10. juna, uhapšena su 4 člana Voždovačkog zbora. Sledećeg dana uhapšeno je troje profesora sa Univerziteta u Novom Sadu, jedan muškarac u Zaječaru, ali i jedan maturant iz Užica. Pored njih istog dana uhapšena je i dekanka Medicinskog fakulteta u Novom Sadu i 5 članova osoblja tog fakulteta. Mnogi od navedenih su do sada već pušteni, kao što je bio slučaj i sa uhapšenim studentima od prošle nedelje.
Hapšenje, pa onda brzo puštanje pod pritiskom građana obrazac je koji se ponavlja do početka protesta. Štaviše, jedan od glavnih razloga zbog kojih su studenti ušli u blokade fakulteta bila su hapšenja aktivista i građana na protestu 5. novembra 2024. godine.
Hapšenja su simbolična, i targetiraju grupacije koje imaju moć da mobilišu ljude u svoje redove. U pitanju su studenti, profesori i aktivisti. Skoro istovremeno sa hapšenjima, pogotovo onih veoma ispraćenih, kreće i medijska mašinerija. Nekada čak i najavljujući hapšenja. Pritvorena lica predstavljaju se kao neprijatelji države, strani plaćenici ili čak teroristi koji žele da destabilišu zemlju.
Minstar unutrašnjih poslova Ivica Dačić u više navrata je rekao da se „Ne može vršiti pritisak na policiju da ne radi svoj posao“. Ipak, pokazalo se da je pritisak javnosti, pogotovo kada postoji uverenje da je hapšenje neutemeljeno, obično rezultuje nekim oblikom puštanja lica.
5. NOVEMBAR – HAPŠENJA KOJA SU SVE POKRENULA
Tog 5. novembra, samo 4 dana nakon tragedije u kojoj je poginulo 16 osoba, desio se prvi veliki protest ispred Gradske kuće u Novom Sadu. Te večeri, uhapšeno je 15 učesnika protesta, od kojih su mnogi bili mladi ljudi – aktivisti i studenti.
Ova hapšenja, sa vremenske distance od 7 meseci, bila su samo podstrek za nastavak protesta. Uz traženje odgovornosti države za smrt 16 osoba, ona su bila glavni razlog zbog kojih su studenti ušli u blokade sopstvenih fakulteta širom zemlje. 4. zahtev upravo se odnosio na oslobađanje svih uhapšenih.
Mnogi od uhapšenih pomilovani su od strane predsednika države 29. januara, ali trend hapšenja samo se nastavio nakon toga.
20. NOVEMBAR
U novembru, u Beogradu se i dalje vodila bitka protiv rušenja starog Savskog mosta. Sa jednog protesta odnešen je Savo Manojlović, lider pokreta Kreni-Promeni. Na snimcima koji su se istog dana proširili društvenim mrežama, mogli smo da vidimo da trojica, četvorica policajaca, odnose Manojlovića sa protesta.
Kako je preneo Radio Slobodna Evropa, Manojlović je prvo prevezen u policijsku stanicu, ali je zbog povreda naknadno odveden u Urgentni centar.
Istog dana, priveden je i Pavle Cicvarić, student i član pokreta Mladi Borba. Pored njega istog dana, na Savskom mostu uhapšeno je i nekoliko studenata, koji su istog dana pušteni. Tog dana ZOOMER je razgovarao sa jednim od njih – Davidom Markovićem.
Hapšenja aktivista grupe STAV i Pokreta slobodnih građana
Dva dana pred protest u Beogradu 15. marta, nekoliko televizija sa nacionalnom frekvencijom simultano su emitovale audio snimak sa sastanka aktivista PSG i STAV. U tabloidima aktivisti nazivani su teroristima i rušiteljima zemlje. Kasnije se saznalo da je BIA ta koja je snimila sporni razgovor aktivista, po nalogu Višeg suda u Beogradu. Seldećeg dana otpočela su hapšenja.
