Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić imenovao je za mandatara nove Vlade Srbije profesora dr Đura Macuta. S obzirom na ranije slučajeve postavljanja nestranačkih stručnjaka na visoke državne funkcije, da li je moguće da Macut zaista ostane stručnjak sa integritetom ili će, poput svojih prethodnika, biti upamćen kao „nestranački“ politički instrument?
Izvor: Printscreen Youtube / Večernje novosti
Ko je novi mandatar?
Iako je delu javnosti možda najpoznatiji kao predavač iz Ćacilenda, doktor Macuta obavlja i druge funkcije. Profesor dr Đuro Macut je srpski endokrinolog i akademik. Završio je sve nivoe studija na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde danas predaje kao redovni profesor interne medicine i endokrinologije na srpskom i engleskom jeziku. Na Univerzitetskom kliničkom centru Srbije obavlja funkcije zamenika direktora Klinike za endokrinologiju i šefa Odeljenja za endokrine tumore. U decembru 2023. pred parlamentarne i beogradske izbore potpisao je podršku listi „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“. Povodom osnivanja Pokreta za narod i državu, bio je jedan od govornika na mitingu Srpske napredne stranke u Jagodini.
„Fikus funkcioneri“
Doktor Macut ne bi bio prvi nestranački premijer Srbije za vreme aktuelnog režima. Ana Brnabić koja je dva mandata bila premijerka Vlade Srbije, takođe je predložena kao nestranačka ekspertkinja za ekonomiju. Ona je na poziciju predsednice Vlade postavljena 2017. godine, a 2019. se učlanila u Srpsku naprednu stranku, čija je danas i potpredsednica. Kako se i tada spekulisalo o Brnabićevoj da je Vučićeva marioneta, isto pitanje se postavlja i o ulozi novog mandatara. „Studenti već više od 4 meseca zahtevaju da institucije obavljaju svoj posao i zato bih podsetila da je Republika Srbija parlamentarna republika, u kojoj je Vlada nosilac izvršne vlasti, dok premijer vodi i usmerava njen rad. Imajući u vidu pređašnja iskustva, bliskost novog mandatara sa aktuelnim predsednikom Republike i konstantno prekoračenje ovlašćenja od strane pomenutog predsednika, nisam optimistična da će sada situacija biti drugačija“, navodi politikološkinja Lena Bogdanović. Kao razlog za predlog nestranačke ličnosti umesto osobe iz redova vladajuće stranke, naša sagovornica navodi da je u trenucima krize, to uvek dobra opcija. „Dr Đuro Macut je prepoznat kao ekspert, sa neukaljanom biografijom i kao takav uživa poverenje širokih društvenih krugova. Ipak, ne može se govoriti o istinski nestranačkoj ličnosti budući da je od ranije blizak vladajućoj partiji i njenim predstavnicima“, objasnila je Bogdanovićeva.
Imenovanje profesora dr Đura Macuta za mandatara Vlade Srbije uklapa se u širi obrazac postavljanja stručnjaka iz medicinske struke na visoke državne funkcije, sličan prethodnim slučajevima Danice Grujičić, bivše ministarke zdravlja i Zorana Radojičića, nekadašnjeg gladonačelnika Beograda. Sva troje su prepoznatljivi kao vrhunski lekari i profesori, formalno nestranački, ali politički povezani sa vladajućom strankom. Njihova imenovanja predstavljaju pokušaj da se javnosti pošalje poruka stabilnosti, stručnosti i distance od partijskih sukoba. Ipak, primeri Grujičić i Radojičića pokazuju da takvi kadrovi često postaju politički lojalni, gubeći auru nezavisnosti i utapajući se u stranačku strukturu. Danica Grujičić je gostujući u emisiji „3D – Nova dimenzija dana“ na televiziji Insajder, izjavila kako se boji da doktor Macut neće moći mnogo da uradi. „Tako da je moje neko iskustvo da Vlada Srbije ne odlučuje ni o čemu, ministri ne odlučuju ni o čemu, to su minorne stvari o kojima mi možemo neku samostalnu odluku da donesemo“, rekla je tom prilikom Grujićić.
„Vučić nikoga nije prevario ovim potezom“
Iako je bivša ministarka zdravlja iznela sumnje po pitanju promena koje bi Macut mogao doneti, navela je kako o doktoru ima lepo mišljenje i da kao kolegu, može samo da ga pohvali. Međutim, javnost koja nije deo glasačkog tela aktuelne stranke, imala je drugačije reakcije na ovaj izbor. S jedne strane je to bila zbunjenost zbog nepoznavanja lika i dela profesora Macuta, a sa druge strane nepovrenje da će ovo biti drugačije od prethodnih slučajeva nestranačkih funkcionera.
