Za Subotičane ćemo često čuti da su miran, povučen narod, da se u Subotici živi u harmoniji, bez trzavica, ali i bez mržnje i nacionalne netrpeljivosti – zato što je u pitanju grad koji ima dugu istoriju multikulturalnosti. Od kako su protesti širom Srbije počeli, Subotica je uspela da ostane izolovana od nasilja i policijske brutalnosti, a protesti koji su se dešavali u ovom gradu mahom su prolazili mirno. Ova činjenica učinila je da subotička projekcija dokumentarnog filma ANDREJ, koji govori o policijskoj brutalnosti, prođe u daleko drugačijoj atmosferi nego u drugim gradovima. U prepunoj sali udruženja Klara i Rosa, nakon projekcije filma pokrenula se diskusija o tome – da li je mir u Subotici posledica mentaliteta, ili postoji nešto drugo što Subotičane čini pasivnima.
„Situacija je dijametralno suprotna u Subotici u odnosu na ostatak Srbije“
U Subotici se protesti dešavaju, ali potpuno mirno i sa jasno omeđenim suprostavljenim grupama. Nasilja nije bilo, a policija reaguje na svaku provokaciju. Kako je podelila Natalija Jakovljević, novinarka subotičkog portala Magločistač, najdalje dokle se išlo jesu verbalna vređanja i dobacivanja.
„Kada imate dva skupa, pa građani dođu ispred prostorija Srpske napredne stranke, što se dešavalo u nekoliko navrata, u tom trenutku je maksimum da jedni drugima dobacuju ružne reči, ili dobacuju policajcima. I to je bio maksimum. Kordon je stajao uvek između i nikad nije dolazilo do nekog fizičkog sukoba„, istakla je Jakovljević na panelu nakon projekcije filma.
Jakovljević je naglasila da i sami studenti naglašavaju da imaju dobru koordinaciju sa policijom: „Dogovaraju se oko toga šta će biti blokirano, kako će biti blokirano, kakav je plan… ja takođe kada tražim informacije, kada im se obratim, dobijam informacije o tom procesu, kako će izgledati taj dan. Ako se nešto dogodi i tada pokušavam da dođem do nekih informacija. Tako da se zaista ne može pričati o policijskoj brutalnosti u Subotici„.
Pored toga što nisu nasrtali fizički na građane, u Subotici, čini se, policija savesno obavlja svoj posao. Kada se dese incidenti između sukobljenih strana, za razliku od Beograda gde policija ne reaguje na napade iz Ćacilenda, u Subotici reakcija ne izostaje. Jednu takvu situaciju imala je upravo Jakovljević, koja je napadnuta dok je izveštavala ispred prostorija vladajuće stranke.
„Koleginica i ja smo prošetale do prostorija stranke, koje su u blizini raskrsnice gde se odvijaju protesti. Čim smo tamo stigle, troje muškaraca nas je oklolilo i rekli su da je zabranjeno fotografisanje. Mi smo rekle da imamo pravo da fotografišemo na javnoj površini, oni su prišli bliže, pogledali moju press karticu i jedan od njih me je gledao u oči i zgužvao mi je press karticu. Moja koleginica je tada vrisnula i kada sam se okrenula videla sam da su pokušali da joj uzmu telefon„, podelila je svoje iskustvo Jakovljević i dodala da je u tom trenutku reagovala policija i sprečila dalju eskalaciju nasilja. Načinjena je službena beleška, a već sutradan su dobile poziv iz Tužilaštva, iako su novinarke odlučile da neće prijaviti slučaj.
„Ponašanje policije u Subotici je zapravo samo jedna manipulacija“
Sa druge strane, aktivistkinja iz Subotice Ranka Kašiković, smatra da je u pitanju mantra da su Subotičani mirni i da, uprkos tome što jesu mirnijeg mentaliteta, postoji mnogo suptilnih pritisaka.
