Govor mržnje na temu roda dominantan u srpskim medijima

Najviše govora mržnje u srpskim medijima u prethodnom periodu odnosilo na temu rodne pripadnosti, rezultat je istraživanja Instituta za medije i različitosti – Zapadni Balkan. Čak 27,1% svih prijavljenih slučajeva je u domenu roda, a zatim slede etnička pripadnost (25%) i seksualna orjentacija (14,6%). Nakon toga slede ispadi protiv migranata i izbeglica, političkih oponenata, religijski ispad i na koncu protiv novinara.

Rezultati su prikazani na panelu „Medijska reprezentacija LGBTQ+ zajednice na Zapadnom Balkanu“, koji je Institut održao u okviru ovogodišnjeg EuroPride-a.

Na panelu je naglašeno da srpske medije često obeležava naglašen mizogini govor i okrutnost prema žrtvama koje se osuđuju umesto nasilnika, te da se i dalje oseća netrpeljivost prema susednim zemljama, naročito Bosni i Albaniji.

Opšti utisak je i da LGBTQ+ zajednica nema prostor u mejnstrim medijima, a i ako ga dobije, onda je u negativnom kontekstu da bi se dodatno stigmatizovala. Mediji ne odustaju od toga da prostor daju homofobnim političarima koji onda to koriste kao platformu za dalje podizanje zida mržnje između LGBTQ+ zajednice i „drugih”, koji se stalno ističu kao neka „protivnička strana”. Istraživanje pokazuje da u građenju takve klime mediji učestvuju sa 25,2 %, a političari sa 24%.

Marija Jovanović iz Instituta za medije i različitosti – Zapadni Balkan, istakla je da su pogrešni i nadasve štetni narativi koje mediji plasiraju, a koji se potom snažno reflektuju u svim porama javnog života, mogući zato što naši mediji nisu potpuno slobodni. Zbog tog manjka slobode, nije dobro ni medijsko predstavljanje različitosti: seksualne, rodne, etničke, svake druge. O manjinama javnost čuje samo kroz kliktabilne vesti, odnosno vesti koje ih predstavljaju kao negativce, osobe koje nisu poželjne u „pristojnom društvu”. Sve to odlična je platforma za govor mržnje, da se neko, kako kome odgovara, diskredituje politički ili ljudski.

Jovanović je istakla da LGBTQ+ zajednica naizgled malo veći prostor u našim medijima dobija samo kad se pokrene neka inicijativa za priznanje te zajednice, ili, kao što je to slučaj u ova dva poslednja meseca, kada je krenula priča o EuroPride-u. „Sve bi bilo mnogo bolje kada se o LGBTQ+ zajednici ne bi izveštavalo kao o incidentnoj grupi koja smeta drugim ljudima“, smatra Jovanović i dodaje da je jedna od ključnih grešaka koju mediji prave u prezentovanju LGBTQ+ tema insistiranje na bipolarizaciji.

Naime, kada se govori o LGBTQ+ temama mediji uvek pozivaju ljude iz dva tabora trudeći se da zadovolje – i time insistiraju na – dve strane. Neko iz LGBTQ+ sektora uvek mora da govori protiv nekog ko je najčešće naglašeni predstavnik „porodičnih vrednosti” – a one se, prema njihovom mišljenju, uvek zasnivaju na zajednici muškarca i žene.

Takvo postavljanje LGBTQ+ tema u medijima, naročito u prajm tajm teminima, ne predstavlja LGBTQ+ zajednicu na pravi način, već joj dodatno šteti. U sličnom tonu koji suprotstavlja dve strane, govori često i predsednik Srbije, kaže Jovanović. Jedan od novijih primer je njegovo pitanje povodom EuroPride-a: „Zašto vi brinete što hoće da hodaju?”, čime jasno pravi polje između onih koji bi da hodaju i onih koji su protiv hodanja. „Uvek „mi” i „oni”“, zaključila je Marija Jovanović.

Jovanović je podsetila i na to koliko je crkva u poslednje vreme bila glasna povodom LGBTQ+ tema i koliko se u poslednjih meseci, iz njenih odaja, i usta njenih predstavnika, u javnost izlilo govora mržnje.

U regionu slična situacija

Gošća iz Tirane Kristina Lani potvrdila je da je i u Albaniji LGBTQ+ zajednica tokom 2021/2022 godine bila jedna od najtargetiranijih grupa. Kada LGBTQ+ zajednica u Tirani izađe na ulicu, onda mediji kažu da je LGBTQ+ zajednica „okupirala ulice Tirane”, insistirajući na tome da ti što hodaju ne odražavaju albanske vrednosti, njenu kulturu i istoriju. Marija Jovanović iz crnogorske „Spektre” unela je nešto optimističniji ton u ceo panel rekavši da je u poslednjih godinu dana u Crnoj Gori, primećena promena narativa u pozitivnom smislu, ili da je bilo bar manje negativnog. Ona smatra da samo edukacijom možemo uveriti ljude da transfobija i homofobija dolaze iz straha od nepoznatog.

Terminologija je tu, ali…

Ivana Jelača je podsetila da mi u Srbiji imamo zanimljivu situaciju: imamo terminologiju, sad već i mediji vladaju njome, čini se da je sve u redu, politički smo korektni, ali suštinski – govor mržnje i dalje postoji i nalazi nove puteve za komunikaciju sa ljudskim predrasudama.

Marija Jovanović iz Instituta za medije i različitosti – Zapadni Balkan na to se nadovezala sa primerom izveštavanja o majmunskim boginjama koje je slalo poruku da majmunske boginje dobiju samo homoseksualne osobe. Osim što su netačne, ovako plasirane vesti doprinose stereotipima i predrasudama prema zajednici.

Izvor: Institut za medije i različitosti Zapadni Balkan, Snežana Miletić
Naslovna fotografija: brotiN biswaS / Pexels

Nemanja Marinović
Nemanja Marinović
Kad ne uređuje tekstove, bistri politiku. Kad ne bistri politiku, bistri pop kulturu.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Srbija i talent šou programi: fenomen punoletstva Zvezda Granda

Takmičarski talent program „Zvezde Granda“ najdugovečniji je televizijski format ovog tipa na našim prostorima jer se (sa izuzetkom korona pandemije) bez prekida...

Jachim Zoomira nedelju 082

According to a tally by The Associated Press, at least 11 people have been killed since protests began earlier this month after the funeral...

Radna eksploatacija se još uvek retko prijavljuje

Na regionalnoj konferenciji „Borba protiv trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije u Evropi: standardi, realnost i nove strategije delovanja” koja je počela...

Zašto u Srbiji ne postoji folkotronika?

Danas dosta toga podrazumevamo pod narodnom muzikom, što je posledica višegodišnje prezasićenosti naše muzičke scene velikim brojem izvođača i muzičkog materijala diskutabilnog...

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još