Zajedno sa 1. septembrom dolazi i promocija novog, unapređenog, definitivno ne istog kao svake prethodne godine školskog i kancelarijskog pribora. I istina je, oni su jedne od sitnica koje čine život malo radosnijim i šarenijim. Pastelno ovde, šljokice tamo, i sve to pod okriljem organizacije i produktivnosti. Ipak, znamo li koliko štete, a koliko koristi zapravo donosi „stationery addiction” i obnova istog materijala krajem svakog leta?
Da li je pribor živ u vreme moderne tehnologije?
Iako digitalizacija sadržaja napreduje sve brže, kompanije nalaze inovativne načine da prodaju svoje proizvode (koji su danas zamenjivi u par klikova), a jedan od najefektivnijih načina jeste putem influenserske promocije, specifično preko „$1000 haul”-ova i „givavej“ videa. U njima možete videti dovoljno proizvoda za jednu malu knjižaru, a dok gledate estetične kadrove ili se prijavljujete da osvojite nešto od pribora, usput možete pogledati i linkove ka svim proizvodima iz videa, pa ta pakovanja od 20 šarenih selotejpa i 17 markera ne izgledaju tako loše…
Priznajem, prva uživam u tome da vidim lepo organizovane sveske i dnevnike, ali ako imaš toliko organizacionog pribora da moraš da praviš organizacioni prostor za njega, postoji problem.
Lažan osećaj uspeha
Zašto je bitno da se razgovara o ovom naizgled nevinom aspektu konzumerizma? Nažalost, ne mogu da vas ostavim da u miru kupujete 15 novih svezaka, novu torbu i pernicu i ove godine.
Zahvaljujući pametnom reklamiranju od strane korporacija, sasvim nam je logično da novi pribor nužno znači novi list, fokus i uspeh. Što više lepog i korisnog kupimo, bićemo više motivisani da radimo i da ga koristimo (ili bar tako mislimo, sve dok iza radijatora ne nađemo stikere iz prve godine). Sasvim je smisleno da se tako osećamo, leto je pri kraju, vreme je da se „zagreje stolica” i prija nam da napravimo zvaničnu granicu između odmora i novog radnog početka. Nažalost, konstantna potreba za obnovom pribora i juriš za novim počecima mogu biti veoma kontraproduktivni. Stavljaju nas u poziciju u kojoj zavisimo od proizvoda, njegov kvalitet i kvantitet sada vrednuje naš rad. Drugim rečima, pribor poseduje nas umesto mi njega.
S druge strane, osećaj ispunjenosti o kom se ne priča, jer ne bi išlo u prilog prodaji, jeste taj kada otvoriš već korištenu svesku i već otvoreno pakovanje stiki noutsa i vratiš se u već poznatu zonu. Znaš tačno gde je sredina sveske, kako se prelama korica. Na sve to, dobijaš zlatnu zvezdicu jer vodiš jedan konzistentan i odgovoran život u kom ti imaš vlast nad svojim predmetima.
Patimo mi, ali i planeta
Pored psihološke dominacije koju ova industrija vrši nad decom, studentima i zaposlenima, glavna crvena zastavica oko organizacionog pribora jeste njegov uticaj na životnu sredinu. U kapitalizmu stvaranje potrebe za ovim (luksuznim) dobro povećava se njegova cena (jer spremni smo da platimo više ako nam je pribor estetski lep, ili je na njemu Barbie), dok većina proizvoda koji su pristupačnih cena prosečnom roditelju, studentu i radniku se masovno proizvode u azijskim državama, pod slabom (čitaj: nepostojećom) regulacijom proizvodnje i odlaganja otpada, od strane nisko plaćenih radnika. Ova industrija zarađuje desetine milijardi dolara svake godine, a predviđa se da će se potrošnja drveta udvostručiti do 2060. godine. Jednostavnije rečeno, neproporcionalno više novca ide u zaradu korporacija nego što se ulaže u to da se umanji šteta životnoj sredini.
Ove jeseni- savesno u kupovinu
Cilj ovih informacija nije propagiranje toga da svi pređemo na skupe eco-friendly materijale, iako bi to bilo idealno. Činjenica- to nije mogućnost većine. Takođe činjenica – prodavanje lošeg kvaliteta po niskoj ceni, ali pod šminkom dobrog marketinga, daje nam prividan utisak luksuza. Na nama je da izaberemo (ako možemo) da investiramo u nekoliko kvalitetnih komada pribora umesto kompletne obnove na godišnjoj bazi – baš kao brza moda. Naravno, potreba za brzo pristupačnom robom će uvek postojati, ali ono što možemo da uradimo je da razmislimo kako možemo da smanjimo kupovinu masovno proizvedenih proizvoda, svako na svoj način, a ono što je najbitnije jeste da savesno ulazimo u svaku školsku/radnu sezonu, trezveno šetamo pored polica u radnji i okrenemo glavu kada vidimo hemijsku od ekoloških materijala spakovanu u plastičnu kutiju.