Aktivisti su osumnjičeni da da su izvršili više krivičnih dela protiv ustavnog uređenja Srbije. Sud je zatražio maksimalne propisane kazne. Organizovana grupa Sviće, na svom Instagramu navodi da bi kazne zatvora mogle da budu i do 5 godina.
Uhapšeno je šest aktivista STAV i PSG, dok je za šest raspisana poternica jer su se aktivisti u tom trenutku nalazili van zemlje. Nakon mesec dana provedenih u pritvoru, aktivistima je pritvor produžen za još mesec dana.
Nakon dva meseca provedenih u pritvoru, Tužilaštvo predložilo optužni predlog i uz to tražilo produžavanje pritvora za okrivljene. Osim toga, za okrivljene aktiviste koji se ne nalaze u zemlji predložilo je Višem sudu u Novom Sadu da odredi suđenje u odsustvu.
Tek nakon pritisaka studenata i javnosti koji su danima blokirali sud u Novom Sadu, aktivisti su iz pritvora pušteni na se brane sa slobode.
Hapšenja nakon posete Miloša Pavlovića Studentskom gradu
U noći između 4. i 5. juna Miloš Pavlović, poznatiji kao „student koji želi da uči“, posetio je jedan kafić u Studentskom gradu na Novom Beogradu. Novinar ZOOMER-a, Darko Gligorijević, po svojim rečima, bio je jedini novinar koji se našao na licu mesta kada je taj kafić opkolila velika količina studenata.
Na snimcima objavljenim na ZOOMER Instagram profilu, čulo se kako okupljeni uzvikuju „Izađi mala“, dok je Pavlović snimao iz kafića. U jednom trenutku došli su i pripadnici MUP-a, međutim ukratko zatim su otišli. Kada je Pavlović naknadno krenuo da izlazi iz kafića, došlo je do različitih incidenata, guranja i bacanja flaša.
Sledećeg dana počela su hapšenja. Kako su preneli mediji, uhapšeno je preko dvadeset osoba, među kojima je bio i Darko Gligorijević, novinar portala ZOOMER. Mnogi od njih su pod pritiskom javnosti pušteni u narednim danima.
Najnoviji slučajevi
Poslednjih dana su se takođe događala mnogobrojna privođenja i hapšenja, pomenuta u uvodnom delu teksta. Prvo su četiri člana Voždovačkog zbora, koji su pokušali da uđu na javnu raspravu u svojoj opštini privedeni zbog, kako je saopštio MUP „pre 13 časova nasilno ušle u prostorije Gradske opštine Voždovac“ prenosi N1.
Profesori iz Novog Sada uhapšeni su dan kasnije, zbog različitih navoda. Asistent na Akademiji umetnosti u Novom Sadu Veroljub Naumović jedan je od uhapšenih tog dana. Kako je naveo teretili su ga za „uznemiravanje naroda“ jer je navodno skinuo zastavu Srbije sa prostorija SNS tokom protesta na Bulevaru oslobođenja u Novom Sadu.
Kako je rekao za Novu S:„Nisam skinuo zastavu, ali jesam upućen kako je to izgledalo. Studenti i zaposleni na fakultetima su obezbeđivali jednu protestnu šetnju koja se završavala na Bulevaru. Posle toga se masa skupila i otišla do prostorija odakle su izašli batinaši iz kojih su napali našu studentkinju Anu. Neki studenti su otišli pred prostorije i skinuli zastave, zato što su neki drugi ljudi iz mase pripremili jaja da gađaju i nikome nije bilo u interesu da se skrnavi zastava“.
Zaključak
Da li će se talas hapšenja nastaviti, ostaje da se vidi. Ipak, jedno je jasno – upravo su ta hapšenja bila su jedan od glavnih elemenata koji su pokrenuli talas otpora.
Iako vlast ponavlja da „neće pokleknuti pod pritiskom“, realnost pokazuje suprotno. Gotovo svaki slučaj završi puštanjem, smanjenjem optužbi ili političkim pomilovanjem. Ovaj paradoks ne samo da ogoljava njihovu nedoslednost, već i potvrđuje moć pritiska građana.
Naslovna fotografija: Gavrilo Andrić
