Jedini domaći LGBTIQ+ magazin pred gašenjem, urednik krivi Šapića

U junu ove godine magazin „Optimist“ napunio je 12 godina, što ga čini najdugovečnijim LGBTIQ+ glasilom kod nas, a u najvećem procentu ovog perioda i jedinim – jer ostali nisu opstajali duže od nekoliko brojeva. Njegov značaj je utoliko veći kada se pogleda i monitoring medija u Srbiji – o LGBTIQ+ zajednici se, ukoliko se ne piše senzacionalistički, ne piše uopšte. Zato je „Optimist“ zapravo jedini relevantan izvor informacija kada je ova zajednica u pitanju.

Optimist je popunio taj prazni prostor, jer se domaći mediji ne bave LGBTIQ+ temama na adekvatan i dovoljan način. Znate, meni je skandalozno da prođe nekoliko godina, a da „Vreme“, „NIN“, „Nedeljnik“ nemaju analitički tekst o LGBTIQ+ situaciji u Srbiji. Često kažem, da nema Danasa niko se domaćim LGBTIQ+ temama ne bi bavio. Naši mediji mahom prenose agencijske vesti iz inostranstva koje je neko preveo, što mu dođe copy paste novinarstvo„, kaže za ZOOMER glavni i odgovorni urednik Optimista Predrag Azdejković.

Ovaj magazin izlazi na dvomesečnom nivou i pruža detaljne analize društvene i političke situacije u zemlji i svetu, a ne svakodnevnim vestima – kojima se pak bavi GayEcho portal. Optimist ima drugi cilj – da osnažuje, inspiriše i uključuje LGBTIQ+ zajednicu, što je i ključ uspeha svih ovih godina.

S obzirom na to da je magazin BESPLATAN, dosadašnji izvori finansiranja su bili projekti – uglavnom naših ministarstava, ili stranih fondacija. Međutim, ove godine ovo državno finansiranje je izostalo.

„Ove godine Sekretarijat za informisanje Grada Beograda je odbio naš projekat, iako smo do sada svake godine dobijali sredstva od njih, što tumačimo da je gradsku vlast preuzeo homofob zvani Aleksandar Šapić. Videćemo kakva će situacija biti sa Ministarstvom za informisanje i telekomunikacije, ali svakako i da odobre projekat to neće biti dovoljno da se preživi„, kaže Azdejković, i dodaje da je, šokantno, teško naći izvore finansija i od strane kompanija, iako se utrkuju da pokažu kako su, navodno, LGBTIQ+ frendly.

Potrebno je minimum milion dinara i mnooogo volontiranja da možemo da preživimo godinu dana. Čitava ideja jeste da budemo besplatni i imamo veliku čitanost, pa će firme koje se biju da su LGBT-friendly početi da se reklamiraju kod nas i budemo samoodrživi, ali šipak. Mi jedva nađemo reklame za stranice na kojima po prirodi stvari ne može da se stravi tekst (kao što su korice)„, objašnjava i dodaje da je to situacija uprkos tome što Optimist zapravo ima veliku čitanost – u štampanom izdanju distribuira se u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i drugim gradovima u Srbiji, gde tiraž plane za jedan vikend, dok je PDF izdanje dostupno na sajtu www.optimist.rs i dostigne čitanost od preko 10 hiljada preuzimanja.

Još jedna vrednost magazina je i to što se bavi ozbiljnim novinarstvom, a autorski tim čine ljudi koji su nagrađivani za svoj rad. U ovome se vidi promena poslednjih godina, kada su u pitanju LGBTIQ+ medijski sadržaji, jer se, kako kaže urednik, novinarstvo uozbiljilo.

Pre Optimista je postojao magazin „Dečko“, koji je otvorio vrata i nažalost trajao je samo nekoliko godina, ali je ostavio neizbrisiv trag jer je bio magazin koji se prodavao na kioscima širom Srbije. „Dečko“ je više lifestyle magazin na ugledu na inostrane gej magazin, dok je „Optimist“ više želeo da bude „Novi magazin“, „NIN“, „Vreme“ ali gej. LGBTIQ+ novinarstvo se dosta uozbiljilo i mogu da istaknem da je naš kolumnista Bogdan Petrović nagrađen prošle godine od strane poverenice za zaštitu ravnopravnosti za svoj tekst u Optimistu„, ističe Azdejković i dodaje da su to neke od ključnih promena koje se mogu videti kroz dvanaestogodišnji rad.

Samom analizom naslovnih strana, vidi se društvena promena.

Optimist magazin je svedok istorije LGBTIQ+ pokreta i LGBTIQ+ zajednice u Srbiji i često uzmem sve brojeve pa prelistam i najvidljivija promena jesu naslovne strane. Danas imamo mnogo više LGBTIQ+ osoba iz Srbije koje nije strah da se pojave na naslovnoj strani LGBTIQ+ magazina, tako da mi je to dokaz da je Optimist doprineo osnaživanju LGBTIQ+ zajednice u Srbiji. Takođe, uveli smo rubriku Moj tzv. LGBTIQ+ život gde pripadnici zajednice odgovaraju na leksikonska pitanja i nemamo problema da nađemo LGBTIQ+ osobe koje žele da odgovaraju na ta pitanja„, zaključuje Azdejković i dodaje da je pored medijske pokrivenosti Optimist pružao pomoć svima koji su je tražili, čak i samoinicijativno nudio, pa je svako ko je otvarao kafiće, klubove, pokretao LGBTIQ-friendly biznise za ovih 12 godina dobio besplatnu reklamu.

A sada je njima pomoć neophodna. Jedini način da se finansiranje obezbedi jeste crowdfunding kampanja uz pomoć publike i čitalaca, gde će se pretplatom ili reklamiranjem u magazinu podržati dalji rad.

Pokrenuli smo kampanju za prikupljanje sredstava i pripremili smo lepe poklone za naše donatore. Pored građana mogu da nam pomognu i pravna lica reklamiranjem u našem magazinu. Više informacija na: https://www.donacije.rs/projekat/buducnost-optimist-magazina/ „, završava Azdejković.

Mi smo se već pretplatili, a vi?

Nemanja Marinović
Kad ne uređuje tekstove, bistri politiku. Kad ne bistri politiku, bistri pop kulturu.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Seksizam prema ženama u TV kvizovima

Zavladao gruzijski „košmar“

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još