Sukob između Irana i Izraela ulazi u prvu nedelju. Ovaj sukob eskalacija je dosadašnjih proxy sukoba i ratova u senci koje su ove dve zemlje vodile poslednjih decenija. Situacija sa Gazom pogoršala je već neprijateljske odnose između ove dve regionalne sile. Do eskalacije je došlo 13. juna, izraelskim napadom na Iran.
Ova dva krvna neprijatelja nisu uvek bila u lošim odnosima. Naprotiv, postojao je period u kojem su, tada obe pod uticajem Zapada, imale zajedničke ciljeve i međusobno sarađivale. U ovom trenutku, kada uživo gledamo lansiranje stotina raketa dnevno, ovakva istorija deluje kao daleka prošlost.
Objašnjenje sukoba između Irana i Izraela
Inicijalno, odnosi između Irana i Izraela nisu bili neprijateljski. Štaviše, Iran je bio druga većinski muslimanska zemlja koja je priznala postojanje Izraela početkom 20. veka. Kako piše Dojče Vele, do revolucije u Iranu koja se desila 1979. godine, ove dve zemlje su sarađivale.
Ova saradnja bila je posledica uticaja zapadnih zemalja na Iran. Zapravo, 1951. godine na vlast u Iranu došao je demokratski izabran Muhamed Mosadeh. Njegova ideja da nacionalizuje iranske rezerve nafte nije se svidela Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Državama, koje su do tada imale koncesiju nad delom iranskih rezervi nafte.
Mosadeh je bio premijer Irana, ali na vrhu države i dalje se nalazio šah Muhamed Reza Pahlavi. Prema navodima Britanike, događala su se unutrašnja trvenja između grupa koje su podržavale premijera i šaha. Onda su 1953. godine SAD i Velika Britanija orkestrirale prevrat, u kojem je šah izašao kao pobednik. Mosadeh je bio osuđen na tri godine zatvora, a ostatak svog života proveo je u kućnom pritvoru.
Od tog trenutka, pa sve do iranske Islamske revolucije, odnosi Izraela i Irana bili su povoljni, s obzirom na to da su obe države sarađivale sa Zapadom. Dve zemlje razmenile su ambasade i pojačale trgovinu, u kojoj je glavna sirovina bila nafta koja je preko Izraela odlazila u Evropu.
Doba u kojem je na vlasti bio Muhamed Reza šah Pahlavi neretko se opisuje kao „progresivno“. Iran je u velikoj meri vesternizovan, ali po cenu demokratije. Vladavina šaha često se opisuje kao autoritarna i kao doba u kojem su niže klase patile, a glas opozicije bio marginalizovan.
PROXY RATOVI I PALESTINSKO PITANJE
1979. godine grupacije okupljene oko Ajatolaha Rukolaha Homeinija, svrgnule su sa vlasti šaha i uspostavile Islamsku republiku Iran. Fundamentalističko islamska vlast u potpunosti je okrenula svoj stav prema Izraelu. S obzirom na neprijateljski stav prema zapadnim zemljama, a pogotovo Sjedinjenim državama koje prema pisanju Al Jazeere nazivaju i „Veliki Sotona“. Izrael je onda kolokvijalno postao „Mali Sotona“.
Nekadašnja izraelska ambasada koja je postojala u Teheranu postala je ambasada Palestine. Kako je za Al Jazeeru rekla Trita Parsi, izvršna potpredsednica Kvinsi instituta, Iran je želeo da palestinsko pitanje iz arapskog pretvori u islamsko pitanje kako bi Iran postao vodeća zemlja u diskusiji oko palestinskog pitanja.
Pitanje Palestinaca postaje jedna od glavnih tačaka u iranskoj politici od tog trenutka. Ajatolah Ali Hamnei, trenutni vrhovni vođa Irana, Izrael je, prema pisanju CNN-a, nazvao „kancerogenom državom koju treba skloniti iz regiona“. Dok je 2005. rekao da: „Palestina pripada Palestincima, a o sudbini Palestine bi trebalo da odlučuju Palestinci.“
Iako nije bilo zvaničnih direktnih sukoba između ove dve zemlje, osim u jednom kratkom periodu prošle godine, dugo su vođeni „proxy ratovi“ u regionu. Iran snabdeva oružjem i direktno podržava dve organizacije koje su u direktnom sukobu sa Izraelom. Prva je Hamas, fundamentalistička organizacija koja se direktno bori protiv izraelske opsade Gaze.
Druga, manje poznata organizacija jeste Hezbolah, šiitsko-libanonska organizacija koja je u sukobu sa Izraelom od njihovog upada u južni Liban. Prošle godine Izrael je takođe napadao Liban, sa obrazloženjem da napada vojne ciljeve Hezbolaha.
TRENUTNI SUKOB I NUKLEARNI PROGRAM
Glavno sporenje jeste iranski nuklearni program. Kako piše Al Jazeera, Izrael, za koji se veruje da poseduje nuklearno oružje, rekao je da nikada neće dozvoliti Iranu da razvije nuklearnu bombu. Teheran i danas ponavlja da je nuklearni program namenjen u korist civila i energetskog snabdevanja.
Takođe, postoje sumnje da je izraelska spoljna obaveštajna služba Mosad stajala iza mnogih ubistava iranskih nuklearnih naučnika. Bez obzira na to što Izrael godinama ponavlja da Iran ima nuklearno oružje, Rojters navodi da do sada nije dao nikakve konkretne dokaze koji bi potvrdili ove tvrdnje.
2015. godine sklopljen je Nuklearni sporazum između Irana i zemalja članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Sporazum je trebalo da limitira iranski nuklearni program u zamenu za postepeno smanjenje sankcija koje su bile stavljene nad tu zemlju. Ipak vremenom je došlo do „raspada“ sporazuma kada su Sjedinjene države vratile sankcije Iranu 2018. godine u vreme prvog Trampovog mandata.
Prošle godine došlo je do razmene raketnih napada između ove dve zemlje, nakon što je bombardovana iranska ambasada u Siriji. Pre nedelju dana sukob je obnovljen, a mete Izraela su ponovo postrojenja i osobe povezane sa iranskim nuklearnim programom. Objašnjenje je isto – sumnja da Iran razvija nuklearnu bombu. Do sada je ubijeno preko 200 Iranaca i desetine Izraelaca.
Naslovna fotografija: Canva
