziji“ govorila je Jelena Vlahović.

O tebi znamo da odlično pevaš i da imaš talenta za šminku, što najčešće vidimo na tvom Instagram profilu na kome te prati veliki broj ljudi. Ali hajde da saznamo nešto više o tvojim muzičkim počecima i kako je tekao tvoj muzički put?

Bukvalno sam od detinjstva bila usmerena na umetnost. Odrasla sam sa bakom i dekom koji su bili glumci i sa tri godine sam upisala balet, sa šest muzičku školu i završila sam nižu muzičku školu „Josif Marinković“, odsek klavir. Od najranijeg detinjstva sam bila okrenuta muzici, imam čak i neke slike gde sam koristila menjač umesto mikrofona i sve je to bilo jako slatko. Ja sam inače logoped po struci, uopšte nisam planirala da se profesionalno bavim muzikom. Više sam u tinejdžerskom periodu bila zainteresovana za glumu i to sam probala da upišem, ali nije uspelo. Tako da sam sada diplomirani logoped i evo put me je naveo da se ipak muzika nađe u fokusu.

Šta je bio prelomni trenutak i koja te je to muzika oblikovala i uticala na tebe?

U muzičkoj školi smo svirali klasiku, ali kod kuće naravno slušaš ono što voliš da slušaš i baš sam bila fascinirana pevanjem Maraje Keri. Uz nju sam kretala sam aktivnim pevanjem. Nešto kasnije sam upoznala Ivanu Koton koja je bila moja profesorka pevanja i u tom trenutku je došla sa Berklija, to je bilo negde 2003-2004. godine. Sa njom sam počela da pevam prateće vokale, kako koncerte, tako i studijska snimanja – sa Jovanom Maljokovićem Balkan Salsa bendom, sa Big bendom RTS-a, a onda sam ušla u bend Vlade Georgijeva i tu sam dugo bila kao prateći vokal. Radila sam sa svima sa estrade skoro, ali pre nekoliko godina sam počela da radim sama i tako je ostalo do sada. Sada se prvi put na ovaj način predstavljam publici kao ja – Jelena Vlahović, a ne kao prateći vokal.

Dakle, diskografski od ovog trenutka kreće profesionalna muzička karijera. Nisi do sada snimala svoje studijske pesme?

Sama ne, imala sam saradnju sa Jovanom Maljokovićem, kao gost na albumu i to je to.

I pravo Evrovizija, kao najveći muzički festival koji imamo u ovom delu sveta! Da li je Pesma za Evroviziju sada jedina platforma da se mladi izvođači promovišu?

Ja sam dobila poziv od autora, od Saleta Filipovića kompozitora i Branka Klanščeka koji je autor teksta. Radili smo zajedno na nekim projektima i ranije, meni se pesma dopala i stvarno nisam pre toga razmišljala previše o učešću na Evroviziji. Mislim da nije jedini način da se eksponiramo, ali možda jeste način da se dođe do najvećeg broja publike. Danas imaš i društvene mreže i svašta može da se radi i da se promoviše muzika, ali moguće da jesu festivali najbolji način za nekog ko je nov da se predstavi publici.

Ranije smo imali zaista mnogo festivala, koji su imali i „veče novih zvezda“, odakle su neafirmisani izvođači mogli da se plasiraju i takmiče na gala večeri i mnogi, poput Nataše Bekvalac ili Bojana Marovića, su tako krenuli i napravili velike karijere. Koliko je sad vama teže nego njima tada?

Što se tiče festivala, stvarno mi je žao što ih nema više. Doduše, sad imamo i „Beogradsko proleće“, ali bilo bi super da imamo više načina da se promovišu nove ideje i novi ljudi. Ima jako kvalitetnih muzičara, posebno u poslednje vreme svašta čujem i baš se prijatno iznenadim. A sad koliko je teško… izazovno je u smislu organizacije, ali da je teško – nije teško, lepo je. Ja baš uživam u procesu.