Zanima me dal ovaj Đuro Macut uopšte zna da će da bude premijer.
— Mirko Topalovic official (@mirkotopalovic7) April 6, 2025
Đuro Macut pic.twitter.com/ruef1SDne0
— Nemiposmatrač 🇷🇸🇧🇷🇺🇲 (@mavkoo) April 6, 2025
Narodni poslanik Radomir Lazović iz Zeleno-levog fronta navodi kako Vučić nikoga nije prevario ovim potezom. „Dosad smo videli kako se on igra sa tim nestranačkim ličnostima koje su potpuno u njegovoj dominaciji tako da ne vidim da će sada biti bilo šta drugačije. Novi mandatar će nastaviti sve iste štetne politike Srpske napredne stranke. On možda nije član SNS-a, ali jeste imaginarnog pokreta koji Vučić najavljuje već neko vreme. To je čovek kom nije strano da se pojavi u Ćacilendu i tamo glumi predavanja lažnim studentima i kriminalcima. Macut je čovek đona umesto obraza i samo će nastaviti da bude figura u rukama Aleksandra Vučića“, kazao je Lazović.
Da li i dalje postoji šansa za prelaznu ili ekspertsku vladu?
Opozicija smatra da je za izlaz iz krize neophodno formiranje prelazne vlade odnosno „Vlade narodnog poverenja“. Kako je objasnio Lazović ova vlada nije cilj, već sredstvo, kojim bi se popravili izborni uslovi, kako bismo imali slobodne izbore. Predsednik je od pada Vlade naveo kako neće doći do formiranja prelazne vlade, međutim, opozicija od ovog predloga ne odustaje. „Bez obzira šta je Vučić govorio o tome, on uvek kaže kako se ništa neće uraditi, pa posle bude nateran. Naravno da on neće uraditi ništa pozitivno, mi jedino do pozitivnih pomaka možemo doći tako što ga nateramo i na kraju smenimo. Zato kada predlažemo prelaznu vladu mi se obraćamo studentima, građanima, stručnjacima i nudimo jedan predlog koji može biti izlaz iz ove krize“. Ideja je da prelazna vlada bude oročena na 9 meseci i da se u tom periodu promeni zakon o biračkom spisku, smeni rukovodstvo RTS-a i omogući normalno funkcionisanje medija. „Mi ćemo insistirati na tom rešenju, a vrlo rado bismo saslušali i druga rešenja ukoliko ih neko ima i želi da ih iznese“, rekao je Lazović.
Međutim, s obzirom na predsednikovu odluku da prelazne vlade ne bude, mišljenja o konačnom ishodu su podeljena. „Ideja prelazne vlade ni u jednom trenutku nije bila prihvaćena od strane vladajuće partije, šta više – oštro je kritikovana, stoga bi bilo naivno očekivati njeno realizovanje u budućnosti. Predlogom novog mandatara kupljeno je dodatno vreme i imajući u vidu njegovu profesionalnu biografiju, javnosti je predstavljen, pre svega, kao ekspert u svojoj oblasti. Na osnovu toga, predstavnici vlasti mogu govoriti o eventualnom kreiranju nove „ekspertske” vlade, međutim, moramo biti svesni da bi ona bila prevashodno politička, a ne ekspertska. Jedino što možemo očekivati jeste pomalo zakasneli studentski predlog za kreiranje ekspertske vlade. Ipak, budući da je ekspertska vlada kao takva jedna od formi prelaznih i da o njoj odlučuje Narodna Skupština, čak i da su studenti ranije izašli sa predlozima, mala je verovatnoća da bi ona bila usvojena“, objašnjava Bogdanovićeva.
Imenovanjem profesora dr Đura Macuta za mandatara, vlast je još jednom pribegla modelu nestranačkog stručnjaka kao politički neutralnog lica koje, makar simbolično, treba da unese poverenje u sistem. Ipak, dosadašnja iskustva sa sličnim kadrovskim rešenjima, ukazuju na to da je reč o nastavku već viđenog obrasca – ekspertska fasada iza koje se i dalje vodi kontrolisana partijska politika. Iako se njegov izbor može tumačiti kao pokušaj političke stabilizacije u kriznom trenutku, on ne znači ni suštinski otklon od ranijih praksi ni otvaranje prostora za prelaznu ili autentičnu ekspertsku vladu. Umesto stvarnih institucionalnih promena, ovakvo rešenje više liči na taktički manevar kojim se kupuje vreme i zadržava status kvo.
Naslovna fotografija: Printscreen / https://southpark.fandom.com/wiki/Herbert_Garrison?file=Mr.+Herbert+Garrison.png
