U sredu, 22. oktobra u AKC Gnezdo u Kruševcu održana je projekcija dokumentarnog filma ANDREJ, autora Nemanje Marinovića.
Film prati iskustvo gej mladića koga je policija maltretirala i zlostavljala prilikom upada u njegov stan u Beogradu, kao i njegovu borbu za pravdu. U filmu se prebroditelj prvi put upoznaje sa dokumentima prikupljenim tokom novinarskog istraživačkog rada, koji oslikavaju niz sistemskih propusta koji onemogućavaju da svoju istinu dokaže.
Nakon filma, održana je panel diskusija o policijskom nasilju u Srbiji, kao i položaju LGBTIQ+ zajednice u lokalnim zajednicama. Diskusiju, koju je moderirao ZOOMER alumnista Miodrag Rašić, otvorila je gradska odbornica PSG u Kruševcu Ksenija Bradić Veljović, koja se izvinila svim kvir osobama zato što je Kruševac „pao na ispitu iz ljudskih prava“.
„LGBT udruženje Da se zna je imalo svoju turneju po Srbiji, u okviru kampanje Za porodicu i Kruševac je bio jedini grad u kome se protestni skup nije održao. Policija nije uspela da garantuje bezbednost, a u stvari nije bilo političke volje kod policije da postupi ispravno. Policija je kapitulirala pred desničarkom agresijom četrdesetak huligana i navijača koji su se okupili na tom mestu ne bi li sprečili skup, i u tome su uspeli„, istakla je Bradić Veljović osvrćući se na nedavna dešavanja u Kruševcu.
Govoreći o filmu, Bradić Veljović je istakla da policijska brutalnost prema Andreju nije incidentna: „Ona je simptom sistema u kom živimo, jednog diktatorskog režima kome svedočimo naročito u poslednjih godinu dana od kako traju studentski i građanski protesti. Sistem koji ne ispituje, procesuira i kažnjava nasilje unutar policije, kao što smo videli u filmu, podstiče još veće nasilje, čemo svedočimo u poslednjih godinu dana. Mi moramo protiv toga da se borimo jer to postaje normalnost. Građani ove zemlje ne osećaju samo nepoverenje, već i realan strah prema policiji, a to nije normalno.„, zaključila je Bradić Veljović.
Jedna od aktivistkinja koje su došle da podrže Prajd karavan u Kruševcu bila je Snežana Jakovljević iz udruženja Peščanik, koja je istakla da o ovim temama ne govorimo u medijima, a da je sve povezano.
„Film mi se jako dopao, a posebno mi se sviđa početak sa Nikolinom (Sinđelić, prim.aut) i povezivanje te dve vrste nasilja zato što je ono što je jedan od najvećih problema u društvu je to što ne umemo da povežemo sve te vrste nasilja i ne razumemo da ono što se dešavalo devedesetih godina u naše ime i za naše pare, da svi oni zločini koje smo mi činili prema drugim ljudima, na drugim prostorima bivše Jugoslavije – da to ima strašno veze sa tim što se desilo Andreju, Nikolini, sa svim onim ženama koje vrše nasilje u porodici… ovo jeste film o Andreju, ali je film i o nasilju, policiji, društvu, jednom trenutku u kom živimo i nama samima koji dozvoljavamo da se takvo nasilje dešava„, istakla je Jakovljević.
Nadovezujući se na to, autor filma je istakao da je upravo ova veza važna jer ljudi neprestano traže „idealne žrtve“,
„Čak i u okviru kvir zajednice odmah se pokrenula priča ko je i kakav je Andrej, da li je narkoman, da li diluje… kao i sa Nikolinom. Odmah idemo na lični momenat na osnovu čega ćemo da diskreditujemo žrtvu i njeno iskustvo„, istakao je Marinović i dodao da o ovim temama nema ko da izveštava: „Kada sam čuo za slučaj pomislio sam – neko mora, evo ja ću. Zato što sam znao da ove teme nisu dovoljno velike za velike medije, čak i one koji pokrivaju ove teme, naši istraživački mediji su preopterećeni korupcijom i ovo im nije dovoljno velika tema, a naši nezavisni, mali mediji i omladinski mediji nemaju kapaciteta da se time bavi. Ovde je bilo potrebno da neko stavi sve ostalo na stand by i odluči da se bavi ovom temom i bilo mi je jasno da ova priča neće biti ispričana„.
Odgledajte snimak celog panela:
Naslovna fotografija i fotografije u tekstu: Gradski odbor PSG Kruševac