Ono što je prvo skrenulo pažnju kada je objavljena lista učesnika na ovogodišnjem festivalu jeste to da je autor teksta tvoje pesme predsednik Upravnog odbora RTS-a. Koliko misliš da to može da utiče na percepciju publika i da sada moraš da se mnogo više dokažeš jer postoji taj, ne direktni, narativ da „tebe gura RTS“?

Da ti kažem iskreno, uopšte ne obraćam pažnju na to. RTS je dao zvaničnu izjavu da je to kriva informacija i da ne postoji sukob interesa. Ne mislim da mi to nešto olakšava ili otežava, niko me ne „gura“ jer da je tako bila bih mnogo više na RTS-u i, kako da ti kažem, videlo bi se. Ja sam dugi niz godina tu i niko me nije gurao, prosto su me zvali autori, mislili su da će da mi legne pesma – pesma mi je legla. Ja se svakako trudim da otpevam i spremim nastup onako kako mislim da treba, potpuno nevezano za priče koje se provlače i ja to ne doživljavam nikako lično.

Šta je ono što nam spremaš i šta možemo da očekujemo od tebe i kakvi su ti naredni planovi?

Znaš kako, pesma deluje kao da je lagana, ali zapravo nije. Ja skoro dva i po minuta sve vreme pevam, tako da nemam prostora za neku preterano zahtevnu koreografiju. Prilagodili smo sve pesmi i biće u skladu sa mojim mogućnostima u tom trenutku, ali biće svakako lepo. A što se planova tiče, planiram da nakon festivala neke pesme izacim, imam nekoliko već gotovih pesama.

Da li će te pesme biti u ovom fazonu, ili planiraš nešto drugačije?

Takođe mi je tako zazvučala baš festivalski i nekako bajkovito kad sam je čula prvi put, i zbog toga mi se i dopala, jako je lepa, kao iz nekog crtanog filma. A što se tiče pesama koje imam, one su više u nekom world pop fazonu recimo.

Da li je world pop ono što lično preferiraš i izvodiš uživo i gde publika ima priliku da te čuje?

Radim po gradu uglavnom su to klubovi, restorani, akustične i bendovske svirke. Sve to, kao i repertoar, zavisi od potražnje i to objavljujem na Instagramu. Privatno volim i soul i rnb, ali nisam sigurna koliko je to ovde zastupljeno. Ima svakako više nego ranije, ima prostora za neku novu muziku, ali prosto mora taj neki komercijalni deo da se ispoštuje. Kad radiš svoju muziku, radiš je za sebe, ali i za publiku i mora da se približi uhu slušaoca. Fazon koji ćemo mi raditi je taj malo komercijalniji pop.

A šta je to na ovogodišnjem festivalu što se tebi dopada? Koga smatraš najvećom konkurencijom, a kome bi dala svojih 12 poena?

Ja sam preslušala sve pesme, ali neke sam naravno na mrežama čula više puta, a neke nisam baš detaljno preslušala. Ali ono što mogu da kažem da se meni sviđa kao fazon je Bane Lalić i Igor Vincetić, to mi je super. I Džipsi, Džipsi mi je potpuno razoružao. Od mene ima 12 poena na keca.

To su još 12 poena za Džipsija, a tebe bih ovako za kraj pitao – šta je tvoja poruka svim mladima koji nas prate, posebno mladim alternativnim umetnicima i šta je ono što je tebe motivisalo i vodilo?

Poručila bih im da budu ono što jesu i da prate svoj instinkt. Nema pretvaranja, to se vrlo brzo provali. To je ujedno i jedan od najboljih saveta koje sam dobila.


CEO PODCAST SA JELENOM VLAHOVIĆ SLUŠAJTE NA ZOOMER.RS I SVIM STREAMING PLATFORMAMA

Nemanja Marinović
Kad ne uređuje tekstove, bistri politiku. Kad ne bistri politiku, bistri pop kulturu.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još