„Mnogo je suptilne manipulacije da bi se sve držalo pod kontrolom. Imali smo situaciju ispred SNS prostorija, kada sam prišla policiji sa transparentnima ili sa svojom pričom, prišli su mi studenti da me zamole da se sklonim, da ih ne diram jer – načelnik policije je na našoj strani„, istakla je Kašiković na panelu i dodala da smatra da na taj način policija podilaženjem građanima sa tom pričom „da su na njihovoj strani“ vrši suptilan pritisak.
„Ja sam i studentima rekla da to nije tačno i da je to vid manipulacije i vid pritiska na sve nas da to prihvatimo – eto, naša subotička policija nije takva, nećemo da ih generalizujemo. Ja ih lično generalizujem zato što ne mogu da shvatim da policijski službenici mogu da rade to što rade. To su institucije, ljudi u koje smo imali ogromno poverenje – ja nemam poverenja više ni u jednog od njih„, istakla je Kašiković i dodala da je u pitanju samo jedna taktika kako bi se građani držali u mirnoj zoni i sprečili sukobi.
Kašiković je takođe istakla da veruje da bi se, kada bi imali priliku da pokažu „pravo lice“, policijsko nasilje dešavalo u Subotici jer su neki od subotičkih policajaca već učestvovali u napadima na građane u drugim gradovima.
„Ovde policija nije ni imala priliku da pokaže svoje pravo lice, jer mi kada dođemo ispred SNS prostorija stojimo tri metra od policije, iz straha da ne stupimo u bilo koji konflikt sa njima. Ali i tada čujem od njih – „ja samo radim svoj posao“. Time se pravdaju. Tada sam ih pitala – „ako bi vas šef poslao u Novi Sad ili Beograd, da li bi otišli da tučete studente i decu?“. Naši, subotički policajci, su viđeni ispred Filozofskog fakulteta u onoj najgoroj večeri kada su nas masovno tukli i puštali suzavce na nas. Naša tri policajca su otišla da budu deo toga u drugom gradu i sigurna sam da bi bili deo toga i u našem gradu, kada bi im mi, ovako tihi i mirni, dali povoda za to„, podvukla je Kašiković.
Od Beograda i Novog Sada – do Valjeva i Vrbasa, policijska brutalnost postala je vidljiva onog trenutka kada su građani odlučili da jasnije iskažu svoje nezadovoljstvo. Tada su usledile reakcije koje su daleko izvan policijskih ovlašćenja, neprimerena i neopravdana upotreba sile, ali i selektivna hapšenja. Za napad na Miloša Pavlovića u Studentskom gradu ekspresno je pohapšen veliki broj studenata, napadi na prostorije SNS-a su brzo procesuirani, dok za napade na novinare i aktiviste gotovo niko nije odgovarao – a i oni koji jesu dobili su pomilovanje predsednika. Sa druge strane, za policijsku brutalnost, pa čak i onu koja je jasno i nedvosmisleno zabeležena na video snimcima, niko nije odgovarao – napadi se negiraju od strane vrha MUP-a pre nego što je uopšte i izvršena kontrola, a državni vrh nasilje relativizuje izjavama da su ga građani sami prouzrokovali. Sve to dovodi do toga da kompletan ugled policije pada u očima javnosti jer čak i oni policajci koji ne učestvuju u tome – sve to vide, i biraju da ćute.
Iz ovog razloga, Kašiković smatra da je upravo policija ta koja je odgovorna za stanje u državi.
„Za mene je nasilje – nasilje i sva policija u Republici Srbiji je odgovorna za ovo stanje. Da policija ne radi za vlast, da ne radi za jednog čoveka i da ne služi njegovoj diktaturi – on to ne bi mogao da sprovodi. Oni su jednako odgovorni, oni su mu dali legitimitet da on sve to radi sa nama„, zaključila je Kašiković.
Naslovna fotografija: Nemanja Marinović, ZOOMER
