Hapšenje studenata na pro-palestinskim protestima u Americi

Na univerzitetu Kolumbija, u Njujorku, u petak 19. aprila uhapšeno je 108 studenata koji su bili učesnici pro-palestinskih protesta. Četiri dana kasnije, na univerzitetu Jejl i Njujorškom univerzitetu (NYU) na protestima je uhapšeno još 45 ljudi. Takođe su se desila i hapšenja studenata na univerzitetu Texas u Ostinu. Ova hapšenja, samo su podstakla masu studenata sa drugih fakulteta da se uključe u protest. 

Razloge za hapšenje koje je njujorška policija navodila bile su „trespassing“ što znači da su te osobe protivzakonito boravile na nekom zemljištu. Kako je jedna od profesorki sa Njujorškog fakulteta rekla za Al Jazeer-u: „nije baš najjasnije kako članovi osoblja fakulteta i studenti tog univerziteta mogu protivzakonito da boravile na zemljištu svojih univerziteta, ali to je vrsta optužnice koju smo dobili“.

Glavni zahtevi protesta jesu: zaustavljanje genocida u Gazi i da univerziteti zaustave ulaganja u kompanije koje daju novac Izraelu.

KONTEKST PROTESTA

Nakon 7. oktobra i napada Hamasa, Izrael je započeo konstantne napade u pojasu Gaze, koji traju već sedam meseci. U ovim napadima poginulo je oko 30 000 ljudi. Od trenutka kada su počeli napadi u Gazi, mnogi ljudi u Americi su kritikovali ulogu koju Amerika igra u ovom ratu kao najveći podržavalac Izraela. Mnoge američke firme i američka vlada direktno ili indirektno finansiraju Izrael i njihovu vojsku. Upravo iz tog razloga kao akt protesta, nastao je bojkot mnogih firmi poput Starbaksa. Jedan od glavnih zahteva studenata jeste upravo i taj da univerzitetu koji direktno daju novac Izraelu ili ulažu u kompanije koje onda dalje ulažu u Izrael, povuku svoja ulaganja.

Na primer, univerzitet Kolumbija ulaže svoj novac u firme poput Amazon-a, Google-a, koje su kao i Starbaks obeležene kao kompanije koje treba bojkotovati jer ulažu puno novca u Izrael. Te su zahtevi upravo to, da se povuku investicije u ovakvim firmama. Poznato je da su američke školarine enormno visoke. Studenti upravo govore o tome da ne žele da se novac koji oni daju svojim univerzitetima koristi za finansiranje rata u Gazi.

Pitanje je koliko su ovakvi zahtevi izvodljivi, pošto govorimo o ogromnim konglomeratima. Međutim, slični protesti su urodili plodom upravo na univerzitetu Berkli, tokom 80-ih godina. Naime, tadašnji studenti i članovi univerzitetskog osoblja organizovali su masovne proteste, gde su tražili da univerzitet povuče investicije iz kompanija koje su sarađivale sa vladom Južne Afrike u vreme aparthejda. Oni su uspeli u svojoj zamisli. Kasnije je i Nelson Mandela naglasio važnost povlačenja ovih investicija za borbu u Južnoj Africi u svom govoru u Ouklendu 1990. godine.

OPTUŽIVANJE ZA ANTISEMITIZAM

Način na koji podržavaoci Izraela pokušavaju da diskredituju pro-palestinske glasove jeste tako što ih nazivaju antisemitistima. Međutim, zanemaruje se činjenica da su jedni od najvećih boraca protiv ovog rata upravo organizacija koja se zove „Jewish Voice for Peace“. Članovi ovog pokreta su većinom Jevreji koji ne prihvataju cionizam, što je denominacija koja opravdava postojanje izraelske države i trenutnih zločina koji se događaju u Gazi.

Predstavnik u Domu predstavnika SAD-a Majk Džonson je tokom svoje posete univerzitetu Kolumbija 24. aprila upravo to uradio. Rekao je da se ne sme dozvoliti širenje antisemitizma na univerzitetskim kampusima. Najavio je mogućnost uključivanja Nacionalne garde ukoliko se protesti ne prekinu. Takođe je najavio i da će Dom predstavnika razmatrati prekid federalnog finansiranja univerziteta na kojim je utvrđeno postojanje antisemitizma.

ZAŠTO OVI PROTESTI IZAZIVAJU PANIKU KOD AMERIČKIH ZVANIČNIKA?

Studenti su uvek bili važan faktor u svim većim antiratnim protestima, kako u Americi, tako i u celom svetu. Počev od rata u Vijetnamu, Iranu, Južnoafričkog aparthejda, studenti su uvek bili glasni u svom pozivu za mir. Kao budući članovi akademske zajednice i uživaju integritet. Takođe su i mladi koji mogu dugo da izdrže u borbi za koju misle da je pravedna. Iz tog razloga veliko studentsko organizovanje je ono čega se vlast uvek plaši. 

Foto: Mohammed Abubakr/Pexels

Kao što smo već videli, pre 40 godina slična borba je vođena na univerzitetskim kampusima i dobijena je od strane studenata. Uz to, vidimo da se vatra nakon hapšenja studenata samo širi, jer represija retko kad deluje kao sredstvo smirivanja. Isto se desilo i za vreme protesta za vreme rata u Vijetnamu, po pisanju New Jersey Monitor-a. 

Ne znamo da li će studenti moći da izbore ovu borbu do kraja. Međutim, veoma je važno to što su ovakvim sledom događaja ponovo vratili fokus na stradanja Palestinaca. Pored borbe za zahteve, protesti su veoma važno sredstvo u dizanju svesti ljudi o određenom problemu.

Naslovna fotografija: Alfo Medeiros/Pexels

Teodora Šulj
Teodora Šulj
Studentkinja sociologije i feministkinja, uglavnom u procesu prokrastinacije.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još